banner-image
banner-image

Borovnica je kao dete koje nikad ne odraste

Borovnica je bobičasto voće koje poslednjih godina doživljava ekspanziju u Srbiji pa je sve više proizvođača koji se odlučuju da podignu zasade borovnica.

Aleksandar Ivović iz Novog Sada započeo je uzgoj borovnice među prvima pre pet godina i to na očevom imanju u šumadijskoj opštini Topola.

„Primarna sorta je sorta đuk i imam još tri sorte koje su oprašivači i to je patriot, treper i bluecrop. Svake godine se prinos polako povećava i za jedno dve, tri godine očekujem da će biti maksimalan. Sada je to između četiri i pet tona i dalje je to izvesna proizvodnja, sve uglavnom ide za izvoz, nešto se plasira i po pijacama ali uglavnom ide za izvoz i cena se kreće u globalu negde oko pet evra.

Na početku bude nešto veća cena a posle malo pada. Ja i u Vojvodini imam imanje gde se bavim ratarstvom i povrtarstvom tako da mi je ovo bio slučajan izbor pošto sam hteo da napravim jedan zasad jabuke u Vojvodini, izjavio je za RTV Ivović.

Na očevom imanju u Topoli na jednom hektaru prostire se zasad borovnice prinosa i do pet tona.

„Ova borovnica je posađena direktno u piljevinu. To je piljevina od četinara uglavnom, iskopane su rupe na jednom zasadu a na drugom je otvorena plugom brazda i nasuta je piljevinom. Koren biljke je u potpunosti u piljevini uopšte nije posađen u zemlju. To je princip sadnje bio ovde. Koren je na dubini maksimalno do 30 cm. U dubini je 30 cm i još je izdignuto gore kako bi se koren širio. Poenta je u tome da koren pobegne u visinu zbog toga da bi se izbeglo previše vlage koja mu smeta“, kaže Aleksandar.

Iako je po struci građevinski inženjer u poljoprivredu i voćarsku proizvodnju se razume.

„Borovnica je voćna vrsta koja nikada ne odraste. Čovek mora da joj posveti maksimalnu pažnju kao malom detetu. Ja često kažem prijateljima i poznanicima da smo mi uvek u sistemu pampersa – nikako da odrastemo. Kada čovek ima neko drugo voće onda to bude malo, pa bude da kažem tinejdžer, pa odraste i čovek može da se nada nečemu. Kod borovnice ukoliko se jedne godine propusti neka mera onda morate da se vratite na početak“ objašnjava on.

Dobra cena i siguran plasman na zapadno tržište privukao je sve više proizvođača koji se sada usmeravaju upravo na gajenje borovnica. Ipak Aleksandar upozorava da pored velikih ulaganja u samu pripremu zemljišta i materijala prilikom podizanja zasada, potrebno je mnogo nege i pažnje i vremena kako bi borovnica dala dobar prinos i kvalitetan plod po zapadnim standardima.

Izvor:RTS