Zaštita biljaka u plasteniku od niskih temperatura
Pri niskim spoljnim temperaturama u plastenicima bez grajanja može doći do oštećenja biljaka. Ukoliko biljke pod uticajem trajnih i jakih mrazeva iz smrznutog zemljišta ne mogu uzimati vodu i u njoj rastvorena hraniva dolazi do njihovog izmrzavanja i propadanja.
Usled velikih i naglih promena temperature, kada se zemljište naizmenično širi i skuplja, sitne dlačice korenovog sistema ne mogu da prate ove promene te se kidaju i dolazi do promrzavanja.
Pri niskoj temperaturi u tkivu biljke dolazi do smrzavanja vode u međućelijskom prostoru i stvaranja leda zbog čega dolazi do koagulacije ćelijskog soka. Ukoliko je biljka relativno otporna na niske temperature, a one ne traju dugo, može da preživi.
Ukoliko se dejstvo niskih temperatura prekida postepenim zagrevanjem vazduha ledeni kristali u tkivu biljke se postepeno otapaju i niske temperature nemaju većih štetnih posledica. Međutim, pri naglom otapanju leda ćelije se kidaju i biljka propada. Kada se povrće gaji u objektima bez grejanja, mogu se primeniti neke mere zaštite od niskih temperatura.
Jedna od mera zaštite od mraza je indirektno navodnjavanje. U primeni indirektnog načina navodnjavanja za zaštitu od mraza važno je da se sa navodnjavanjem počne dva do tri dana ranije pre očekivanog mraza. Pre nastupanja mraza u zemljištu se nagomilava dovoljno toplote koja će uticati na smanjenje efekta mraza.
Navodnjavanje nekoliko časova pre pojave mraza je štetno jer se hladnom vodom još više rashlađuje zemljište pa je i opasnost od mraza veća. Vlažna biljka je veoma osetljiva prema mrazu. Kod indirektnog načina navodnjavanje moguće je koristiti sve načine zalivanja.
Pored indirektnog navodnjavanja moguće je primenjivati i direktno navodnjavanja koje se izvodi u toku trajanja mraza. Kod ovog načine zaštite zaliva se isključivo kišenjem mikrorasprskivačima. Za vreme mraza ledena kora od kišnih kapi koje se smrznu na biljci štiti je od niskih temperatura. Kada voda prelazi iz tečnog u čvrsto agregatno stanje oslobađa toplotu koja se prenosi na biljku i umanjuje se štetno dejstvo niskih temperatura.
Kontinuiranim kišenjem na biljku dospevaju nove kapljice vode pa se oslobađuju i nove količine toplote. Usled ovakvog dejstva vode odnosno leda, temperatura biljke se održava oko nula stepeni celzijusovih ili nešto ispod. Ove temperature za većinu povrtarskih useva nisu štetne. Za vreme kišenja često se na biljci stvori debela ledena kora.
U svrhu zaštite biljaka od niskih temperatura za navodnjavanje kišenjem koriste se rasprskivači koji daju male količine kiše u jednom času, svega 2-4 mm. Kišenje se ne sme prekidati dok traju niske temperature. Ako se prekine, temperatura opada i pod ledenom korom billjke brzo propadaju.
Sa kišenjem se mora nastaviti sve dotle dok se temperatura vazduha ne povisi iznad nule i dok se sva ledena kora ne otopi sa biljke. Efekat ovog načina zaštite je dosta dobar jer može da zaštiti biljke i od mraza jačine minus 4 do minus 8 stepeni.
Izvor:PSS