Portal pametne poljoprivrede

– Površine pod ribnjacima u Srbiji su oko 9.000 hektara, što je znanto umanjenje u odnosu na kapacitete koje smo imali, ali je više ribnjaka u prethodnom periodu zatvoreno ili je izvršena prenamena za drugu proizvodnju, a potencijala imamo podizanje ribnjaka na 150.000 hektara!

U Srbiji se o ribi najviše razmišlja uoči Svetog Nikole, krsne slave najzastupljenije u Srba, kada je i najveća potražnja za ribom. Rezultati izlova šarana i druge ribe u domaćim ribnjacima uprkos tehnološki izuzetno teškoj sezoni usled nepovoljnih vremenskih prilika, ove jesni su zadovoljavajući. To potvrđuju dobri rezultati u ribnjacima firme “Kapetanski rit” d.o.o Ribartsvo Kanjiža, u ribnjaku kod kod Velebita u opštini Kanjiža, koji se prostire na 675 hektara i ribnjaku u Srpskom Miletiću površine 390 hektara.

Potencijal ribnjaka “Kapetanski rit je uzgoj oko dve tone ribe po hektaru. Tehnolog u “Kapetanskom ritu” Željko Đanić napominje da je ova bila izuzetno tehnološki teška godina za ribarstvo, jer se odlikovala hladnim prolećem sa velikim temperaturnim promenama, a posle i jako toplim letom, tako da tokom cele uzgojne sezone su imali problema sa nedostatkom kiseonika.

– Stalno smo balansirali na ivici, da bi održali ovogodišnju proizvodnju, ali i pored nepovoljnih prilika, izlov je jako uspešan, prvenstveno zato što je bilo veliko preživljenje mlađi. Imali su relativno male gubike, što je ranijih sezona bila retkost. Uspeli smo sve to da sačuvamo i od kormorana, koji mogu da pojedu mnogo ribe – konstatuje Đanić.

On objašnjava da u tehnološkom procesu uzgoja, da bi što kvalitetnija riba stigla do trpeze, osnovno je uvek da se krene od dobre priprema ribnjaka, jer bez toga nema ni dobre proizvodnje. A, priprema se ogleda u isušenju ribnjaka, tanjiranju, dezinfekciju.

– Svi ti osnovni melioracioni radovi neophodni su da bi se stvorila zdrava podloga i zdrav teren za uzgoj ribe. Za to je sigurno potrebna kvalitetna mlađ, jer bez kvalitetne mlađi nema ni kvalitetne proizvodnje ribe. Treća stvar koja je isto vrlo značajna je kvalitetna hrana. Mi smo ribu hranili uglavnom ekstrudiranom hranom sa 25 posto proteina što je dalo rezultat da je ova naša riba sa 200 grama postigla neki prosek od 2,6 kilograma, a takav prinos se  malo ređe postiže. Sem toga, veliki doprinos daju znanje, obučenost I iskustvo ljudi radnika, stručna i kompletna logistika podrška – pojašnjava tehnolog Željko Đanić.

Direktor “Kapetanskog rita” doo Ribarstvo Kanjiža Krum Anastasov dodaje da je ove sezone zbog visokih temperatura i suše moralo da se troši mnogo više električne energije, da bi radili aeratori i difuzori, kako bi se proizvodnja na ribnjaku na neki način mogla održavati.

– Ova godina po pitanju prodaje ribe je simptomatična po tome što imam malo posnih slava, tako da ćemo kampanjsku prodaju u principu imati samo za Svetog Nikolu. ali s obzirom na to kako stoje stvari u okruženju mislim da ćemo možda biti zadovoljni sa prodajom. Ne smemo se plašiti, nego treba da držimo neku dinamiku prodaje koja obećava i koja na neki način štiti proizvodnu cenu šarana. Trenutno je cena šarana prihvatljiva za potrošače, jer kilogram u maloprodaji u većim trgovinskim sistemima u maloprodaji staje 380 dinara, pa do 430 dinara u ribarnicama. Mogu da kažem da se isplati proizvoditi ribu, ali s obzirom  da je konkurencija oko nas prilično jaka, mislim tu na države iz EU: Hrvatsku, Mađarsku, Bugarsku i Rumuniju, mi smo u opasnosti da ćemo imati dalje smanjenje proizvodnje u domaćim ribnjacima – smatara Anastasov.

Podrška države potrebna domaćim šaranima

Anastasov predočava da je u Srbiji u odnosu na nekih pre pet-šest godina smanjenje proizvodnje, možda za 40 posto, što je kako tvrdi, vrlo opasno.

– Okolne zemlje imaju subvencije koje su na neki način za njih podsticaj, koji može da nam obori cenu ovde, samim tim i da nam smanji proizvodnju. Zbog toga mora država Srbija da se pobrine da nam pomogne više nego do sada. Jer, mi trenutno imamo subvencije koje su za nas vrlo važne. Zahvalni smo što imamo subvencije, ali one moraju biti veće, od sadašnjih 10 dinara po kilogramu prodate, odnosno proizvedene ribe, a to je malo. Ja sam više puta savetovao, a i naše gransko udruženje je molilo državu da ta subvencija bude u iznosu PDV-a, a prosečni iznos PDV-a za ribu je otprilike 10 posto, odnosno 30 dinara – kaže Anastasov.

Što se tiče ostalih vrsta subvencija, ribnjacima su na raspolaganju subvencije za rekonstrukciju i za izgradnju novih ribnjaka, što obezbeđuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumartsvo AP Vojvodine.

“Kapetanski rit” je ove godine aplicirao, dobio sredstva i odradio jedan vid rekonstrukcije jezera, pa će uz podršku iz istih izvora  nastaviti ulaganja iz pokrajinske kase.

Direktor “Kapetanskog rita” Krum Anastasov ističe da je značajan pomak i u pogledu subvencija za nabavku opreme u ribarstvu, koje daje Ministarstvo poljoprivrede.

Za nabavku kompletne opreme koja je vezana za ribartsvo, u ovom momentu može da se iz državne kase ostvari subvencija od 50 do 60 posto, ali da ima prostora da se ribarstvu kao grani stočarstva pomogne i obezbedi ono što mu logično pripada, kod davanja državne zemlje u zakup.

Ribarstvo treba u što kraćem roku da dobije od Ministarstva poljoprivrede, odnosno od Uprave za poljoprivredno zemljište, ono što mu i po zakonu pripada, a to je pravo prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta ili pravo prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta. Mi trošimo ogromne količine hrane i jako je važno, ako može, da se u što kraćem roku ribnjacima omogući uzimanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, jer na taj način ćemo spasiti domaće ribarstvo – ukazuje Anastasov.

Površine pod ribnjacima trenutno u Srbiji iznose negde oko 9.000 hektara, što je znatno manje u odnosu na kapacitete od 15.000 hektara koje smo imali, ali je u prethodnom periodu više ribnjaka zatvoreno ili su neki promenilio namenu za proizvodnju.

Krum Anastasov napominje da su procene da Srbija ima uslova da se ribnjaci naprave na preko 150.000 hektara! Svetske tendencije  i trendovi su da se sve više konzumira riba iz akvakulture, tako da svet podstiče razvoj ribarstva, a štite se otvorene vode, okeani i mora od izlova, pa u Ribnjaku “Kapetanski rit” u Kanjiži, veruju da ribarstvo u Srbiji ima budućnost.

Irena Nađ