Portal pametne poljoprivrede

U prvoj nedelji života jarad konzumiraju samo majčino mleko. Poželjno je da u ovom period mladunče sisa po volji, i da bude zajedno sa majkom. Ukoliko je odvojeno od majke, potrebnu količinu mleka 0.5-0.8 l na dan,dati u 4-5 podoja.

Od druge nedelje u ishranu se uključuju kvalitetna sena (lucerka – detelina), povećava se količina mleka, a smanjuje broj podoja na 4 pa i 3 podoja.

Od treće nedelje u ishranu se uključuje koncetrat za jarad sa 18% proteina, količine od oko 50 gr koja se postepeno povećava tako da sa starošću od 35 – 40 dana jare dobije 300-350 gr koncetrata. Ova količina koncetrata se zadržava, a veće potrebe jaradi za hranljivim materijama dopunjuju se upotrebom veče količine sena.

Količina mleka od pete nedelje počinje da se smanjuje, tako da se jarad za priplod odbijaju sa 2 meseca starosti, a ostala i ranije. Zbog sve veće potražnje kozijeg mleka i mlečnih proizvoda u ishranu jaradi nakon 7 dana starosti može se postepeno uključiti zamena za mleko.

Seno i vodu moraju imati uvek na raspolaganju.

Da bi se dobio zdrav i vitalan podmladak veoma je bitna ishrana koza naročito u drugoj fazi bremenitosti (poslednjih 45 dana pre jarenja). U ovom vremenskom periodu dolazi do brzog razvoja ploda, a ujedno je to i period za servis vimena – priprema mlečne žlezde za narednu laktaciju.

Od načina ishrane koza u drugoj polovini bremenitosti zavisi kvalitet rođenih jaradi i kvalitet kolostruma. Zbog toga je ovaj period jedan od kritičnijih u proizvodnom ciklusu. Ishranu treba prilagoditi u zavisnosti od broja plodova  i brzine njihovog razvoja.

Količina obroka se povećava za 30% pa i više. Orijentaciono, obrok bi se mogao sastojati od 2.5-3 kg kvalitetnog sena i 200-300 gr koncentrata u zavisnosti od kvaliteta sena.

Prvih pet dana nakon porođaja kozu treba hraniti napojem od žitarica i kvalitetnim senom, a nakon toga postepeno normalizovati obrok.

Ubrzo nakon jarenja, jare je pokretno i sposobno da traži vime. Pre sisanja, vime koza treba oprati i izmusti prve mlazeve kolostruma u posebnu posudu, jer u njima ima više bakterija. Sa prvim mlazevima popijenog kolostruma, koji sadrži imunoglobuline, formira se pasivni imunitet jaradi, povećava otpornost i štiti organizam od bolesti. Pasivni imunitet predstavlja osnovu u formiranju aktivnog imuniteta.

Hranjivim materijama iz kolostruma zagreva se i razvija organizam. Kolostrum uspostavlja normalni protok hranjivih materija kroz creva. U slučaju da majka ugine ili nema mleko, jarad se podmeće kozi koja ima kolostrum, a može im se dati i kravlji.

dipl.ing.stočarstva Safet Vesnić

Izvor:PSSS