Portal pametne poljoprivrede

U Srbiji se beleži povećanje potrošnje svinjskog mesa koja u proseku godišnje iznosi oko 320.000 tona i premašuje nivo proizvodnje, a u Ministarstvu poljoprivrede kažu da se u poslednjih pet godina beleži porast proizvodnje svinjskog mesa.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih pet godina se beleži pad u broju svinja, međutim, u istom periodu je zabeležen porast proizvodnje svinjskog mesa, navode za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede.

Razlozi za to, objašnjavaju u Ministarstvu, pored povećanja potrošnje, mogu se naći i u povećanju mase zaklanih svinja, kao i u povećanju broja zaklanih svinja u klanicama.

U Ministarstvu poljoprivrede podsećaju da je od 16. decembra na celoj teritoriji Srbije prestala obaveza vakcinacije protiv klasične kuge svinja, a jedan od bitnih razloga za to je i dobijanje statusa zemlje slobodne od klasične kuge svinja koji bi omogućio neometan izvoz svinja i svinjskog mesa u EU i provoz kroz zemlje EU za izvoz u Rusku Federaciju, odnosno Carinski savez.

To bi otvorilo niz mogućnosti za ekonomsku korist i ulaganja i razvoj svinjarstva u Srbiji, a prestanak vakcinacije protiv klasične kuge svinja takođe će doneti značajne uštede, s obzirom da je Srbija godinama unazad izdvajala sredstva za nabavku vakcine, kažu u Ministarstvu.

U 2018. godini je za podsticaje za kvalitetne priplodne krmače i nerastove pristiglo 542 zahteva za koje je isplaćeno 236,4 miliona dinara, a u protekloj godini je na ime tova svinja isplaćeno 600,3 miliona dinara na osnovu 4.332 zahteva.

Kako kažu u Ministarstvu, tokom 2019. godine su proizvođači u svinjarstvu imali pravo na podsticajna sredstva za kvalitetne priplodne krmače i neraste u iznosu od 15.000 dinara po grlu, što je 5.000 dinara po grlu više nego prethodne godine.

Pored toga su mogli da koriste i podsticajna sredstva za tov svinja u iznosu 1.000 dinara po grlu.

U poslednjih pet godina broj svinja, koje se tradicionalno najviše gaje u regionu Vojvodine (44,3 odsto), opao je za oko 14,1 odsto, a u Privrednoj komori Srbije, na osnovu analize podataka Republičkog zavoda za statistiku, navode da je u 2018. u odnosu na situaciju u 2017. ukupan broj svinja bio manji za 4,1 odsto.

Učešće proizvodnje svinjskog mesa u Srbiji, u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje na nivou od 9,7 odsto, kažu za Tanjug u PKS i navode da je, prema podacima industrije mesa, nezapamćen rast cene sirovina na globalnom nivou nastao zbog epidemije afričke kuge svinja u velikom broju zemalja, pre svega u Kini koja je najveći svetski proizvođač, ali i uvoznik svinjskog mesa.

Te činjenice, dodaju, dovode u nezavidan položaj i domaće proizvođače u mesnoj industriji, uzimajući u obzir da je Srbija delimično i zavisna od uvoza sirovina zbog nedovoljne domaće proizvodnje.

Izvor:RTV