Svetski dan zemljišta: Organska materija dobra za zemljište, ali i za klimu
Svuda u svetu 5. decembar se obeležava kao Svetski dan zemljišta s ciljem da se podigne svest javnosti o važnosti održivog upravljanja ovim neobnovljivim resursom.
Ovogodišnji Dan čiji globalni slogan je „ Zaustavite eroziju, spasite našu budućnost“ obeležen je i u Novom Sadu u Matici srpskoj naučnim nacionalnim skupom „Ekološki značaj organske materije u zemljištu“.
Na ovom skupu koji su zajednički organizovali Matica srpska – Odeljenje za prirodne nauke, novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo i Program Ujedinjenih nacija za razvoj, istaknut je značaj organske materije u zemljištu kao osnove za proizvodnju dovoljnih količina zdrave hrane. Trenutno, kako je rečeno, stručnjaci širom sveta rade na tome da pronađu adekvatne mere za očuvanje organske materije u zemljištu.
Organska materija ujedno je prepoznata kao moćno oružje u borbi protiv klimatskih promena zbog mogućnosti da apsorbuje velike količine ugljenika koji je sadržan u gasovima odgovornim za stvaranje efekta staklene bašte.
Naučna zajednica i stručna javnost označili su gubitak organske materije, odnosno humusa kao jednu od najvećih pretnji kvalitetu zemljišta. Jedan od osnovnih problema je nedostatak organskih đubriva usled smanjenog stočnog fonda u našoj zemlji. Spaljivanje žetvenih ostataka je još jedan od uzroka smanjenja sadržaja organske materije u zemljištu.
Istraživanja su pokazala da samo polovina zemljišta u Vojvodini ima srednji sadržaj humusa, dok je visok sadržaj organske materije izmeren na svega 0,5 odsto površina.
Neka od rešenja koja su ponudili učesnici ovog skupa odnose se na primenu različitih modela redukovane obrade zemljišta, setvu pokrovnih useva, zelenišno đubrenje, organsku poljoprivredu, unapređenje navodnjavanja, stvaranje sorti i hibrida tolerantnih na uslove uzgoja izmenjene usled klimatskih promena i slično.
Iako postoje brojne mere za prevazilaženje aktuelnih problema u vezi sa očuvanjem kvaliteta zemljišta i njegovim korišćenjem u uslovima izmenjene klime, na skupu je istaknuto da nije do kraja rešena njihova implemantacija. Jedan od važnih koraka ka boljem gazdovanju zemljištem je veća saradnja sa privredom i prenošenje novih znanja do poljoprivrednika, zaključeno je na skupu.
Izvor: Poljoprivrednik