Portal pametne poljoprivrede

Piše: Branislav Gulan, publicista, književnik i član Naučnog društva ekonomista Srbije

Republika Srbija danas raspolaže sa 5.097.000 hektara polјoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru polјoprivrednih gazdinstava, prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se 3.355.859 hektara zemlјišta. To znači da značajan deo poseda od oko 660.000 hektara ostaje neobrađeno!

To su uglavnom pogranična područja i regioni gde se nalaze sela koja nestaju. Inače, vlasti tvrde se su i tolike površine i državne zemlјe.

U Srbiji se uzgaja samo 800.000 goveda, 2,7 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca, 196.000 koza, 16,6 miliona živine i zvanično, postoji oko milion pčelinjih društava. To je istorijski minimum stočarstva koje se nalazi na nivou 1910. godine.

Inače, razvijene zemlje u svetu danas proizvode ili imaju svinja koliko i stanovnika. Odnosno po jednom stanovniku jedna svinja. U Srbiji danas dolazi jedna svinja na tri stanovnika. Da je to krakteristika nerazvijenih zemalja, ukazuje stanje u Danskoj gde ima osam miliona stanovnika, ali se proizvede godišnje više od 30 miliona svinja. Dakle, to je u svetu merilo i razvijenosti.

Ipak, i pri ovom drastičnom smanjenju odnosa svinje-lјudi Srbija je bila nekada ispred Sjedinjenih Američkih Država kao ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa na svetu!

 U Državopisu Srbije, sveska 4, obrađen je popis kućevne stoke u Srbiji iz 1866. Srbija je tada bila naprednija nego danas, jer je spadala u grupu od dvadesetak zemalјa koje su uopšte imale državnu statistiku, a sve da bi se njeno lјudstvo i stoka i ostala ekonomija što više i brže razvijale i množile.  U Srbiji je još uvek vladala „grabežna privreda“ jer se trošila „očevina od praotaca u gustim šumama nasleđena“. Posledice ovog divlјeg zapada bile su katastrofalne u pogledu smanjivanja površina pod šumama, siromašenja kvaliteta zemlјišta i drastičnog pada broja svinja, a kojima je finansiran ustanak protiv Turaka i izbavlјenje iz viševekovnog ropstva.

 Broj stanovnika Srbije je između 1859. i 1866. godine povećan sa 1.083 hilјada na 1.216 hilјada (18.887 godišnje, pola od sadašnje dinamike smanjivanja), a broj svinja smanjen je sa 1.774 hilјada na 1.291 hilјada, te je broj svinja na 1000 stanovnika smanjen sa 1.637 na 1.061. Ipak, i pri ovom drastičnom smanjenju odnosa svinje-lјudi Srbija je bila ispred Sjedinjenih Američkih Država kao ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa.

 Što se tiče ostalih kućevnih životinja stvari su stajale ovako:

Konjima najbogatije bile su SAD i Rusija, po 22.000 na 1000 žitelјa, a od Srbije su bolјe stajale Vlaška i Moldavija, Skandinavske zemlјe, Austrija, Francuska i Bosna i Bugarska.

Veći broj goveda od Srbije (60.873) imala je samo Severna Amerika (80.831), a Srbija je bila naprednija i od Skandinavskih zemalјa (57.270). Zli rasistički jezici bi rekli da su tamo bilјe bolјeg kvaliteta. Krava muzara u Srbiji je bilo 200 na 1000 goveda dok je u Evropi prosek bio 464, što znači da su tamo više eksploatisane dok su naše uživale u slobodi.

Ovaca je oduvek bilo više u Bosni i u Bugarskoj (228.174) nego u Srbiji (220.174), ali smo i ovde bili ubedlјivo ispred svih zemalјa sa statističkim podacima.

Grčka je bila najbogatija kozama (173.570), daleko ispred Srbije (37.044) na drugom mestu, koja je opet bila daleko ispred Pirinejskog poluostrva (27.925) na trećem mestu.

I tako, Srbije je pre 150 godina bila veoma uporediva sa SAD-om kao atraktivna lokacija za naselјavanje i sa neograničenim mogućnostima za bogaćenje, ukoliko se htelo raditi.

