Portal pametne poljoprivrede

Suncokret, soja i raniji hibridi kukuruza uglavnom su napustili njive, a optimalno vreme za setvu ozimih strnina se bliži.

Ovim putem ćemo još jednom podsetiti naše proizvođače na značaj poštovanja preporuka o osnovnom đubrenju, pravovremenoj i kvalitetno izvedenoj osnovnoj obradi i predsetvenoj pripremi zemljišta, kao i samoj setvi, sa aspekta optimalnog vremena i gustine setve, navode iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo čije seme se prodaje pod brendom NS seme.

Osnovno đubrenje se ne bi smelo zanemariti, a neophodno ga je obaviti pre osnovne obrade, bez obzira na način na koji će ona biti izvedena. Sami proizvođači će odlučiti koju formulaciju đubriva će primeniti, vodeći računa o plodnosti svojih parcela. Najtačnije proporuke i količine đubriva se određuju na osnovu hemijskih analiza zemlјišta i baze formiranja prinosa, pri čemu 1 tona zrna i odgovarajuća količina slame kod pšenice iznosi 25–35 kg N, 7–14 kg P₂O₅, 20–25 K₂O, 4–8 kg CaO i 2–5 kg MgO.

Preporuka je da se celokupna količina fosfora, kalijuma i 1/3 azota unese pred osnovnu obradu. S obzirom na trenutno male zalihe lakopristupačne vlage u zemljištu, mikrobiološka aktivnost je niska, pa su time i lakopristupačni oblici hraniva imobilisani – manje pristupačni. Zbog toga je kod useva koji ostavlju veću količinu žetvenih ostataka, poput kukuruza, neophodno dodati određenu količinu azotnih đubriva (oko 8 kg azota po toni žetvenih ostaka), kako bi se olakšala mineralizacija i izbegla eventualna azotna depresija.

Osnovna obrada se obavlјa u najkraćem mogućem roku posle skidanja preduseva. Osnovnu obradu treba izvesti na najracinalniji način, tj. nastojati da se zemljište sa što manje troškova dovede do što kvalitetnije predsetvene pripreme. Da li će se primeniti klasična obrada oranjem ili neki od konzervacijskih (redukovanih) sistema, zavisi prvenstveno od stanja zemljišne vlage pred sam početak obrade.

Idealno stanje vlage u zemljištu pred osnovnu obradu oranjem jeste kada se ono rasipa pod prstima, mrvi, pri čemu nastaju agregati različitih veličina. Oranje (na dubini 20–25 cm) radi se isklјučivo nakon unošenja osnovnog đubrenja u cilјu njihovog unošenja na dubinu oranja. U sušnijim regionima, sezonama i na parcelama sa manjom količinom žetvenih ostataka, prednost dati tanjiračama, razrivačima i drugim oruđima.

Predsetvena priprema se radi odmah posle osnovne obrade najčešće u dva prohoda, pri čemu je prva priprema nakon oranja, a druga neposredno pred setvu, na dubini 6–8 cm, čime bi se omogućila setva na dubinu od 3–5 cm.

S obzirom da setva predstavlja jednu od ključnih mera u tehnologiji biljne proizvodnje, treba je posmatrati sa nekoliko osnovnih aspekata: vremena, gustine, načina i dubine setve.

Na formiranje biološkog (ukupnog) i polјoprivrednog prinosa (zrna) utiču brojni činioci, a njegova visina ponajviše zavisi od dužine trajanja vegetacije. Dakle, duži period vegetacije otvara mogućnost formiranja većeg prinosa, usled uticaja na dužinu najvažnijih fenoloških faza razvića strnih žita.

Prema tome, može se zaključiti da optimalni tj. pravovremeni rok setve predstavlja jednu od najvažnijih mera u proizvodnji strnih žita.

Vreme setve najviše modifikuje prinos i istovremeno određuje delovanje svih ostalih agrotehničkih mera u proizvodnji pšenice, a ujedno predstavlja i najjeftiniju agrotehničku meru. Pravovremenom setvom omogućava se optimalan predzimski razvoj ozimih formi žita, dobro ukorenjavanje i priprema za prezimljavanje. U uslovima klimatskih promena, optimalni rok setve može uticati na smanjenje negativnog delovanja nepovoljnih vremenskih pojava, u smislu njihovog izbegavanja u kritičnim fazama porasta.

