banner-image
banner-image

Zbrinjavanje novorođene teladi

Dr Igor Prka spec.dr vet, Centar za veštačko osemenjavanje „Toplek“

Dr Igor Prka

Porođaj predstavlja krajnje komplikovan endokrinološki „mehanizam“. Zato je neophodno da se obezbede i optimalni uslovi za njegov tok i ishod. U svakoj staji, koja ima više od 10 plotkinja, treba da postoji mesto za smeštaj visoko steone životinje, na kome ima dovoljno prostora za kretanje. Za „porodilište“ bira se mirno i pregledno mesto u staji, na kome se nalazi dosta čiste i suve slame. Takva prostirka, osim što je za životinju udobna, sprečava i klizanje visoko steonih junica i krava. Nije dobro da se visoko steona plotkinja izoluje, jer takve životinje često imaju otežan porođaj (atonia uteri).

Podrazumeva se, da se posle svake upotrebe „porodilište“ temeljno mehanički očisti i dezinfikuje, i na taj način spreči bakterijska kontaminacija pri sledećoj upotrebi.

Po porođaju prestaje aktivnost trbušne prese, ali se nastavljaju kontrakcije materice. Ove kontrakcije imaju za cilj da ubrzaju izlazak plodovih omotača (posteljice) iz porođajnog kanala. Na ovaj način, kod većine krava, za 3-8 sati po porođaju, treba da ispadne posteljica. Kod nekih plotkinja ovaj proces traje 12 i više sati. Tada govorimo o zaostajanju plodovih omotača (posteljice). U ovom slučaju mora da se pozove veterinar i preduzmu odgovarajuće stručne mere. Veterinara treba neizostavno pozvati i po teškom telenju pri čemu je došlo do rascepa međice (fistula – recto vaginalis), povreda i ispadanja  vagine (prolapsus vaginae).

U uslovima normalnog porođaja, krava obično ustane 10-15 minuta po rađanju ploda, i odmah poklanja punu pažnju teletu: liže ga i podstiče da ustane. Tri četvrtine svih gubitaka teladi nastaje u porođaju, a jedna četvrtina posle toga. Za prihvatanje i pružanje prve pomoći teletu neophodno je da se pripremi:

  • čist peškir ili čiste krpe
  • PVD – rastvor joda
  • medikamenti za podsticanje disanja

Ukoliko tele, po rođenju, ne ostaje uz majku, treba pripremiti odgovarajući boks za smetaj životinje. U tabeli 1 navedeni su kriterijumi za ocenu vitalnosti teleta odmah po rođenju.

Tabela 1: Kriterijumi za ocenu vitalnosti teleta

  • Odmah po rođenju (1-2 minuta) da zauzima prsni položaj
  • Otresa glavom i drži je uspravno (0,5-2 minuta)
  • Zatvara usnu duplju i diše preko nozdrva
  • Za 20-40 minuta po rođenju staje na noge. Sigurno je na nogama posle 60 minuta od rođenja
  • prvi akt sisanja posle 90-120 minuta od rođenja

Prva mera u zbrinjavanju novorođenčeta je da se uklone ostaci sluzi iz nozdrva i usne duplje. Na taj način se omogućava da vazduh dopire  do pluća (sl. 1).

Slika 1.

Uklanjanje ostataka sluzi iz nozdrva i usne duplje teleta, šakama koje formiraju oblik levka

Podsticaj disanja, uvođenjem prsta u nozdrvu nije opravdan jer postoji bojazan od infekcije. Isto tako, nije dobro ni uvlačiti slamku u nozdrvu da se izazove nadražaj disanja, jer je stelja često zaprljana (bakterije, gljivice) tako da lako može da dođe, preko nozdrva, do infekcije gornjih disajnih puteva.

U praksi se često podiže tele za zadnje noge da bi porođajna sluz nagomilana u plućima mogla da se eliminiše. Količina nagomilane porođajne sluzi može da bude znatna, a teško da može na ovaj način da se ukloni. Sluz koja pri ovom postupku izlazi često vodi poreklo iz abdomena i eliminiše se preko nosa.

Posipanje celog tela hladnom vodom, u cilju podsticanja disanja, nije dobro. Ovakav postupak prekomerno hladi tele. Hladnu voda iz posude treba prosuti na glavu i vrat, jer se neposredno uz potiljak nalazi centar za disanje. Klinički znak da je tele prebrodilo krizu je  njegova sposobnost da glavu podiže i legne u prsni položaj (sl. 2).

Slika 2.

