Portal pametne poljoprivrede

U nedavnom godišnjem poslovnom izveštaju Agencije za privredne registre, iskazana je razlika između fer tržišne i kupovne cene PKB-a, po kojoj je emiratska Al Dahra u dobiti od 12,2 milijardi dinara.

U pitanju je tradicionalni izveštaj ove Agencije o najuspešnijim preduzećima u Srbiji.

Izgleda da nije dovoljno što je reč o suvoparnoj i dosadnoj temi, već je i mnoštvo cifara više u funkciji da velikim predstavi, pre svih, domaće kompanije u javnom vlasništvu.

Zapravo, srpsko knjigovodstvo je izuzetno pogodno da stvari prikaže iskrivljeno, onako kako to odgovara aktuelnom trenutku.

Nema para iz poslovanja

Ipak, dugogodišnji registrator Agencije Ružica Stamenković, veoma cenjena u privrednim krugovima, uspeva da prikaže i tamniju stranu srpske ekonomije.

Tako je u ovogodišnjem broju, rečima prvih ljudi „Al Dahra Srbija“, novog vlasnika PKB-a, javno rečeno, preciznije napisano, da je ova novoosnovana firma jeftino kupila najveće agrarno preduzeće u Srbiji. Pojašanjavajući 12,2 milijardi dinara (oko 102 miliona evra) godišnje dobiti, prvi ljudi „Al Dahra Srbija“ su istakli da „su se pri proceni vrednosti imovine koristili fer tržišnom cenom i razliku od kupovne cene prikazali kao dobit“.

Još je upečatljiviji primer Rudarskog bazena „Bor“, sada u vlasništvu kineske kompanije „Ziđin“. Računovodstvena evidencija pokazuje da je prošle godine naš najveći rudnik ostvario čak 90 milijardi dobiti, bezmalo sto puta više nego prethodne sezone, kada je dobit iznosila 975 miliona.

Sa ovolikom zaradom, rudari su ubedljivo na čelu liste dobitaša. Istovremeno, firma je u prošloj godini zabeležila 15 milijardi dinara gubitka.

Otpis 90 odsto duga

I ovde je „caka“ u promeni vlasništva.

Kineski partner je kupio RTB „Bor“, zajedno sa tri zavisna preduzeća, uz uslov da država i državne kompanije, glavni poverioci RTB „Bor“, otpišu 90 odsto ukupnog duga.

Oslobođena obaveza plaćanja duga, računovodstveno se prikazuje kao dobit firme. U suštini, nije reč ni o kakvom profitašu, na protiv, reč je o dugogodišnjem gubitašu.

Koncesiona naknada

Tu, međutim, nije kraj. Na drugom mestu liste je, sa 53,4 milijarde dobiti, aerodrom „Nikola Tesla“.

Ali ni ovde nije reč o odličnom poslovanju ovdašnje međunarodne aviopiste, već o činjenici da je u prihode aerodroma uračunata i jednokratna koncesiona naknada koju je koncesionar „Vinci“ krajem prošle godine uplatio kako bi upravljao aerodromom, naravno i uzimao eventualni profit, u narednih četvrt veka.

Za to pravo Francuzi su isplatili 59 milijardi dinara, a razlika između kupovne cene i i dobiti je, očito, potrošena na ranije akumulirane gubitke. U slučaju Aerodroma je neobično i da se naknada uplaćuje na račun predmeta koncesije, umesto na račun vlasnika, iznajmljivača piste.

Pad profitabilnosti

Sa 10,2 milijarde dinara dobiti, „Telekom“ je na petom mestu. Izgleda kao dobar rezultat, ali je profit čak 30 odsto manji nego sezonu ranije.

„Srbijagas“, pak, je, uprkos prošlogodišnjih 1,34 milijardi dobiti, krajem decembra imao čak 112 milijardi akumuliranih gubitaka.

Kolosalan prihod, minimalan profit

Veći pad profitabilnosti zabeležila je „Elektroprovreda Srbije“.

Lane je EPS ostvarila 3,3, ove godine tek 1,6 milijardi dinara dobiti. Pad od 52,3 odsto.

Još je gore što je EPS po prihodu ubedljivo na čelu liste, i to decenijama. Tako je i lane prihodovao čak 264 milijardi dinara, ali profit jedva da premašuje 0,5 odsto ukupnog priliva novca.

NIS kao svetla tačka