Setva izvan optimalnog roka (u novembru i decembru) značajan je uzrok pada prinosa ozimih strnina. Zakašnjenje u setvi direktno smanjuje potencijal za prinos, a što je još bitnije, ne može se nadoknaditi ni jednom drugom agrotehničkom merom.

Odlaganje setve može dovesti do negativnog delovanja vremenskih pojava, pre svega niskih temperatura, kada nedovoljno razvijene biljke propadaju u uslovima oštre zime, kao i visokih temperatura tokom oplodnje i nalivanja zrna, što prouzrokuje smanjenje broja zrna po klasu i mase zrna.

I ranija setva u odnosu na optimalne rokove može imati negativne posledice na visinu i komponente prinosa. Prilikom suviše rane setve biljke su duže izložene uticaju abiotičkog i biotičkog stresa, usled čega može doći do većeg napada bolesti i/ili insekata. Takođe, temperature krajem septembra i početkom oktobra u pojedinim godinama mogu biti više od optimalnih za početni razvoj mladih biljaka. U ovakvim uslovima često se javlja i nedostatak vlage, pa se ozime strnine seju u polusuvo ili suvo zemljište, poput setve u 2018. godini.

U polusuvom zemljištu biljke imaju vlage samo za klijanje i eventualno („provokativno“) nicanje, ali usled nedostatka vlage u oraničnom sloju ne uspevaju da se dobro ukorene, te veliki broj mladih biljaka propada tokom jeseni. Ovo za posledicu ima proređen sklop, a preživele biljke su slabe i sa nedovoljno razvijenim korenovim sistemom.

Optimalni rok setve za ozimi ječam ističe 15. oktobra, za tritikale (i raž) oko 20. oktobra, a za pšenicu 25–31. oktobra, zavisno od sorte.

Nakon optimalnih rokova, prinosi se uglavnom značajno smanjuju kod svih vrsta žita. Na području naše države, svake godine iz različitih razloga, uobičajena je i do 30–50% kasnija setva (u novembru i decembru), pa bi iz tog razloga trebalo sejati sorte tolerantnije na kasne rokove setve. U prilog svemu navedenom, iznećemo prosečne rezultate višedecenijskog istraživanja rokova setve pšenice u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, sa većim brojem sorti. Najbolji prikaz kretanja prinosa u tridesetpetogodišnjem proseku daje sledeći grafikon, koji prikazuje prosečno smanjenje prinosa ozimih sorti u zavisnosti od vremena setve.

Najveći prinos zrna dobija se setvom od 10–20. oktobra. Takođe, prinosi zrna u oktobarskim rokovima bili su značajno veći u odnosu na novembarski i decembarski rok setve. Teoretski posmatrano, maksimalan prinos zrna ostvaruje se na početku II dekade, tačnije 11. oktobra. Setva tokom druge dekade se odlikovala i najvećom stabilnosti prinosa, tj. njegovo variranje je iz godine u godinu u ovom periodu bilo najmanje.

Smanjenje prinosa od druge dekade oktobra do prve polovine decembra iznosilo je oko 2 t/ha, odnosno prosečno dnevno smanjenje tokom 35 godina ispitivanja iznosilo je oko 38 kg/dan. Smanjenje prinosa znatno je manje tokom oktobarske setve, dok sa daljim odlaganjem dolazi do njegovog većeg smanjenja. U prvoj polovini novembra prinos se svakim danom odlaganja smanjivao za 32 kg, u drugoj polovini novembra opadao je za čak 47 kg dnevno, dok je tokom decembra smanjenje iznosilo dodatnih 33 kg/dan.

Prethodno navedeni razultati su prosečne vrednosti i mogu se razlikovati od godine do godine. Tako je pozitivan uticaj setve u optimalnim rokovima na prinos zrna bio znatno izraženiji u npr. 2017/2018. u odnosu na 2018/2019. godinu, kada se prinos održao na sličnom nivou i u novembarskoj setvi. Sa druge strane 2016/2017. odlikovala se ranim nastupanjem zimskog perioda, tako da je najveći prinos ostvaren upravo setvom u prvoj dekadi oktobra, nakon čega je usledilo konstantno smanjivanje prinosa.

