Alternativne biljne vrste u ekspanziji
Pod motom „Dobre komšije za zajedničku budućnost„ u Senti je 07.02.2020. godine održan značajan skup poljoprivrednika i stručnjaka iz Srbije i Mađarske u čijem su fokusu alternativne biljne vrste.
Radionicu za poljoprivrednike iz regiona koji se bave ili tek planiraju uzgoj alternativnih biljaka je otvorio dr Laslo Lenđel, menadžer projekta za udruženje baštovana iz Sente, koji je ukazao na važnost obostranih iskustava iz praktične proizvodnje.
O značaju, tehnologiji proizvodnje i perspektivama gajenja sirka za zrno govorio je prof. dr Đorđe Krstić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koji je ovom prilikom istakao značaj sirka, koji se smatra biljkom budućnosti.
„Kod nas sirak za zrno nije rasprostranjena kultura, gaji se najviše u Africi gde predstavlja dominantnu kulturu, ima ga i u Aziji do 20-tak procenata. U našem regionu, gde su izražene klimatske promene, gde zbog suše kukuruz ne daje adekvatne prinose, sirak za zrno može biti adekvatna zamena kukuruzu. Što se tiče sirka metlaša, on je na našim poljima rasprostranjen na oko dve do tri hiljade hektara i predstavlja jedan od poljoprivrednih izvoznih artikala“
Mala poljopriverdna gazdinstva često se suočavaju sa nerentabilnošću zbog čega ne mogu da budu konkurentna.
Iz tih razloga gajenje alternativnih ratarskih useva dobija sve više na značaju. To se uočava na primeru spelta pšenice koja, prema rečima Dušana Dunđerskog, asistenta na Poljopriverdnom fakultetu u Novom Sadu zauzima sve veće površine.
”Spelta je u periodu od 2012. do 2015. bila zastupljana na oko 160 hektara, da bi se samo za godinu dana površine uvećale na 240 hektara. Dakle, veliko je interesovanje jer one donose veću zaradu pri čemu su ulaganja manja, manja je i upotreba pesticida, mineralnih đubriva, hemikalija.“
Alternativne biljne vrste su sve značajnije i kod nas i u svetu pa je njihovo uzgajanje zbog sličnosti u pogledu agroekoloških prilika povezalo dva regiona, Srbiju i Mađarsku.
Među njima je i konoplja koja je svoju namenu nalazila u prošlosti a koja se polako ali sigurno vraća na naša polja. O njenim potencijalima je govorio Goran Jaćimović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Svojevrsnom stručnom treningu pod nazivom „Održivo osnaživanje konkurentnosti poljoprivrednih preduzetnika uključivanjem alternativnih kultura i razvojem novih proizvoda sa velikom dodatom vrednošću„ održanom u Senti, prisustvovao je veliki broj učesnika iz pograničnih područja Srbije i Mađarske. Sa naše strane interesovanja poljoprivrednika su usmerena ka uzgoju sirka, spelte, pšenice i konoplje dok su mađarski poljopriverdnici fokusirani na uzgoj paprike i slatkog krompira batata.
Trening se organizuje u okviru prekograničnog projekta „Cornucopia“ koji finansira Evropska unija preko programa prekogranične saradnje Interreg IPA Mađarska-Srbija.
Naredni stručni trening je planiran da se održi tokom februara u Novom Sadu, a za više informacija možete se obratiti putem maila na: [email protected]
www.cornucopiaeu.org kao i na facebook stranici projekta cornucopia
V. J.