„Stanište“ apeluje: Banat u plamenu, nadležni da reaguju
Svake jeseni ratari na njivama spaljuju žetvene ostatke. Iako je ova praksa nezakonita i kažnjiva, štetna po kvalitet zemljišta, pogubna po živi svet, opasna za saobraćaj, ona je veoma raširena i traje godinama.
Ekološki centar „Stanište“ ukazuje na ovaj problem i poziva nadležne da sprovedu propise i pokrenu prekršajne postupke protiv nesavesnih poljoprivrednika.
Početkom oktobra, tokom lepih dana bez vetra, stanovnici većeg dela Vršca osećali su dim, koji je dolazio sa zapaljenih njiva u široj okolini grada, navodi „Stanište“.
Dodaje da se u sredu 9. oktobra, oko 50 požara moglo videti sa Vršačkih planina. Gorele su njive oko Malog rita, blizu Pavliša, Vlajkovca i Uljme, između Uljme i Izbišta, kod Banatskog Karlovca, duž puta za Mesić i Belu Crkvu, oko Plandišta i Barica, između Vatina i Margite.
-Nakon žetve, na njivi ostaju korenje, stabljike i drugi delovi biljaka. Da bi se njiva pripremila za novu setvu, ovi ostaci se moraju ukloniti. Ostaci se mogu koristi u stočarstvu, ili za proizvodnju energije, ili kao sirovina za dobijanje celuloze i drugih proizvoda, ali ako gazdinstvo nema takvih mogućnosti, onda stručnjaci preporučuju zaoravanje. Međutim, ratari to vide kao čist trošak, te se odlučuju za spaljivanje, najštetniju i najbesmisleniju radnju u poljoprivrednoj proizvodnji, ukazuje ova ekološka organizacija.
Spaljivanje žetvenih ostataka na poljoprivrednom zemljištu je i zakonom zabranjena radnja, koja se poljoprivrednicima nikako ne isplati, jer se tako:
- uništavaju korisni mikroorganizmi, gliste i druge životinje, čime se smanjuje kvalitet površinskog sloja zemljišta;
- uništavaju ptice, sisari, izazivaju šumski požari, ugrožava divljač, čime se degradiraju prirodna sredina, zaštićena područja prirode i lovišta;
- ugrožava bezbednost saobraćaja – zabeleženi su udesi zbog gustog dima koji smanjuje vidljivosti na putevima;
- rizikuje plaćanje novčane kazne do milion dinara, jer je Zakonom o poljoprivrednom zemljištu (član 28) zabranjeno spaljivanje žetvenih ostataka;
- rizikuje dobijanje pasivnog statusa poljoprivrednog gazdinstva, po Pravilniku o načinu i uslovima upisa i vođenja poljoprivrednih gazdinstava (član 15, tačka 15), čime se gubi pravo na podsticaje (subvenicije) u poljoprivredi.
Južni Banat u plamenu, foto: Stanište Prošle godine zabeleženi su požari i u zaštićenim područjima prirode, koji su se raširili sa poljoprivrednih površina.
U Malom vršačkom ritu uništen je život na nekoliko desetina hektara livada, takođe i u parku prirode „Ponjavica“ kod Banatskog Brestovca, dok je prava katastrofa zadesila Specijalni rezervat prirode „Carska bara“, gde je prošlog oktobra vatra progutala oko 800 hektara, podseća „Stanište“.