Pravilan –  prsni položaj kod ležanja teleta i podignuta glava, klinički znak da je tele prebrodilo krizu

Ukoliko tele ostaje uz majku, ona preuzima brigu o njemu, liže ga i time suši. Ako tele ne ostaje uz plotkinju, treba ga, pre nego se prebaci u boks ili neposredno potom, osušiti. Za ovu svrhu najpodesnije je da se koristi slama (suva, cista bez primesa plesni ili gljivica), čist peškir ili krpa. Trljanje peškirom ili krpom počinje od glave i dalje po celom telu i to sinhrono sa disanjem (sl.3).

Slika 3.

Pravilno trljanje čistim peškirom od glave i dalje prema celom telu teleta, sinhrono sa disanjem

Pogrešno je trljati tele u oba pravca (napred-nazad) jer se time remeti ritam disanja.

Pregled i dezinfekcija pupka spadaju u mere koje moraju neizostavno da se sprovedu u zbrinjavanju novorođenčeta.

Kidanje pupčane vrpce rukom ide teško, jer je ona vrlo elastična i otporna. Za ovu svrhu pogodna je hvatalica  za krvne sudove. Pre stavljanja instrumenta potisne se krv u pupčanu vrpcu na dole.

Ukoliko se pupčana vrpca pri telenju sama prekinula i normalne je dužine (6-9 cm) zaostale ostatke krvi treba istisnuti, tako što se između dva prsta krv potisne na dole. Potom se otvori pupčana vrpca na svom kraju i sipa rastvor povidon jod (sl. 4), potisne ka pupčanom otvoru i lagano masira.

Slika 4.

Sipanje rastvora povidon jodida u pupćanu vrpcu i lagano masiranje

Povidon jod je dobar dezinficijens, a osim toga i suši pupčanu vrpcu. Ne dezinfikuje se samo pupčana vrpca, nego i okolina pupka. Cilj ovih mera je da se spreči da ona postane «locus minoris resistentiae» za prodor bakterija u peritoneum. Neophodna je i kontrola pupka 24 sata po porođaju. Ukoliko pupčana vrpca nije potpuno suva, treba preduzeti i drugu dezinfekciju.

Normalno i vitalno tele odmah po rođenju leži u prsnom (sternalnom) položaju sa savijenim prednjim nogama, nekoliko minuta, pre nego što pokuša da ustane. Nije dobro da tele leži na boku, jer tada nisu oba plućna krila u punoj funkciji.

Boks, u koji se prenosi tele, treba da ima mere: 120 cm dužine, 80 cm širine, 80 cm visine. „Bolje u hladnom i suvom, nego u toplom i vlažnom“ (Granz i sar., 1990) treba da glasi moto pri pravljenju objekata za držanje teladi. Temperatura u staji je 12 do 18oC, a relativna vlažnost od 60 do 80%. Boksevi za pojedinačno držanje teladi treba da su tako napravljeni, da telad mogu da gledaju preko ivice boksa, ali ne i da ližu ili sisaju susedne životinje (sl. 5).

Slika 5.

Boksevi za pojedinačno držanje teladi napravljeni tako da telad može da gleda preko ivice boksa, ali ne i da ližu ili sisaju susedne životinje. Poželjno je da su van objekta, napolju, zaklonjeni od promaje i vetra

Pod se pravi od materijala koji obezbeđuje da tele, što je moguće manje bude u dodiru sa fecesom i urinom. U ovim boksevima telad borave dve nedelje. Za to vreme neophodno im je dosta prostirke (najčešće slama). Boksevi za telad treba da su lako prenosivi, a podloga tvrda (beton) koji se posle svake upotrebe boksa može očistiti i dezinfikovati.

Tele se rađa sa telesnom temperaturom od 40,0oC, koja za 12 sati znatno opada (na 38,0oC). Ovaj gubitak toplote često je posledica niske štalske temperature. Naglo gubljenje telesne temperature nije dobro, pa se stoga preporučuje da se upotrebe i lampe za grejanje.

Telad se rađaju bez telesne zaštite od infekcija. Novorođenče je stoga, apsolutno zavisno od prvog uzimanja kolostruma. U njemu se nalaze imunoglobulini, koji štite od mnogih infektivnih bolesti, ali sadrže i energiju neophodnu za normalno funkcionisanje metaboličkih procesa u organizmu. Zato je pravovremeno davanje  kolostruma u dovoljnim količinama (5% telesne težine u prvim satima) od velike važnosti. Ukoliko je tele pored majke, treba posebno zadnje četvrti vimena  temeljno da se izmuzu (imaju visok sadržaj antitela  i često im se ne poklanja dovoljno pažnje). Krave, čije mleko pre porođaja curi iz vimena, nemaju kvalitetan kolostrum po telenju. Zato bi trebalo da se od zdravih plotkinja zamrzne kolostrum (-18oC) i po potrebi ga odmrznuti i upotrebiti. Na ovaj način „spremljen“ kolostrum devet meseci ima pun efekat.

