Portal pametne poljoprivrede

Proizvodnja grožđa se ubraja u veoma intenzivnu granu poljoprivredne proizvodnje. Jedna od najznačajnijihh agrotehničkih mera u vinogradu je zrela rezidba. Značaj ove rezidbe je u tome što se održava pravilan odnos između vegetetivnog i generativnog potencijala loze.

Postoji legenda da je koza obrstila čokot, pa pošto je na tom čokotu bilo bolje grožđe ljudi su zaključili da je potrebno orezivati lozu, te je uvedena kao prva agrotehnička mera u gajenju vinove loze. U privatnim vinogradima je uobičajeno da rezidba počne posle Sv.Trifuna 15. februara, koga vinogadari i vinari slave kao svog zaštitnika.

Ovaj običaj u potpunosti prati i klimatske prilike koje su u našim vinogorjima. Do tada uglavnom prođu jaki zimski mrazevi i polako počinje da otopljava. Tada se već može utvrditi zdravstveno stanje i potencijal rodnosti zimskih okaca, kako bi se obavila pravilna rezidba i ostavio optimalan broj zimskih okaca za dobar prinos i kvalitetan rod. Rezidbu treba tako planirati da se završi do bubrenja okaca. Kada krenemo da režemo nije dovoljno poznavati samo tehniku rezidbe, nego moramo da se upoznamo sa agrobiološkim i tehnološkim osobinama sorti, zatim sa klimatskim i zemljišnim uslovima i sistemom uzgoja.

Osnovni ciljevi rezidbe su:

‐Obrazovanje osnovnog oblika stabla u mladim vinogradima

– Održavanje obrazovanog stabla u dugom periodu rodnosti čokota, kako bi svi njegovi delovi bili zdravi, a svi organi loze pravilno raspoređeni u prostoru

– Normiranje broja okaca, lastara i grozdova na čokotu – Regulisanje rastenja i rodnosti, uspostavljanje i održavanje pravilnog odnosa između vegetativnog razvoja i visine prinosa

– Regulisanje kvaliteta grožđa, uspostavljanje pravilnog odnosa između visine prinosa, zrelosti i kvaliteta grožđa

– Regenerisanje starih i deformisanih stabala u cilju podmlađivanja čokota

– Uklanjanje suvih i ogoljenih delova stabla, kao i delova koji su oštećeni pod dejstvom grada, jakih mrazeva i mehaničkih povreda od mašina

Opšta pravila rezidbe:

• Rodan je uvek jednogodišnji lastar koji raste iz dvogodišnjeg lastara.
• Rezač mora da vodi računa i o klimatskim prilikama u prethodnoj vegetacionoj godini, jer u sušnim godinama rodna okca su smeštena bliže osnovi lastara, pa možemo uspešno primenuti i kraću rezidbu, i obrnuto u kišnim godinama rodna okca se diferenciraju dalje od osnove pa treba primenuti dužu rezidbu.

U zavisnosti od bioloških osobina gajenih sorti, uzgojnog oblika i potrebnog stepena opterećenja čokota rodnim okcima, primenjuje se kratka, duga ili mešovita rezidba.

Kratka rezidba podrazumeva prekraćivanje jednogodišnjih lastara na kondire od 2 do 5 okaca, a mešovita prekraćivanje zrelih lastara, ali na lukove od 6 i više okaca i kratke kondire na 2 okca za zamenu.

Kod duge rezidbe se ostavljaju lukovi dužine preko 6 okaca.

Kratka rezidba se primenjuje kod sorti gde su donja okca veoma rodna, zbog toga se kod njih ostavljaju samo kratki kondiri. Na kondire se režu isključivo stone sorte da bi dobili krupnije i lepše grozdove.

Duga rezidba je kada se na čokotu ostavljaju samo lukovi, primenjujnj se u toplijim područjima na uzgojnom oblicima visokog stabla. Mešovita rezidba se primenjuje kod sorata za kvalitetna i visokokvalitetna vina. Zbog toga se na čokotu ostavljaju i kondiri i lukovi. Ova rezidba se primenjuje kod sorti čija su i donja okca rodna, ali zbog toga što razvijaju sitne grozdove zbog postizanja adekvatnog prinosa ostavljaju se lukovi kao nosioci rodnosti,a kondiri služe za zamenu rodnog drveta.

Izbor lastara za rezidbu: Izbor se vrši na osnovu njihovog položaja na čokotu, razvijenosti i zrelosti. Za lukove i kondire se biraju lastari koji zauzimaju dobru poziciju na čokotu, da su zdravi, dobro sazreli i da su postigli određene sortne karakteristike‐ dužinu, debljinu, izgled i obojenost.

Najbolje je ostaviti lastare srednje debljine sa izraženim sortnim karakteristikama. Zato kada ulazite u vinograd da režete naoružajte se znanjem, jer sa tom agrotehničkom merom planirate Vaš prinos i kvalitet roda za nekoliko godina.

dipl.ing. J.Kljajić.

Izvor:PSS