Popisom je utvrđeno da gazdinstva u Srbiji poseduju 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara više od tri decenije! Vodni režim je takođe povolјan, ali nedovolјno iskorišćen. Kanal – Dunav-Tisa-Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) sa još 22.000 kilometara kanalske mreže, najveći je i jedinstven hidrosistem u svetu, a ne iskorišćava se za polјoprivrednu proizvodnju, ili je to veoma malo. Kada je građen cilј je bio da se navodnjava 500.000 hektara i da se odvode suvišne vode sa milion hektara. Želјeno navodnjavanje nikada nije ostvareno, dok su se do 2006. godine, odvodile suvišne vode. Sad ni to nije moguće jer se u kanalima nalazi oko 15 miliona kubika mulјa, pa sve češće imamo poplave i u Vojvodini. Rečni tokovi takođe veoma malo se koriste za navodnjavanje. Od ukupno obradivih povšrina, navodnjava se 1,2 do tri odsto njiva ili, prema podacima RZS  samo 46.823 hektara! U svetu se prosečno navodnjava 17 odsto površina.

Hitno, agrarna i socijalna reforma!

 U okviru tog koncepta agroindustrija treba da bude nosilac akcije i predstavlјa veliku šansu, jer kroz njegov razvoj i Srbija bi se razvijala.To znači nova strategija mora sadržati multifunkcionalni prilaz, koji uklјučuje i oporavak stočarstva, i organsku proizvodnju i agro-etno turizam. To su i odlike savremene polјoprivrede, kojoj i Srbija teži. Ali, pre svega, moramo obaviti i tranziciju, a najvažnija je tranzicija u našim glavama. Mnoge stvari kojima smo opterećeni treba da izbacimo iz dosadašnjeg sistema i modela! Znači da treba razvijati uspešan porodični biznis na polјoprivrednim gazdinstvima. To pruža šansu da se proizvodi što više  zdravstveno bezbedne hrane, koju traži svetsko tržište.

Tako je i Privredna komora Srbije 2007. godine predlagala da se cela Srbija proglasi za region bez GMO, ali Vlada Srbije to nije prihvatila. Cilј je bio da se ta hrana, pre svega, prodaje u EU u kojoj se 10 odsto ili više od 50 miliona žitelјa opredelilo da troši takvu hranu, ali i u bivšem nesvrstanom svetu, gde se godišnje obrne vrednost takve i slične hrane od 650 milijardi dolara! Po tome programu, Srbija je trebala već 2025. godine da ostvari izvoz hrane u vredenosti 10, a na kraju 2030. godine za 30 milijardi dolara! Za sada to su želјe na papiru! U 2017. godini izvezeno je za 3,1 miliajrdu doalra, a 2018. godine za 3,3 milijarde dolara. Holandiaj, koja je po prostoru veličiejn kao Vojvodina, u 2018. godini je izvezla hrane u vrednosti od 94 milijarde dolara.

Snovi o parama

Da bi se stvorila ostvarlјiva i realna agrarna politika, ex ministar srpske polјoprivrede dr Velјko Simin ističe, da je polјoprivreda u prvoj deceniji ovog veka imala skroman rast od samo 0,6 odsto! Tekući pregovori sa EU zahtevaju da se polјoprivreda i prehrambena industrija što povolјnije pozicioniraju pre ulaska u EU. Zato u tom periodu treba započeti realizaciju strateških projekata za Srbiju, a to je povećanje proizvodnje mesa, voća i povrća i drugog za tržišta Azije Bliskog Istoka, Rusije i EU.

Na tom putu moramo učiti i od drugih. Primer je Rumunija kojoj ne smeta članstvo u EU da realizuje strateško partnerstvo sa Kinom na 700.000 hektara sopstvene zemlјe u oblasti agrarne proizvodnje i naučnim istraživanjima u oblasti bio tehnologije. Slične projekte kod njih imaju SAD, a primera radi u ogromni potencijal Ukrajine uklјučene su investicije iz Kine! Ovi primeri ukazuju na činjenice da nedovolјno razvijene zemlјe ne mogu bez strateškog partnertstva da privuku neophodan kapital za razvoj, uz istovremeno rešena pitanja masovnog izvoza roba na najveća tržišta hrane na svetu.

