Portal pametne poljoprivrede

Baš nemamo sreće s ovim Kinezima kad je poljoprivreda u pitanju. Taman Nedimović potpiše ugovor o slobodnom izvozu govedine, a Vučić sredi izvoz papaka, ispostavi se da mi goveda nemamo, a da Kinezima fali svinjetine.

Kažu njine svinje satrla afrička kuga. Vešt i uspešan, onakav kakav je, Nedimović video šansu pa je dogovorio, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovom velikom prijateljstvu s kineskim predsednikom Mao Ce Tungom i carevima iz dinstije Ming i Ćing i izvoz svinjetine. Kad ono međutim. Kako javljaju svetski mediji Kinezi sad kupuju magarce na sve strane, a najviše afričke.

Kineskoj industriji kozmetičkih sredstava potrebna je veća količina magareće kože. Cene magaraca u Africi upravo eksplodiraju, neki se boje da će te životinje ponegde čak biti istrebljene. Posledice bi bile nesagledive.

Dobroćudan. Pametan. I neustrašivi zaštitnik. Ako ste pomislili na onog na koga sam pomislio i ja malo ste se prevarili, svetske agencije su mislile na magarce.

U Africi te životinje nikada nisu bile vrednije nego danas. Jedan magarac u Keniji košta i do 20.000 kenijskih šilinga (oko 175 evra), dok je pre dve godine koštao 8.000 šilinga.

Razlog je porast potražnje za koju je odgovorna kineska krema za kožu ejiao. A ona se proizvodi iz želatina koji se dobija iskuvavanjem magareće kože.

Ejiao je navodno efikasno sredstvo protiv starenja kože, neplodnosti i impotencije. U Kini je potražnja ogromna. Po navodima kineskih medija, cena po kilogramu iznosi preko 700 evra.

Eto ti sad. Tako svet priča pa valjda je i tačno. A što ne bi bilo.

Ne čudi me što je potražnja za magarcima u Kini ogromna, ali me čudi kad već traže magarce kako se nisu setili nas. I tu smo jaki u svakom pogledu i lideri u regionu i šire.

Pride Nedimović može da potpiše ugovor o slobodnom izvozu magaraca dok trepneš. Ne košta ga ništa, a Vučić će posle da dogovori izvoz magarećih papaka.

Pa mi imamao hrane da nahranimo pola Evrope, a da nemamo magaraca.

Naučili od Arapa da navodnjavamo, a da ne možemo da proizvedemo magaraca za Kinu.

Kod nas je stigao najveći proizvođač mesa na svetu svih vremena Tenis, a mi kao nemamao magaraca.

Kod nas su najuspešniji poljoprivrednici kontraverzni biznismeni i ratni profiteri, a kao nemamo dovoljno magaraca.

Možemo ovako da nabarajamo do sutra. Ima mnogo dokaza da kod nas ima puno magarca za izvoz, ali …

Ostaje žal. Mogli smo se namlatiti para. Nisu nam se obratili a trebalo je. Zar su Kinezi mogli pomisliti da kod nas nema magaraca, a upoznali su dobro našeg predsednika i sve njegove saradnike. Nemoguće.

Milovan Lukić