Alternativne biljne vrste – biljne vrste velikih mogućnosti
Projekat „Konkurentna održivost polјoprivrednih preduzeća kroz razvoj novih proizvoda sa dodatom vrednošću na bazi alternativnih bilјnih vrsta– Cornucopia“, sufinansiranog iz evropskih sredstava putem Intereg IPA Programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija za budžetski period 2014-2020, nastavlja sa realizacijom predviđenih aktivnosti. Dosadašnja implementacija projekta obuhvata čitav niz različitih radionica, sastanaka i razmena mladih istraživača iz Srbije i Mađarske.
Kako je cilj projekta podsticanje zajedničkog istraživanja u cilјu unapređenja kapaciteta za zapošlјavanje i razvoj malih i srednjih preduzeća polјoprivredne i prehrambene industrije u prekograničnoj oblasti putem primene novih tehnologija, razvijanja novih proizvoda i održive upotrebe prirodnih resursa, tako je i jedna od glavnih aktivnosti upravo vezana za razmenu iskustava i znanja u naučnom radu i delovanju.
Stoga je početkom juna u Segedinu, u prostorijama Instituta za istraživanje žitarica “Gabonakutato”, održana radionica u čijem su fokusu bile “zaboravljene” njivske vrste, biljke koje se zbog svojih potencijala i prirodnih karakteristika ponovo vraćaju na polja.
Reč je o usevima koji su se gajili na ovim prostorima vekovima unazad, a koje su profitabilnije od stanrdardnih ratarskih biljnih vrsta. Na to permanentno ukazuju brojna istraživanja koja se sprovode na paprici, slatkom krompiru i leguminozama.
Naučno-istraživački doprinos dali mađarski partneri na projektu, dok su srpski partneri sproveli istraživanja na spelti, konoplji i sirku. Partneri u projektu “Cornucopia” , Nacionalni centar za istraživanje i inovacije u poljoprivredi Mađarske „NAIK“ , Neprofitno udruženje za istraživanje žitarica “Lavina” , Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada , Fond “Evropski poslovi” AP Vojvodine i Udruženje “Baštovani” iz Sente održali su stručne prezentacije, razmenili iskustva iz nauke i prakse i još jednom prilikom ukazali na značajne potencijale uzgoja i korišćenja alternativnih biljnih vrsta.
Proizvodnja alternativnih biljnih vrsta je sve prisutnija na ovim prostorima, ne samo na vojvođanskim poljima, već i na prekograničnim poljima Mađarske. Klimatski i zemljišni uslovi za uzgoj ovih ratarskih useva su identični u obe zemlje i predstavljaju pre svega šansu za male poljoprivrednike.
Biljke poput pšenice, spelte, tritikuma, heljde, sirka, konoplje, batata i mnogih drugih mogu se pokazati veoma unosnim, a njihova primena je moguća, kako u ishrani ljudi, tako i u ishrani stoke, pa i u prerađivačkoj industriji. Mogu se koristiti i za pripremu veoma ukusnih jela, naročito poslastica u vidu kolača, što su učesnici junske radionice održane u Segedinu imali priliku i da degustiraju.
Projekat čija je ukupna vrednost 352.798 evra, nema samo naučno-istraživačku dimenziju, već treba da motiviše poljoprivredne proizvođače na zdraviju, ekonomsko unosniju, organsku poljoprivredu alternativnih biljnih vrsta. Projekat traje 24 meseca, od 1. aprila 2018. godine i trajaće do 31. marta 2020. 85 % njegove vrednosti finansira Evropska unija.
Partnerski konzorcijum na projektu čine Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, Fond “Evropski poslovi” AP Vojvodine, Udruženje „Baštovani“ iz Sente, kao i tri partnera iz mađarske županije Čongrad. To su Neprofitno udruženje za istraživanje žitarica, Inovativna neprofitna fondacija za agrobiotehnološki razvoj biznisa „Lavina“ i vodeći partner na projektu Nacionalni centar za istraživanje i inovacije u poljoprivredi Mađarske „NAIK“. Više informacija o samom projektu i predstojećim radionicama možete pronaći na intertnet stranici projekta, kao i partnera.
(Agrosmart)