Cilј svake Vlade u Srbiji bio je da obezbedi strane investicije od bar tri milijarde dolara godišnje! To se nikada nije dogodilo! Od demokratskih promena 2000-te godine urađeno je više nacrta zakona o restituciji, ali poslednji je usvojen 2011. godine. U donošenju zakona, koji je obećavan i čekan šest decenija, konsultovane su i evropske institucije. Naime, povraćaj oduzete imovine bivšim vlasnicima je važan korak na putu evropskih integracija, jer povećava pravnu sigurnost za strane investitore, o kojima Srbija još uvek sanja.

Obećanja su bila da se stranim investitorima nude najbolјi uslovi za ulaganje kapitala u regionu, što najčešće nije bilo tačno! U neispunjenju ovih obećanja u predizbornim kampanjama nalaze se i uzroci neispunjenja mnogih drugih obećanja vlasti od demokratskih promena 2000. godine do danas! Od dmokretaksih promena do kraja 2016. godine narod živi u obećanjima da će biti bolјe sutra, koje je na dugačkom štapu.

Strana  direktna ulaganja u Srbiju:

2005. 1,162 milijardi evra
2006. 3,242 milijardi evra
2007. 1,448 milijardi evra
2008. 1,590 milijardi evra
2009. 1,304 milijardi evra
2010. 830 miliona evra
2011. 1,798 milijardi evra
2012. 232 miliona evra
2013. 750 miliona evra
2014. 1,222 milijardi evra
2015. 1,8  milijardi evra  
2016. 1,9 milijardi evra
2017. 2,4 milijarde dolara
2018. 3,5 milijardi dolara

U doba savremene globalne ekonomske krize, direktne investicije smatraju se faktorom privrednog rasta i predstavlјaju oblik stranih tokova kapitala za koje se zemlјe otvoreno nadmeću. Motiv investitora za dolazak na jedno tržište, nisu samo poreski podsticaji i pojedinačne mere država preduzete u pravcu privlačenja investitora, već je od značaja mnogo širi aspekt transparentnih, predvidivih i stabilnih uslova poslovanja. Osim toga, pozitivna iskustva investitora u prethodnom periodu mogu predstavlјati stimulativni faktor novih ulaganja. Potencijal za nove investicije u Srbiji postoji, posebno u oblasti obnovlјive energije, razvoja informacionih tehnologija, unapređenja zaštite životne sredine i polјoprivrede. Očekivanja svih dosadašnjih vlasti u Srbiji bila su i da će se kroz dolazak stranih investicija pokrenuti privreda, stvoriti nova vrednost i kapital za vraćanje svih vrsta dugova. Među njima su i obaveze iz restitucije. Ali, ta očekivanja do sada se nisu ostvarila, jer, para je sve manje i u tome se vide uzroci zašto obaveze rastu, restitucija se sporo odvija… Polјoprivreda predstavlјa neatraktivnu delatnost za strane direktne investicije (u strukturi ukupnih SDI u Srbiji, polјoprivreda  dobija svega od 0,7 do 1,6 odsto)!

Skromne ekonomske mogućosti Srbije (agrarni budžet je pet odsto zakonski, ali se dobija tek dva odsto novca) i razni skromni oblici podsticaja i finansiranja iz EU, ne mogu nadoknaditi zaostajanje Srbije u oblasti polјoprivrede i prehrambene industrije. Bilo bi dobro da se 300.000 hektara državnog zemlјišta i 400.000 hektara pašnjaka prodaju za oko tri milijarde dolara. Ako se u taj kapital uklјuče i strateški projekti u proizvodnji mesa na rok od 49 godina, to će predstavlјati snažan faktor motivacije stranih ulagača i same Republike Srbije čiji bi farmeri bili uklјučeni u ove projekte.

