Statistika predviđa pad proizvodnje pšenice za 18 odsto, a maline za 5,5 odsto
Republički zavod za statistiku izdao je saopštenje o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinam pod kukuruzom, šećernom repom, suncokretom i sojom, 2019.
Podaci o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje prikazani su prema stanju na dan 23. maja 2019. godine.
Na osnovu stanja useva na dan procene očekuje se proizvodnja pšenice od 2.410 hilj. tona, što je za 18,1% manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.
Kod proizvodnje malina očekuje se smanjenje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, za 5,5%, a kod višanja za 24,3%.
U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi 2019. godine zasejano je više kukuruza (za 4,1%) i soje (za 16,7%), a manje šećerne repe (za 15,8%) i suncokreta (za 12,0%). U odnosu na desetogodišnji prosek (2009–2018), proizvodnja pšenice je manja za 4,8%, dok je kod zasejanih površina manje kukuruza (za 6,0%) i šećerne repe (za 31,1%), a više soje (za 33,2%) i suncokreta (za 12,2%). Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.
Objavljeni podaci dobijeni su na osnovu „Ankete o površinama i zasadima na kraju prolećne setve“, procene poljoprivrednih stručnih savetodavnih stanica i drugih administrativnih izvora o očekivanoj proizvodnji pšenice, maline i višnje i zasejanim površinama najvažnijih kultura na kraju prolećne setve.
Zasejanim površinama smatraju se površine koje su obrađene i zasejane nekim usevom, dok su žetvene površine one površine sa kojih se očekuje proizvodnja. Prinos po hektaru procenjuje se na osnovu izgleda biljaka, faze razvoja, gustine setve, primenjenih agrotehničkih mera i vremenskih prilika. Prilikom procene pretpostavlja se da će u narednom periodu do žetve/berbe uslovi za proizvodnju biti normalni.