Napajanje kolostrumom daje teletu neophodnu otpornost protiv najčešćih infekcija. Treba imati na umu da je digestivni trakt teleta u stanju da da u prvih 12-16 sati po rođenju resorbuje ovaj kompleks imunoglobulina i da ih dalje stavi na raspolaganje tkivima. Već 24 sata kasnije belančevine  globulina razgrade se do aminokiselina i njihova zaštitna uloga prestaje.

Koliko je smanjena resorptivna sposobnost sluzokože tankog creva teladi za  sadržaj gama-globulina u kolostrumu prikazano je u tabeli 2.

Tabela 2: Vreme uzimanja prvog kolostruma i sadržaj imunoglobulina u krvi teladi

Telad koja nisu uzela dovoljno prvu neophodnu količinu kolostruma, treba još jedanput napajati posle nekoliko sati, tako da u prvih 12 sati po rođenju dobiju najmanje 2 l kolostruma.

Posebna pažnja mora da se posveti teladima kod kojih je refleks sisanja manje razvijen. Ovo se  pre svega odnosi na telad prvotelki i onih koja se rode posle teških porođaja.

U prva tri dana telad se tri puta  dnevno napajaju, a lakša ili teža telad i neki dan duže. Potom se prelazi na napajanje dva puta dnevno. Važno je da se zapamti da napajanje bude uvek u isto vreme, a količina tačno izmeri. Preterano napajanje najčešća je greška u odgoju koja za posledicu ima proliv  u prvim danima i nedeljama života.

U stajama u kojima je bilo teladi sa Coli-prolivom dobro je dati per os (brizgalicom bez igle), posebno u zimskim mesecima, 2 miliona i.j. vitamina A (u vodenom rastvoru) u prva dva sata po rođenju. Kasnije davanje vitamina A ima manje efekta, jer se Coli bakterije  brzo razmnožavaju.

Treba pomenuti i lekove koji se daju za podsticaj disanja. Koji će se od njih dati  u hitnim slučajevima zavisi od procene veterinara.

Postoje i telad, koja po rođenju sporo uspostavljaju akt disanja i kod kojih je takođe neophodno da se pruži pomoć.

U takvim situacijama uobičajeno je da se tele posipa kofom hladne vode. Na taj način se uspostavlja disanje i podstiče cirkulacija. Ova mera ima i svojih nedostataka – jer hladna voda doprinosi da se isparenjem tela novorođenčeta, izgubi mnogo energije. Posledica je hlađenje celog organizma. Izgubljena energija neophodna je za funkcionisanje čitavog niza metaboličkih procesa u organizmu. Ako se već koristi hladna voda, onda je treba posuti na potiljak i vrat, jer se u toj regiji nalaze centri za disanje i podsticaj cirkulacije.

Slabo vitalna telad imaju i zatno poremećene normalne reakcije. Tako je i prvi pokušaj da ustane znatno kasniji. I sigurno stajanje na nogama i samostalan akt sisanja ili napajanja registruje se znatno kasnije. Zapaža se i dugo ležanje (preko 2 sata) po porođaju. Takvoj teladi treba pomoći da ustanu. Na taj način sprečava se da tele dobije hipostatsku pneumoniju, usled dugog ležanja s jedne strane, i podstiče aktivnost krvotoka, s druge strane.

Često je kod ovih teladi poremećen i akt  sisanja (0,5-1 sat po porođaju), jer refleks gutanja i sisanja, obzirom na slabu vitalnost, nije potpuno razvijen.

Pogrešno je da se kolostrum da tada nešto kasnije, jer novorođenče ostaje bez imuno-zaštite protiv infekcije. Dobro bi bilo da se namuzen kolostrum da flašom sa cuclom. Pri tom mora da se obrati pažnja da sadržaj ne ode u pluća i ne prouzrokuje gangrenozno zapaljenje pluća.

Treba zapamtiti, da tele pola sata do sat po rođenju mora da dobije 1-2 l kolostruma. Ova količina može da se podeli na nekoliko manjih davanja, u prvih šest sati. Drugo napajanje je 6 sati posle prvog davanja.