banner-image

Kukuruz u voštanoj zrelosti idealan za siliranje

Iako silaža nije interesantna roba na tržištu, jer joj se teško određuje cena, a zbog lakog kvarenja ne podnosi transport, njeno korišćenje u ishrani goveda omogućava stabilan obrok u dužem periodu, pa tako često određuje uspeh ili neuspeh celokupnog hranidbenog programa i proizvodnje.

Siliranje kukuruza ima niz prednosti koje ne samo da pojeftinjuju proizvodnju mleka i mesa već doprinose bržem kruženju organske materije i zaštiti životne sredine. U uslovima dobro izvedenog procesa siliranja, gubitak suve materije retko prelazi 10 odsto, a prilikom spremanja sena iznosi znatno više, odnosno iznad 30 odsto.

Za kvalitet silaže presudna su tri elementa: svarljivost suve materije, uspešna fermentacija i količina suve materije. Sve se to može postići ako se sprovodi pravilna tehnologija siliranja.

Pre svega, berba kukuruza mora se obaviti u fazi voštane zrelosti, odnosno u vreme pojave crnog sloja na vrhu kukuruza, kada se mlečna linija nalazi na polovini do tri četvrtine visine zrna. Biljku kukuruza treba kositi na visini od oko 10, 15 centimetara iznad zemlje. Ukoliko je teren neravan ili na parceli ima kamenja, metala i drugog otpada, preporučuje se da visina kosidbe bude na oko 20 centimetara.

Najkvalitetnija silaža od kabastih hraniva dobija se ako je sadržaj suve materije 30-35 odsto. Povećana vlažnost, odnosno nedovoljan sadržaj suve materije je nepoželjan, jer otežava aktivnost mlečno-kiselinskih bakterija, a znatno pospešuje aktivnost bakterija koje podstiču stvaranje buterne kiseline.

Ako se berba obavi na vreme, silirani materijal treba da sadrži šest do devet odsto šećera, što u prisustvu mlečno-kiselinskih bakterija omogućava kvalitetnu fermentaciju i dovoljnu produkciju mlečne kiseline. Odgovarajuća količina mlečne kiseline važna je da bi se sprečilo kvarenje silaže. Kada je berba u fazi voštane zrelosti, dužina odrezaka može biti do jedan centimetar.

Zašto treba istisnuti vazduh iz materijala koji se silira? Siliranje je složen biohemijski proces koji se odvija bez prisustva vazduha. Delovanjem enzima bakterija i enzima biljnog tkiva razlažu se šećeri koji su rastvorljivi u vodi. Njihovom fermentacijom u prisustvu mlečno-kiselinskih bakterija stvara se mlečna kiselina. Zato treba sprečiti ponovno prodiranje vazduha, što se može postići adekvatnom izolacijom zidova silo-objekta i pažljivim pokrivanjem spremljene silaže. Ukoliko se to ne uradi dobro, doći će do razvića plesni i kvasaca koji će prouzrokovati kvarenje i velike gubitke hranljivih materija.

Oksidacioni procesi su intenzivni u prisustvu vazduha i zahvaljujući njima stvara se temperatura preko 45 stepeni. Pri ovoj temperaturi dolazi do delimičnog sagorevanja organske materije usled čega se povećavaju gubici.

Dolazi i do hemijskih reakcija u kojima međusobno stupaju u reakciju određene frakcije ugljenih hidrata i proteina. Kao rezultat toga nastaju jedinjenja koja imaju manju svarljivost.

Nakon završetka mlečno-kiselinskog vrenja ova silaža ima tamnosmeđu boju, životinje je konzumiraju, ali je njena hranljiva vrednost znatno manja.

Kada se obezbede anaerobni uslovi, temperatura mase ne prelazi 30 stepeni, čime se smanjuju gubici hranljivih materija.

I brzina siliranja doprinosi kvalitetu silaže. Ovaj posao je najbolje obaviti u što kraćem roku, jer se na taj način dobija ujednačen kvalitet silaže u svim delovima silosa. Najbolja silaža dobija se ako se silos napuni, dobro ugazi i pokrije u toku dva-tri dana.

U slučaju prekida siliranja iz bilo kojih razloga, a najčešće zbog kiše, potrebno je sve pokriti plastičnom folijom.

Silaži obavezno treba dodati neki dodatak za adsorpciju toksina, a mogu se dodati i bakterijsko-enzimski inokulanti koji doprinose smanjenju razgradnje proteina i produkcije amonijačnog azota, poboljšavaju ukus, svarljivost i efikasnost iskorišćavanja silaže.

Dipl. inž. Verica Lazarević

Izvor: PSSS