Ratari postaju povrtari zbog zarade
Prema podacima Zavoda za statistiku u poslednje 4 godine cene osnovnih ratarskih kultura stagniraju. U istom periodu cene repomaterijala više su za 20 odsto, pa se ratari žale da nemaju dobit. Jedan od načina da se prevaziđe ovaj problem je promena strukture proizvodnje, što su učinili u Zemljoradničkoj zadruzi u selu Neuzina.
U januaru predhodnih godina bilo je manje posla u zemljoradničkoj zadruzi „Agrosoj“ u Neuzini. Tržišna kretanja su to promenila, pa su ove zime magacini puni šargarepe i crnog luka spremnih za izvoz. Nandor Vereš direktor zadruge kaže da su se okrenuli i povrtarstvu na 28 hektara.
„Tako da je zemlja, tako reći netaknuta što se tiče tih kultura i mnogo se lakše sačuva, u principu te kulture se sačuvaju od bolesti nego na nekim mestima gde se one rade već tradicionalno dugo godina. Zato što su se tu razvile neke bolesti koje se jako teško uklanjaju“, kaže Nandor Vereš, ZZ „Agrosoj“ Neuzina.
Svake godine neka od kultura podbaci sa cenom. Da bi imali manji rizik u Neuzini su proširili proizvodnju i sa 16 hektara višnje.
„Ako hoćemo da imamo dobar zasad stajnjak nam je najbitniji u svemu tome. Znači ide podrivanje normalno na 60 do 90 santima, ide posle priprema ravnanje i sadnja“, kaže Đorđe Almaran, agronom.
Novi koncept rada koji uz ratarstvo zahteva i više rada. Stručnjaci moraju i tokom zime pratiti stanje na njivama, što u ratarstvu tokom zime nije slučaj.
„Treba obratiti pažnju na glodare, proveravaju se aktivne rupe naravno. Regulišu se mamcima. Za nekih mesec dana ili kada to vremenski uslovi dozvole treba se obaviti plavo prskanje“, navodi Tijana Bobar, stručnjak za zaštitu bilja.
Problem za povrće je nedovoljno smeštajnog kapaciteta, pa tako luk i šargarepu sada izvozimo po 30, odnosno 20 dinara za kilogram što je najniža sezonska cena, a uvozićemo na proleće kada su najskuplji.
Izvor:RTS