Bacanje životinjskog otpada u potok kraj Valjeva uobičajena praksa
Slučaj bacanja skoro više od tone pokvarene piletine upakovane u džakove u potok na periferiji Valjeva ne dešava se prvi put. Proverava se da li je pečenjara preprodavala meso koje je završilo u Đenovcu.
Podatak o tome da je više od tone pokvarenog pilećeg mesa bačeno u potok Đenovac na periferiji Valjeva nije iznenadio veterinare, komunalce i ekologe, jer se slični incidenti gotovo svakodnevno događaju širom Srbije.
Decenijama su mnogi šumarci, jame, vrzine, reke, potoci i livade lokacije na kojima nesavesni građani bacaju uginule domaće životinje i ostatke iznutrica.
Ko je u potoku između Novog naselja i Mesne zajednice Peti puk u Valjevu ostavio piletinu kojoj je istekao rok trajanja, utvrđuju nadležni. Posao će im, po svemu sudeći, olakšati to što je na licu mesta pronađena otpremnica sa podacima o proizvođaču pilećeg mesa – valjevskoj firmi koja u jednom selu ima farmu kokošaka, kao i kupcu – pečenjari na periferiji grada na Kolubari. Da li je u međuvremenu meso nekom trećem preprodato, ostaje da se vidi.
– I kad budu otkriveni, nesavesni na sve načine pokušavaju da se opravdaju, što im, nažalost, neretko i uspeva – kaže, za „Novosti“, veterinar s područja Kolubarskog okruga koji je insistirao na anonimnosti.
– Primera radi, u potok je bila bačena uginula svinja, a pomoću podataka na ušnoj markici vrlo brzo se došlo do vlasnika. Tvrdio je da je svinju prodao ranije, ali se nije sećao kome, niti je znao kako se našla u potoku. Sudija za prekršaje ga je oslobodio.
Tako je i potok Đenovac, upravo na mestu gde je pronađena pokvarena piletina, ranije bio stalno mesto gde su nesavesni bacali uginule domaće životinje, iznutrice, kožu, papke… Jedno vreme to je prestalo, ali je potom praksa nastavljena.
– Postoji propis o tome kako se uginule životinje zakopavaju – ističe naš sagovornik. – Međutim, upravo zbog nekontrolisanog odlaganja uginulih životinja i njihovih ostataka preti opasnost od mnogih zaraznih bolesti, zoonoza, koje pogađaju i ljude.
Zabeleženi su slučajevi pojave ehinokokusa i tuberkuloze kod ljudi.
Zakon nalaže da farme, klanice i tovilišta moraju da imaju regulisan način zbrinjavanja životinjskog otpada. Ako hoće, inspekcije vrlo lako mogu da utvrde koliko su takvog otpada klanice dopremile u kafilerije. Na proizvedenih sedam tona mesa dnevno nastaje četiri tone životinjskog otpada.
U svetu, životinjski otpad se koristi u proizvodnji hrane za mačke i pse, što je veoma unosno, a kod nas se time zagađuje životna sredina i ugrožava zdravlje ljudi.
Nepropisno bačeni životinjski ostaci opasni su po zdravlje ljudi i okolinu, jer predstavljaju potencijalni izvor infekcija – kaže veterinar. – Među bolestima koje se na taj način mogu preneti sa životinje na čoveka su besnilo, salmonela, antraks, ptičji grip…
Izvor:Novosti