Dakle, setvom pšenice izvan optimalnih rokova (oktobar), nije moguće predvideti ishod, ali je smanjenje prinosa neizbežno. Koliko će ono biti zavisiće od vremenskih uslova, pre svega tokom zimskog i prolećnog dela vegetacije. U slučaju naglog porasta temperatura početkom proleća (topli mart i april), može doći do izraženijeg smanjenja prinosa pšenice iz zakasnele setve.

Ukoliko je proleće nešto duže i hladnije, vegetativna faza porasta se produžava, pa se i potencijal za prinos kasnije zasejane pšenice bolje realizuje.

Pored roka, važno je i određivanje optimalne gustine setve, iz razloga što se ovom merom direktno utiče na broj klasova po jedinici površine, a indirektno na broj zrna u klasu i masu zrna. Optimalna gustina setve varira od regiona do regiona i zavisi najviše od vremenskih i zemljišnih uslova, vremena setve i genetičke specifičnosti gajenih sorti.

Optimalna gustina setve se može utvrditi samo integrisanim proučavanjem sa rokovima setve, s obzirom na njihov presudni uticaj na dužinu faze bokorenja. S obzirom na to da se sorte međusobno razlikuju po komponentama prinosa, nameće se potreba za ispitivanjem svake pojedinačne sorte i utvrđivanjem parametara prinosa, komponenti prinosa i kvaliteta zrna pri različitim gustinama setve.

Precizna setvena norma (kg/ha) dobija se kada se proporučena gustina setve (npr. 500 kl. zrna/m²) pomnoži masom 1000 zrna (npr. 45,8 g) i podeli sa upotrebnom vrednosti (klijavost x čistoća, npr. 93,8%), što iznosi 244 kg semena po ha. Podaci neophodni za izračunavanje nalaze se na deklaraciji semena.

Ipak, razlika u vrednosti nekog od navedenih parametara može dovesti do značajnijih razlika u setvenoj normi. Na primer, pri istoj upotrebnoj vrednosti i preporučenoj gustini setve, razlika u masi 1000 zrna od nekoliko grama može promeniti setvenu normu za 20–30 kg/ha (80–120 biljaka/m²), odnosno povećava/smanjuje preporučenu gustinu setve za oko 20 %.

Osnovni preduslov je prethodno dobro upoznavanje njihovih najbitnijih osobina, kao što su dužina vegetacije, potencijal rodnosti i kvaliteta, tolerantnost na bolesti i štetočine, reakcija na nepovoljne uslove sredine (niske i visoke temperature i sušu), kao i reakcija na pojedine agrotehničke operacije (npr. reakcija određene sorte na đubrenje, vreme i gustinu setve, i sl.).

Proizvođači moraju imati na umu da „savršene“ sorte ne postoje, te da bi trebalo izabrati više sorti (2–3) koje će se međusobno razlikovati, ali i dopunjavati. Jedna od najčešćih grešaka u proizvodnoj praksi je „tipovanje“ na samo jednu sortu, vrlo često na onu koja se u prethodnoj godini pokazala kao najbolja.

Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo raspolaže velikim izborom izuzetno adaptabilnih sorti visokog genetskog potencijala za prinos zrna. Prednost ovih sorti u odnosu na konkurentske ogleda se u boljoj adaptabilnosti na abiotičke stresove (što se pre svega pokazalo u prethodnoj sezoni 2018/2019, koja je bila manje povoljna za proizvodnju strnina), kraćoj vegetaciji, bržem formiranju i nalivanju zrna, ekonomičnijoj potrošnji mineralnih hraniva, itd.

Potencijal za prinos i kvalitet zapravo je osnovna i glavna prednost novijih generacija novosadskih sorti pšenice, što se može slobodno reći i za ječam i za tritikale. Još jednom ćemo podsetiti proizvođače da su sorte Simonida, Zvezdana, NS 40S,NS Ilina, NS Futura, NS Obala i NS Mila prilagođene gotovo svim agroekološkim uslovima koji vladaju u našoj zemlji.