Portal pametne poljoprivrede

Do početka setve soje, kao najvažnije agrotehničke mere u tehnologiji gajenja ove sve značajnije biljne vrste, ostalo je još oko mesec dana.

Iz Delta Agrara poručuju da je sada pravo vreme za donošenje odluka za setvu ove godine. Imajući to u vidu, stručnjaci kompanije daju nekoliko kratkih saveta o izboru sortimenta, o tome kada i kako posejati i šta je neophodno uraditi pre same setve.

Delta Agrar ove godine ima u ponudi 10 sorti soje, različite dužine vegetacije, i to: najranije sorte Maestral (000) Panonka (00) i Pasat (00), srednje ranije sorte Pelikan (0), Dana (0) i Dukat (0),

• sorta srednje dužine vegetacije Galeb (I),
• srednje kasna sorta Volođa (II) i
• sorte kasne vegetacije Beta (II) i Gorštak (II).

Od ove godine, značajan deo semena je prilikom dorade inokulisan Rizolom, tako da je proizvođačima olakšan rad pred setvu – nije neophodno uraditi inokulaciju. Za deo semena koji nije tretiran inokulantom obezbeđena je odgovarajuća kesica inokulanta.

Koji su osnovni razlozi da se opredelite za Selsem sortiment? Iz Delta Agrara poručuju da su to:

• visoka stabilnost prinosa u različitim uslovima gajenja,
• sortiment koji apsolutno odgovara ovim uslovim gajenja jer je ovde i nastao,
• sortiment za redovnu i postrnu setvu soje,
• seme vrhunskog kvaliteta.

U poslednje tri-četiri godine registrovane su sorte ultra kratke i kratke vegetacije Maestral, Pasat i Panonka,  koje su u proteklim godinama ostvarile izvanredne rezultate kako u redovnoj proizvodnji 4-4,5 t/ha tako i postrnoj setvi posle ječma i pšenice 2,5-3 t/ha.

Prošle godine, sorte Dana i Pelikan su na većini lokaliteta ostvarile dominantne rezultate.

-Ovim se pokazalo da smo uspeli da proizvodni potencijal sorti ultra kratke, kratke i srednje kratke vegetacije podignemo na lestvicu potencijala sorti I grupe zrenja, kažu u Delta Agraru.

Pelikan je intezivna sorta sa bočnim granama i najbolje rezultate ostvaruje u pogodnijim terenima za gajenje soje.

Dana je sorta koja se može posejati i na nižim i nešto višim terenima.

Dukat je sorta starije genetike koja je u praksi prelaz između 0 i I grupe zrenja, visokog potencijala u različitim uslovima gajenja. Gorenavedeni sortiment pokazao je opravdanost setve u 2019. godini, kada su bili odlični uslovi do avgusta, a u avgustu i septembru visoke temperature i bez padavina.

Sorte srednje i srednje kasne vegetacije, Galeb i Volođa, su intenzivne sorte sa maksimalnim proizvodnim potencijalom koje daju najbolje rezultate u humidnijim uslovima gajenja, nižim terenima i uslovima navodnjavanja.

Beta je vrlo specifična sorta. Ona je najtolerantnija sorta u stresnim uslovima gajenja, kada i pravi razliku u odnosu na sav ostali sortiment. Beta je sorta kopljastog lista visoke prve rodne etaže sa povećanim sadržajem proteina u odnosu na drugi sortiment.

-Gorštak je naša sorta najduže vegetacije sa visokim proizvodnim potencijalom, visokom i rodnom etažom, tolerantna na poleganje i preporuka je za niže terene, kažu Deltini stručnjaci.

Napominju da je azot (N) soji neophodan u prvih 50-ak dana vegetacije, do formiranja kvržica na korenu soje kada počinje proces azotofiksacije, te je neophodno u predsetvenoj pripremi dodati oko 50 kg čistog azota a da nije urea kao kiselo đubrivo. Predsetvenu pripremu obaviti što kvaltetnije pred samu setvu.

Preporuka je ranija setva soje – početak aprila i to kada je temperatura zemljišta setvenog sloja (3-5 cm dubine) između 8-10 stepeni. Ne treba se bojati niskih teperatura nakon nicanja, jer je soja tolerantnuija na mrazeve i do -3, za razliku od kukuruza i suncokreta, tako da treba promeniti praksu da se soja seje posle ove dve kulture. Ko ima velike površine pod sojom, najbolje je krenuti sa setvom sorti duže vegetacije a završiti sa sortama kraće vegetacije. Dubina setve u ranijim rokovima treba da je plića, 3-4 cm, a u kasnijim, 4-5 cm.

Višegodišnja praksa je pokazala da je najbolje međuredno rastojanje kod soje 45-50 cm i na osnovu preporuka konkretne sorte, treba izračunati potrebne količine po ha, odnosno setvenu normu.

-Kod setve soje Deltinog sortimenta, naročito sorti koje imaju bočne grane (Maestral, Pasat, Pelikan, Dukat, Galeb) bolje ići i sa nešto ređim sklopom nego posejati gusto. Razlog za to je što gorenavedeni sortiment u pregustom sklopu ne izbacuje bočne grane, što je zapravo njegovo osnovno genetsko bogatstvo, poručuju stručnjaci kompanije.

S. K.