Skup paradajz, ljut predsednik i Riblja čorba
Naš predsednik, em je najpametniji na svetu, em ima najbolje fiskalne rezultate, em je vidovit i tolerantan ali i njemu jednom, dvaput ili triput mora da prekipi.
Elem, dozlogrdilo našem predsedniku Aleksandru Vučiću što se stalno kuka kako je skup paradjz, jeftine maline, a đacima teška torba i skup polazak u školu… Izjadao se Sarapi na Pinku po treći, četvrti ili peti put kako ga nervira što se tako stalno piše po medijima, a kad paradajz pojeftini, maline poskupe, a đacima torba olakša, to nikoga ne zanima.
Što je gore i što ga još više baca u očaj, je činjenica da on onakav vidovit zna da će se te tvrdnje iznositi i o njima pisati i sledećih godina kao što se piše prethodnih 40 godina, koliko se on, Aleksandar Vučić, seća.
Pa kako da se čovek ne iznervira. Sasvim je normalno da se o poskupljenju paradjza piše jednom u 40 godina, a ne svaki put kad poskupi. Normalno je da se o cenama voća i otkupu piše jednom u 40 godina, a ne svaki put kada se nađe par nezadovoljnih malinara da zatraži da ih otkupljivači ne pljačkaju baš, baš svake godine. Samo oni koji mrze Vučića i SNS mogu da pišu svake jeseni kako porodice i to većina njih ne može baš lako da kupi knjige, odeću, obuću i sve ostalo što treba đacima.
Kretenski je pisati da sva deca nemaju para za skupe patike i markiranu garderobu, a malo je dece ne u Srbiji nego na ovom svetu koja ne bi poželela da imaju najbolje patike ili najlepšu haljinicu u razredu. A tek što je idiotski pisati o teškim torbama i knjigama. Pa brajko moj, kako su lako oni koji su slabo nosili i čitali knjige postali doktori nauka i najbolji srtručnjaci u Srbiji i funkcioneri SNS-a. Kad su mogli oni s malo knjiga i lakim torbama, mogu i sadašnji đaci.
Što o tome da se piše kad nervira predsednika.
Jasno je meni što je Vučić ljut na novinare i roditelje koji zaraduju 30.000 dinara, a skupo im kad deca pođu u školi, a mediji o tome 40 godina pišu. Jasno mi je i što je razjaren, što stalno skaču i padaju cene a nikavog sistema u državi i poljoprivredi nema. Sve je jasno…
Sve ja to mogu nekako da shvatim, ali ima nešto što moj ograničeni mozak ne može da dokuči.To je jedna dilema. Kako bi genije kakav je Vučić reagovao da je predsednik Nemačke? Šta bi rekao kada bi štrajkovali radnici u Nemačkoj, a malo malo pa štrajkuju, a njima su plate sedm-osam puta veće nego radnicima u Srbiji. Paradjz im je ovih dana skup ko kod nas. Sve imaju a opet štrajkuju. Imaju sve, a hoće više.
Srbi skoro nemaju ništa a opet se i ne bune nego zanovetaju o skupoći. I nerviraju Vučića. Nemci valjda ne bi smeli po Vučiću da štrajkuju ili da zanovetaju sve dok im plate s dve ili tri hiljade evra ne padnu na 500. O ceni paradajza i bilo čega drugog ne bi smeli da kažu ništa sve dok ne budu zarađivali ko što sada zarađuju Srbi.
Valjda je normalno i ljudski da ljudska bića teže boljem. Ima li išta prirodnije i normalnije nego to da se ljudi bune, a mediji o tome da pišu, kolika god da je plata, jer uvek može biti veća. Valjda je normalno da se ljudi žale ako je paradjz skup za građane, a mediji o tome da pišu. Valjda je normalo i da se seljaci bune ako je paradajz jeftin, jer oni manje zarade, a mediji o tome da pišu. Valjda nema ništa normalnije da ljudi teže da imaju više, da prođu jeftnije ili da zarade više. Valjda je normalno da su nam interesi različiti, a da se o tome piše. Valjda…
Sve što je normalno kod Vučića je nenormalno, ili možda kod mene. Čoveku koji kuka svaki dan kako puno radi, kako se valjao po patosu u Briselu, kako se bori s tajkunima, kriminalcima, Tačijem, Hatradinajem, kome je samosažaljenje i samohvala prva i poslednja rečenica, smeta što se piše o svakodnevnim i životnim stvarima.
Nema ovde pameti. Nikakve. Šta ima u glavi čovek kome smeta što se piše o paradajzu, kljigama.U zemlji gde već tri decenije vlada realno i duboko siromaštvo.
E drugovi dragi, neće to moći tako doveka. Nismo mi nezahvalni Nemci pa da tražimo više bez obzira koliko imamo. Kad je plata 2.500 evra mi da tražimo 2.550. Sad kad plate u Srbiji skoče na 510 evra neće niko smeti da pisne. Ni o paradajzu ni o knjigama ni o peratonicama.
Oni koji nešto zucnu a nisu članovi partije ima za kaznu da da kleče na kukuruzu.
Za članove SNS sledi još žešća sankcija. Ako neko od naprednjaka bude nezadovoljan cenom rotkvica ili krastavaca, a prosečna plata bude 510 evra, ima da budu bačeni na još veće muke od običnih građana. Moraće opet u Beograd pred Skupštinu da slušaju Riblju čorbu i to dva sata najmanje. Ceo koncert. Pa da vidim da li će im opet pasti na pamet da je paradjz preskup.
Milovan Lukić