Sadašnji način korišćenja državnog polјoprivrednog zemlјišta (priča se o 680 i 830.000 hektara) pretežno je orijentisan na ekstenzivno korišćenje, a to je proizvodnja žitarica. To je najvredniji kapital kojim raspolaže Srbija, pa bi trebao da bude upotreblјen za pokretanje snažnog ekonomskog razvoja u kojem se favorizuje opšti interes, a istovremeno stvara proces ravnomernog razvoja države. Dakle, u procesu primene zakona o restituciji, važno je da Republika Srbija primeni praksu Slovačke, Češke, Polјske, Nemačke… Takođe je neprihvatlјivo da se državno polјoprivredno zemlјište koristi kao sredstvo za supstituciju po zahtevima za restituciju druge imovine.

Očekivanja…

U Republici Srbiji 2016. godine  proizvedeno je oko 440.000 tona svih vrsta mesa. Pre dve i po decenije proizvodilo se oko 650.000 tona i trošilo godišnje  po stanovniku 65 kilograma. Stočarstvo u bruto domaćem proizvodu agrara učestvuje sa 33 odsto, a u razvijenom svetu kome Srbija teži sa više od 60 odsto! Danas se potrošnja svih vrsta mesa u Srbiji kreće do 38 kilograma godišnje. U strukturi izvoza polјoprivrede meso učestvuje samo sa 2,7 odsto. To ukazuje na zaostajanje u razvoju polјoprivrede i prehrambene industrije.

Sa cilјem da se prevaziđe postojeće stanje potrebno je proceniti mogućnosti strateškog ulaganja u izgradnju pet klanica za proizvodnju ukupno od pet miliona svinja godišnje. Za unapređenje izvoza goveđeg mesa i korišćenje preko 1,4 miliona hektara pašnjaka i livada u Srbiji potrebno je još izgraditi klanice za goveda, kapaciteta 200.000 komada junadi. Takođe je potrebno projektovati mogućnost proizvodnje 200.000 tona živinskog mesa godišnje u četiri klanice kapaciteta od po 50.000 tona godišnje.

Realizacijom ovih projekata ostvario bi se novi obim proizvodnje od svih vrsta mesa, oko 640.000 tona godišnje. Nova vrednost proizvodnje ovog mesa iznosila bi oko 3,5 milijardi evra. Partnerske investicije u proizvodnji svinjskog i živinskog mesa trebalo bi inicirati sa Republikom Kinom, Rusijom i Evropskom unijom. Proizvodnju goveđeg i živinskog mesa treba organizovati sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Evropskom unijom.

U Srbiji nam je katastrofalno stanje u stočarstvu, nestaju nam sela, ostaju prazne kuće, prazne staje… I oni koji su do sada tovili i gajili stoku to su značajno smanjili i ostavili je samo za lične potrebe. Inače, mi se hvalimo sa izvozom hrane (čitaj sirovina) u vrednosti od 2,8 milijardi dolara godišnje i suficitom sa 1,3 milijarde dolara. Pa kada nam mladi ne bi odlazili u svet (njih 30.000 godišnje) i kada bi povećali natalitet da nam ne umire više 40.000 lјudi od onih što se rodi (izjednačili natalitet i mortalitet) hrane ne bi imali dovolјno da ishranimo narod u Srbiji! A, da se ne govori i o izvozu, pa bi Srbija od izvoznika hrane postala njen uvoznik! Uostalom to nam predviđa i Svetska organizacija za hranu FAO, da ukoliko nastavimo ekstenzivnu proizvodnju da će Srbija od izvoznika postati uvoznik hrane. Sad već dobrim delom to i jesmo…

Primera radi, jedna Holandija je veličine kao Vojvodina, ali izvozi hrane za 94 milijarde dolara godišnje! Dakle, vrednost njenog godišnjeg izvoza je kao dva društvena proizvoda Srbije.

 Stočarstvo Srbije

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka RZS

Orijentacioni bilans goveda 

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku  i Uprave carina

 Orijentacioni bilans goveđeg mesa

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka RZS i Uprave carina

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka RZS

Sektor svinjarstva

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka RZS

Orijentacioni bilans svinja

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku i Uprave carina

Orijentacioni bilans svinjskog mesa

 Sektor ovčarstva

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka RZS

Živinarstvo

Ukupan broj živine (u 000)

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku

Razloge teškog stanja u stoačarstvu treba tražiti i u tome što je za poslednje dve i po decenije uništeno oko 400.000 seoskih domaćinstava.