Portal pametne poljoprivrede

Dr Igor Prka spec.dr vet, Centar za veštačko osemenjavanje „Toplek“

Hemijski sastav mleka je jedna od važnijih osobina, naročito za proizvođače sira, pre svega zbog toga što odgovarajući sastav mleka odnosno proteina kao rezultat ima i viši prinos sira.

Mleko krava sadrži oko 87 % vode i 13 % suve materije koju čini kombinacija masti, ugljenih hidrata u obliku laktoze, minerala i proteina. Glavni sastojak proteina mleka je kazein, od koga oko 30 – 35% je beta kazein (odgovara količini od dve kafene kaške u litru mleka) koga ima u različitim oblicima u zavisnosti od genotipa krave.

A1 i A2 su genetske varijante beta kazeina različitih hemijskih struktura. Iako se razlikuju samo u jednoj aminokiselini, A1 varijanta vari se drugačije nego poželjna A2 varijanta u digestivnom traktu čoveka. Biološka pozadina mutacije beta kazeina i potencijalnih učinaka na zdravlje ljudi opisana je u brojnim studijama. Selekcija na poželjnu A2 varijantu beta kazeina sprovedena je u stadima odgajivača na Novom Zelandu.

U tim su stadima iz uzgoja izlučene one životinje koje su imale jednu ili obe mutirane (A1) alele. Upravo je na Novom Zelandu uspostavljen marketing „A2 mleka“ gde je osnovana vrlo uspešna kompanija pod nazivom „A2 The Milk Company ™“.

U Australiji pored A2 mleka u prodaji se mogu naći i proizvodi kao što su mlečni namazi, mleko u prahu, sladoled, jogurt i drugi.

Ljudi koji su alergični na kravlje mleko čini se da nemaju problema kada koriste ovakvo mleko. Iako naučna istraživanja o ovom mleku još uvek nisu potpuna, veliki broj proizvođača mleka ispituje mogućnost gajanja krava radi dobijanja A2 mleka. A1 i A2 su dve varijante beta kazein proteina. Razliku je moguće uočiti u genima na hromozomima, koji su okidač za proizvodnju ovog proteina. Krave sa A1/A2 genima proizvode A1 mleko, krave sa A2/A2 genima proizvode A2 mleko, a krave sa A1/A2 na svojim genima proizvode mešavinu A1/A2 mleka. Uz pomoć DNK analize može se otkriti koja krava proizvodi A2 mleko. Uzorci kao što su dlaka, krv ili dobijeni biopsijom uha služe kako bi se odredilo koje životinje imaju A2 gene. Samo one krave sa A2/A2 u svom DNK mogu proizvoditi A2 mleko.

Što se tiče porekla ove dve varijante, smatra se da su goveda u praistoriji verovatno proizvodila samo A2 mleko. U jednom trenutku došlo je do mutacije kada je počelo da se sintetiše i A1 varijanta. Učestalost A2 gena u populaciji krava je oko 55%, odnosno to je 0,55 x 0,55 ili 30% krava proizvodi A2 mleko. Kod nekih rasa goveda (gernzej), procenat krava koje daju A2 mleko je skoro 100%. Kod krava simentalske rase taj procenat je oko 50%. Kod holštajn frizijske rase odnos A1/A2 je skoro konstantan (A2 40%) od 1990.godine, odnosno nema ni više ni manje životinja sa A2 mlekom.

Do krava koje daju A2 mleko može se doći korišćenjem priplodnih bikova sa A2/A2 genima. Većina stranih bikova je testirana na ovu osobinu. Pojedine linije bikova više prenose A2/A2 , pa ako se koriste veća je šansa da njihovi sinovi, kćeri i unuci imaju takođe A2. Moguće je formirati farmu krava koje daju samo A2 mleko. Zahvaljujući ispitivanjima DNK to je već moguće, u periodu od dve do tri godine. Kada se izaberu A2/A2 krave na farmi na osnovu analize DNK, moguće je proizvoditi A2 mleko od ovih krava. Ukupna populacija krava je već na nivou  od 30% sa A2/A2. Kada se A2/A1 plotkinje osemene sa A2/A2 bikom, dobiće se A2 mleko u okviru prve ili druge generacije. Posle toga iz zapata se mogu isključiti A1/A1 životinje. Samo gajanje krava radi proizvodnje A2 mleka nema neželjenih efekata. Odnosno, ne postoji međusobna povezanost između gajenja za A2/A2 mleko i drugih osobina. Ovo znači da farmeri mogu uključiti A2/A2 kao nezavisnu osobinu u svoj odgajivački program. Što se tiče bikova koji prenose A1/A1 i dalje su aktuelni na tržištu, jer velika većina ljudi nema nikakvih problema sa ovakvim mlekom .

U mleku, kazeini mogu biti u obliku A1 ili A2 ili mešavina ova dva. Neke studije pokazuju da se protein A1 ponaša kao opijat i da je umešan kod određenih bolesti srca, dijabetisa tip 1, autizma i šizofrenije kao i digestivnih problema kod određenih ljudi. Kozije i ljudsko mleko, kao i mleko od goveda Bos Indicus rase je A2, međutim mutacija koja se pojavila kod evropskih rasa goveda pre 5.000 – 10.000 goveda, uzrokovala je da pojedine krava proizvode A1 beta kazein.

Pretpostavlja se da A2 protein prevladava u mleku kod rasa Džersej, Gernzej, Brown Swiss i većine azijskih i afričkih krava.

Procenat krava koje su A2 homozigotne varira između rasa. Mleko označeno kao A2 je sada dostupno na Novom Zelandu, Australiji, Velikoj Britaniji i Kini, a od 2015. i u Kaliforniji odnosno u Sjedinjenim Državama.

Testiranje koje je urađeno na pedesetak bikova u Češkoj, Austriji i Nemačkoj pokazalo je da ih je 7% uzoraka sa A1A1, 54% testiranih je nosilac A1A2 a 39% bikova je A2A2.

Neki od bikova čijia su semena prisutna na našem tržištu a nosioci su A2A2 su Premiant, Osaka, Renoir, Glorie i dr.

Kompanije koje se bave proizvodnjom A2 mleka ističu da mleko koje sadrži A1 proteine može da naškodi, ali Evropska Agencija za bezbednost hrane (EFSA) na osnovu naučne literatura utvrdila je da nema dovoljno dokaza da bioaktivni peptidi u A1 mleku imaju negativan efekat na zdravlje.

A2 mleko sadrži istu količinu laktoze kao i ono koje nije A2, pa tako u klinički dijagnostikovanim slučajevima netolerancije na laktozu, A2 mleko neće doneti boljitak koje nudi mleko bez laktoze.