banner-image

Alternativne biljne vrste u ekspanziji

Pod motom „Dobre komšije za zajedničku budućnost„ u Senti  je 07.02.2020. godine održan značajan skup poljoprivrednika i stručnjaka  iz Srbije i Mađarske u čijem su fokusu alternativne biljne vrste. 

Radionicu za poljoprivrednike iz regiona koji se bave ili tek planiraju uzgoj alternativnih biljaka je otvorio dr Laslo Lenđel, menadžer projekta za udruženje baštovana iz Sente, koji je ukazao na važnost obostranih iskustava iz praktične proizvodnje.

O značaju, tehnologiji  proizvodnje i perspektivama gajenja sirka za zrno govorio je prof. dr Đorđe Krstić  sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koji je ovom prilikom istakao značaj  sirka, koji se smatra biljkom budućnosti.

„Kod nas sirak za zrno nije rasprostranjena kultura, gaji se najviše u Africi gde predstavlja dominantnu kulturu, ima ga i u Aziji do 20-tak procenata. U našem regionu, gde su izražene  klimatske  promene, gde zbog suše kukuruz ne daje adekvatne prinose, sirak za zrno može biti  adekvatna zamena  kukuruzu. Što se tiče sirka metlaša, on je na našim poljima rasprostranjen na oko  dve do tri hiljade hektara i predstavlja jedan od poljoprivrednih izvoznih artikala“

Mala poljopriverdna gazdinstva  često se suočavaju sa nerentabilnošću  zbog čega ne mogu da budu konkurentna.

Iz tih razloga  gajenje alternativnih  ratarskih useva dobija sve više na značaju. To se  uočava na primeru spelta pšenice  koja, prema rečima Dušana Dunđerskog, asistenta na Poljopriverdnom fakultetu u Novom Sadu  zauzima sve veće površine.

”Spelta je u periodu od  2012. do 2015. bila zastupljana na  oko 160 hektara, da bi se samo za godinu dana površine uvećale na  240 hektara. Dakle, veliko je interesovanje jer one donose veću zaradu pri čemu su ulaganja manja, manja je i upotreba pesticida, mineralnih đubriva, hemikalija.“

Alternativne biljne vrste su sve značajnije i kod nas i u svetu pa je njihovo uzgajanje zbog sličnosti u pogledu agroekoloških prilika povezalo  dva regiona, Srbiju i Mađarsku.

Među njima je i konoplja  koja  je svoju namenu nalazila u prošlosti a koja se polako ali sigurno vraća na naša polja. O njenim potencijalima je govorio  Goran Jaćimović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Svojevrsnom stručnom treningu pod nazivom „Održivo osnaživanje  konkurentnosti poljoprivrednih preduzetnika uključivanjem alternativnih kultura  i razvojem novih proizvoda sa velikom dodatom vrednošću„  održanom u Senti, prisustvovao je veliki broj učesnika iz pograničnih područja Srbije i Mađarske. Sa naše strane interesovanja  poljoprivrednika su usmerena ka uzgoju sirka, spelte, pšenice i konoplje dok su mađarski poljopriverdnici  fokusirani na uzgoj  paprike i slatkog krompira batata.

Trening se organizuje u okviru prekograničnog projekta „Cornucopia“ koji  finansira  Evropska unija preko programa prekogranične saradnje Interreg IPA Mađarska-Srbija.

Naredni stručni trening je planiran da se održi tokom februara u Novom Sadu, a za više informacija možete se obratiti putem maila na: djordjek@polj.uns.ac.rs

www.cornucopiaeu.org kao i na facebook stranici projekta cornucopia

V. J.