Portal pametne poljoprivrede

Iako je premijerka Srbije Ana Brnabić u obraćanju medijima juče izjavila da je zabrana izgradnje malih hidroelektrana „potpuno besmislena“, najnovija istraživanja ukazuju na to da je njen stav u najmanju ruku rezultat neinformisanosti, te u potpunosti pogrešan.

Naime, suprotno njenoj izjavi, u Srbiji se putem malih hidroelektrana u proseku proizvede svega 0,76% ukupno proizvedene električne energije na nacionalnom nivou, dok se korist koju privatni investori imaju od podsticaja za izgradnju malih hidroelektrana meri milionima evra.

Osim toga, najnovije istraživanje o hidroelektranama u Evropi, objavljeno juče, ukazuje na to da u Evropi već postoji preko 21.000 hidroelektrana, te da se planira izgradnja još oko 9.000, a najviše u zemljama Jugoistočne Evrope.

U Srbiji se, pored 85 izgrađenih, planira i preko 800 novih malih hidroelektrana koje bi nepovratno uništile srpsko rečno bogatstvo, te ugrozilo opstanak brojnih biljnih i životinjskih vrsta, ali i lokalnih zajednica.

Pritom bi poreski obveznici u Srbiji, putem sistema podsticaja, uplaćivali svoj novac na račune privatnih investitora, dok bi dobit za zemlju i lokalne zajednice bila nikakva.

Navedeno istraživanje donosi jasne argumente koji potvrđuju neuspeh Vlade da zaštiti srpske reke i biološku raznovrsnost, pritom u potpunosti ignorišući nacionalne zakone, ali i direktivu EU o zaštiti voda i životne sredine.

Nedopustivo je da premijerka Srbije daje ovakve paušalne izjave, bez uzimanja u obzir svih činjenica. Svedočimo sistemskom uništavanju srpskih reka, nepoštovanju volje lokalnih zajednica i sistemskom zanemarivanju nacionalnih zakona. Svojom izjavom, premijerka se oglušila na brojne analize i upozorenja organizacija civilnog društva, akademske zajednice, ali i sveopšte javnosti koji pozivaju na uvođenje reda u sprovođenju zakona i međunarodnih obaveza.

„Gotovo je sigurno da ovakva izjava premijerke vodi ka produženju važenja Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije, kao i Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije. To je suprotno najavama koje već duže od godinu dana stižu od ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana da će zabraniti izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. Potrebno je u potpunosti zabraniti njihovu izgradnju, a u zaštićenim područjima i onima koja su u procesu zaštite, kao što je Dolina Velikog Rzava, treba zabraniti izgradnju bilo kakvih hidroenergetskih postrojenja “, izjavila je Nataša Milivojević iz WWF Adrije.

Zbog svega toga, grupa organizacija civilnog društva, uputila je premijerki Brnabić pismo u kojem je informišu o problemu malih hidroelektrana u Srbiji, te pozivaju Vladu da hitno reaguje i ograniči maksimalni kapacitet za sticanje statusa povlašćenog proizvođača, odnosno statusa privremenog povlašćenog proizvođača za male hidroelektrane, na sumu ukupno instalisane snage koja je aktuelna na dan usvajanja Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije.

Osim toga, u pismu predlažu i da se oformi radna grupa koju bi činili predstavnici struke, investitora, resornih ministarstava i civilnog društva. Uloga te radne grupe bila bi da analizira raspoloživa rešenja i ideje, koja bi bila uključena u pripremu izmena Zakona o energetici i odgovarajućih podzakonskih akata kojim se regulišu podsticaji za obnovljive izvore energije.

WWF Adrija se nada da će premijerka Brnabić razmotriti pismo koje joj je poslato, te će doneti pozitivnu odluku i stati na stranu zaštite životne sredine, a ne interesa pojedinaca. Vreme je da se donesu hrabre odluke i preduzmu konkretne mere od kojih bi korist imali i ljudi i priroda .