Portal pametne poljoprivrede

Upotreba bespilotnih letelica u poljoprivredi u svetu je uzela maha, a i u Srbiji ima sve više onih koji ih koriste na njivama.

Pojedini dižu dronove u vazduh da bi utvrdili kvalitet zemljišta, a ima primera i da ih „šalju“ u vinograde i voćnjake kako bi proverili da neko nepozvan nije došao u berbu.

I država bi uskoro trebalo da počne da ih koristi, kao „pomoćnika“ u otkrivanju nezakonitih preoravanja pašnjaka, nelegalnih objekata i divljih deponija.

Stručnjaci sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta od kada su dobili modernu opremu mogu brže da dođu do efikasnijih podataka koje koriste u nastavi ili kada daju savete proizvođačima. Tokom prošle godine su uspešno ispratili stanje vegetacije ratarskih i povrtarskih kultura.

– Dron, kojim će pre svega biti upotpunjenja znanja o preciznoj poljoprivredi, opremljen je kamerom sa pet kanala – objašnjava dr Atila Bezdan sa Poljoprivrednog fakulteta. – Cilj nam je da pratimo biljni stres, nastao usled manjka ili viška vlage u zemljištu, neodgovarajuće prihrane biljaka mineralnim đubrivima, kao i pojavu bolesti, korova i različite vrste štetočina.

Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić kaže da njihov dron ima vrhunsku rezoluciju, a posle višemesečnog testiranja, trebalo bi da počne i njegova zvanična upotreba.

– Kontrolisaćemo preoravanje pašnjaka, korišćenje državnih oranica, da li postoje neki bespravni objekti na njima, nasipanje zemlje ili bespravno odlaganje otpada – objašnjava Lakić. – Moći ćemo da vidimo da li je poljoprivredno zemljište, koje nije dato u zakup uzurpirano. Nama će dron omogućiti i olakšati bolju kontrolu. Ujedno će biti smanjena mogućnost falsifikovanja podataka prikupljenih na terenu.

Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, smatra da izuzetno mali broj ustanova i pojedinaca u Srbiji koristi dron u poljoprivredi, iako bi u mnogim segmentima mogao biti koristan.

U voćarstvu bi mogao da se upotrebljava za sagledavanje nekih stanja, od pojave bolesti i intenziteta napada, pa do praćenja fiziološkog stanja biljke, poput boje lista ili promene na plodovima – ističe Lukić. – Mogao bi da kontroliše i stepen obojenosti biljaka, pa čak i da se uz njegovu pomoć odredi termin berbe. Dron bi mogao da prikaže stepen zakorovljenosti i da li su potrebne neke agrotehničke mere, naročito na velikim parcelama i zasadima.

Na našim njivama je sve više traktora snabdevenih dži-pi-es uređajima, a počeli smo i precizno navodnjavanje uz pomoć IT tehnologije – kaže dr Bezdan. – Oni finansijski „jači“ poljoprivredni proizvođači već mogu sebi da priušte nabavku drona za monitoring svojih njiva. Nova tehnologija omogućava značajne uštede sredstava za zaštitu i mineralnih đubriva, čime ćemo imati efikasniju poljoprivrednu proizvodnju.

Izvor:Novosti