Portal pametne poljoprivrede

U Drmnu kod Požarevca, u protekle dve godine, rođeno je više od dvadeset beba. Tome u velikoj meri doprinose i dobri životni uslovi u selu, zbog čega se meštani retko odlučuju za odlazak u inostranstvo.

Rode u Drmno sleću manje-više koliko i u druga sela u okolini Požarevca. Ali im je produktivnost znatno veća. U protekle dve godine u Drmnu je rođeno više od dvadeset beba.

„Do današnjeg dana 2019. godine rodilo se sedmoro dece i imamo još dva ili tri u najavi ove godine, što znamo“, kaže Dragan Ivić, predsednik MZ Drmno. „Godine 2018. godine rođeno je jedanaestoro dece koja su prijavljena u Drmnu, inače ima još dva, tri deteta koja nisu tu prijavljena, koja žive u Kostolcu ili Požarevcu.“

„Nama je ovo treća beba i jako smo zadovoljni“, kaže Jelena Bačić. „Treba čovek da uspostavi šta mu je najvažnije u životu, a nama su najvažnija deca.“

Osim roda, i ovi dimnjaci imaju značajan doprinos u pozitivnoj demografiji Drmna. Skoro da nema kuće u ovom selu iz koje bar jedan član ne radi u Termoelektranama i na površinskim kopovima Kostolac. Radna mesta i solidne plate, uz dobru infrastrukturu poput toplifikacione mreže i gradskog vodovoda, zadržale su Drmljane na dedovini.

„Drmno je dobro selo, samo po sebi“, ističe Petar Rašković. „Sve imamo, ne žalimo se ni na šta.“

„Selo razvijeno, mnogo omladine. Izgleda da je takav period naišao“, kaže Nevena Nikolić. „Puno dece kao što vidite. Nadamo se da će da se nastavi ovako.“

„Standard može da bude i ovakav i onakav, to je promenljivo, ali ako ima ljubavi i uzajamnog razumevanja i poštovanja, ja mislim da brak, ta veza i  porodica može da izdrži, bez obzira na standard kakav je trenutno“, smatra Damir Damnjanović.

Drmno je izuzetak u odnosu na mnoga sela požarevačkog kraja, u kojima se godišnje rodi tek po jedna beba.

Dejan Stojadinović, šef MK Drmno, u poslednje dve godine u Drmnu venčao je šesnaest mladih bračnih parova:

„Samo u Drmnu. Znači, verovatno je bilo venčanja i u gradu, po restoranima, ali ja sam obavio šesnaest. To se nije desilo poslednjih petnaest godina.“

Mnogi žitelji Braničevskog okruga otišli su na rad u inostranstvo. Ali se, za razliku od roda, sve manje vraćaju. Drmljani veruju da će ih rode i dalje posećivati i da će u njihovim porodičnim gnezdima biti još više dece.

Izvor:RTS