Portal pametne poljoprivrede

U planinskim selima Kuršumlije, na više stotina hektara već desetak godina uzgajaju se malina i kupina bez upotrebe pesticida. Voće proizvedeno na organski način ima veću cenu, a i plasman je zagarantovan.

Selo Žuč, sa oko stotinak domaćinstava, poslednjih godina postaje centar voćarske proizvodnje u Gornjoj Toplici. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, u gotovo netaknutoj prirodi, maline i kupine ovde se proizvode bez upotrebe pesticida.

Milorad Lazić, proizvođač malina iz sela Žuč kaže da ne koriste hemiju, najviše „Slavol“.

„U svakom selu se proizvodi ekološki zdrava hrana i mi se tretiramo kao eko proizvođači“, kaže Slobodan Urošević, poljoprivrednik iz sela Igrišta.

Nadmorska visina od oko hiljadu metara idealna je za organsku proizvodnju.

„Mi Sagonjevci imamo prirodnu vodu, doveli smo je iz planine, tako da proizvodimo kvalitetnu malinu“, kaže Vučeta Aranđelović iz sela Sagonjeva.

„To je nešto što je idealno, prvenstveno za proizvodnju maline i jedan od uslova da sama, organska proizvodnja, poljoprivreda, ima neki prioritet ovde“, kaže Jovica Đinović iz poljoprivredne stručne službe Opštine Kuršumlija.

Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju izdvajajući iz budžeta 20 miliona godišnje za podizanje novih zasada i izgradnju mini hladnjača. Mnogi su otišli i korak dalje, jer su finasijsku isplativost videli u zaokruživanju proizvodnje.

„Pravimo džem od malina, slatko, likere najviše, kompote, prelive za kolače, torte, sapunčiće, kreme, maske, kozmetiku“, kaže Biljana Lazić iz sela Žuč.

Malina bi mogla da postane brend kuršumlijskog kraja, pa se tako devetu godinu za redom organizuje malinijada, gde se razmenjuju iskustva i ocenjuje kvalitet proizvoda.

Izvor:RTS