Portal pametne poljoprivrede

Srbija raspolaže ukupno sa 2.808.000 tona pšenice. Od ovogodišnjeg roda pšenice izvezeno je 61.330 tona zrna i 25.815 tona brašna. Ove godine je dvomesečni izvoz pšenice manji od prošlogodišnjeg za 345.336 tona

Bilans pšenice za ekonomsku 2019/20 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2019. godine i  podataka koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i brašna iz Srbije.  Sve ostale kategorije koje sadrže predmetni bilans procenjene su na osnovu višegodišnjeg iskustva, kaže Zdravko Šajatović, direktor ,,Žitounije’’ u Novom Sadu. Prema raspoloživim podacima  (izvor “Žita Srbije“ odnosno Uprava carina), vidi se da je izvoz najmanji u poslednje četiri godine.

IZVOZ BRAŠNA od pšenice roda 2019.godine:

PROCENA UKUPNE PROIZVODNJE I RASPOLOŽIVIH KOLIČINA PŠENICE U EKONOMSKOJ 2019/20 GODINI U SRBIJI

• Procenjene početne-prelazne zalihe ……………………….. cca 398.000 tona

Proizvodnja pšenice roda 2019.g……………………………cca 2.410.000 tona

UKUPNO (1+2) raspoloživo…………………………………..cca 2.808.000 tona

PROCENA POTROŠNJE  PŠENICE U EKONOMSKOJ 2019/20 GODINI 

• …………………………………………………………………cca 170.000 tona
• Potrošnja mlinova …………………………………………………..1.100.000 tona
• Stočna hrana.……………………………………………………….cca 200.000 tona
• Ukupno ostaje za prelazne zalihe (uključujući i RR)

         i izvoz pšenice ………………………………………………….  cca 1.338.000 tona,

od navedene količine:

• Robne rezerve Srbije………………………………. cca  000  tona
• izvoz jul 2019-jun …………………………..           61.000 tona

• raspoloživo za izvoz do kraja tek. ek. 2019/20 godine i prelazne zalihe

30. juna 2020.godine ……………………. cca 1.077.000 tona.

            PODBILANS IZVOZA BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2019. GODINE

• Izvezeno brašno u periodu jul 2019-avgust 2020 godine……….. 816 tona =====================================================

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku žetvena površina iznosi 582.636 hektara, što je za  16.487 hektara više nego što je prvobitno (1.02.2019.g.) procenjena setvena površina roda 2019.godine, ali je za 65.447 hektara manja žetvena površina u 2019.godini  nego u 2018.godini.

Ukupan rod pšenice procenjuje se na 2.409.782 tone, što je oko 532.000 tona manje nego prethodne godine. Procenjuje se da je prosečan prinos iznosio 4.136 kilograma po hektaru, što je u odnosu na rod 2018.g. manje za 403 kilograma po hektaru. Prema proceni Ministarstva poljoprivrede, prelazne zalihe pšenice na dan 30. jun 2019. godine iznose 398.000 tona.

Bilansni višak pšenice za izvoz u ekonomskoj 2019/20.godini, (i brašna pretvorenog u pšenicu), za preostalih deset meseci,  iznosi oko   1.077.000  tona.

Izvoz pšenice u avgustu 2019.godine, iznosio je svega 31.095 tona. Ostvareni izvoz pšenice u periodu jun-avgust 2019 godine u odnosu na iste mesece 2018. godine, manji je za 345.336 tona, i najmanji je ostvareni dvomesečni izvoz u poslednje četiri ekonomske godine. Osnovni razlog je visoka cena pšenice (merkantilne i stočne) koja se ne uklapa u izvozne kalkulacije.

Izvoz brašna u avgustu 2019.godine  iznosio je 13.727 tona i na nivou je prosečnog izvoza u poslednjih dvanaest meseci u protekloj  ekonomskoj 2018/19.godini (koji je iznosio 12.853 tone).

Izvoznici pšenice i brašna u tekućoj ekonomskoj godini moraće posvetiti povećanu pažnju kontroli kvaliteta pšenice i brašna da ne bi sadržaj dontoksina prelazio dozvoljene granice, jer će  i uvoznici kontrolisati taj parametar.

U Srbiji se godišnje do pre nekoliko godian trošilo oko 109 kilograma hleba po stanovniku.  Poslednaj istrazivanja pokazuju da je ta potrosnja sad na 83 kilograma po stanovniku, što je na nivou Nemacke iEU. Srbiji mesečno za ishranu stanovništva treba oko 120.000 tona pšenicee.

U Srbji i danas postoji Pravilnhik o otkupu pšenice u tri klase, donet još 1988. godine u vreme SFRJ. On nikad nije ukinut, ali se prećutno prestalo sa njegovom primenom. Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kazao je agenciji Beta da se u Srbiji dnegno proizvede oko 3,5 miliona vekni hleba, a potroši oko 3,3 miliona tona.

Pralica je naglasio da će snabdevanje hlebom u Srbiji biti redovno, a ni cena najzastuplјenije vrste hleba neće rasti, odnosno biće maksimalno 46 dinara po vekni. On je dodao i da Unija pekara Srbije ne obeležava 16. oktobar – Svetski dan hleba, već da ima svoje dane, kao što su Pekarski dani i Pekarska slava. Hleb ima posebno mesto i u srpskoj kulturi i tradiciji. Koristi se u mnogim obredima vezanim za rođenje deteta, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike. U Srbiji dočekati nekoga hlebom i solјu simbol je dobrodošlice.

U Sremu, u selu Pećinci, nalazi se i Muzej hleba, u kome je izložena zbirka od 96 različitih vrsta hlebova koji su se mesili za praznike i porodične običaje. Kroz izložbenu postavku, ispričana je priča o hlebu i načinu na koji se on dobijao u Srbiji nekada, o njegovom značaju i simbolici, ali i o lјudima, običajima i načinu života u prošlosti.

U okviru muzejskog kompleksa u Pećincima, nalazi se furuna za pečenje hleba, ognjište i crkva posvećena hlebu.

Branislav Gulan