Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa USAID-om objavilo je prognozu cena deset odabranih poljoprivrednih proizvoda u 2020-oj godini. Informacije se odnose na očekivane cene u 2020-oj godini za pšenicu, kukuruz, soju, goveda i goveđe meso, svinje i svinjsko meso, krompir, paprika, malinu, borovnicu i šljivu.

Prognoza cena je urađena na osnovu svetskih i berzanskih izveštaja, analize trendova i mogućih rizika, uticaja na cene proizvoda, ali i očekivanja svih učesnika tržišnog lanca.

PROCENA CENE U NAREDNOM PERIODU – SEEDEV PROGNOZA

PŠENICA

Procena cene je zasnovana na sledećim pretpostavkama

• Rod u svetu 2019/2020 će biti u granicama promene poslednjih 5 godina (+/- 2-3%)
• U drugom kvartalu će se ukinuti carine od 100% na srpske proizvode za uvoz na Kosovo

Procena cene pšenice je da će prosečna cena biti oko 160 Eura po toni sa unutargodišnjim varijacijama gde će najveće vrednosti dostizati pred žetvu, a najniže u vreme žetve. Očekivanja su i da će cena u proleće prvo početi da se snižava kao i da će u jesen imati rast.

KUKURUZ

Procena cene je zasnovana na sledećim pretpostavkama

• Rod u svetu 2019/2020 će biti na nivou od +/- 3% u odnosu na predhodnu
• Prinosi u Srbiji neće biti izuzetno loši

Cena kukuruza tokom 2019 bi trebala da bude veća od prosečnih prethodnih godina pošto je potrošnja u svetu veća od proizvodnje i tokom 2019 godine (prodajne 2020) i što se zalihe smanjuju. Prosečno bi cena bila oko 140 Eura po toni krećući se u intervalu od +/- 15 Eura. Nekoliko meseci pred žetvu kada stignu novi izveštaji o svetskim bilansima za 2020 cena će da počne da zauzma pravac u zavisnosti od njega.

SOJA

Procena cene je zasnovana na sledećim pretpostavkama

• Rod u svetu 2019/2020 će biti na petogodišnjem minimumu
• Kina će nastaviti da „pauzira“ sa proizvodnjom svinja zbog ASF
• Carinski rat izmedju Kine i SAD koji ograničava promet sojom neće biti aktiviran
• Kao posledica dobre proizvodne 2019 godine, rasta cena tokom 2019 i očekivanja rasta cena u 2020 Srbija će imati površine pod sojom barem na nivou predhodne godine
• ASF u Srbiji će ostati u granicama kontrole i neće značajnije uticati na bilanse stočne hrane
• Srbija neće tokom 2020 ukidati mere zabrana uvoza GMO soje
• EU će imati pojačanu potrošnju soje kao posledica zadovoljavanja potreba za svinjskim mesom u Kini

Procena godišnje soje kretaće se od oko 320 do 340 Eura. Imaće blagi trend rasta do podataka o zasejanosti i očekivanih vremenskih prilika u svetu i kod nas, kada će se formirati naredne procena za drugu polovinu 2020. Ipak sva su očekivanja da će prosečna cena biti blago veća nego cena tokom 2019.

GOVEDA I GOVEĐE MESO

Procena godišnje cene žive vage goveda (kao prosek svih najvažnijih otkupnih mesta u Srbiji) kretaće se od 1.86 do 1.95 Eura i prosečno će iznositi 1.9 Eura.

SVINJE I SVINJSKO MESO

Procena cene je zasnovana na sledećim pretpostavkama

• Proizvodnja će se povećati kao posledica povećanih cena i očekivanja
• Ostvariće se procena USDA da će Kina nastaviti rast uvoza i da će on dostići 3.5 miliona tona u 2020 (tokom 2019 bio je 2,6 miliona tona)
• Ostaviće se pretpostavka nastavka rasta izvoza EU u Kinu
• Izvoz Srbije u Kinu se neće desiti u 2020 godini a i ukoliko se desi on će biti mali pošto neće moći da se kompanzuju visoki transportni troškovi.
• Cena prasića u EU će ostati na visoka – preko 55 Eura/glavi u prvoj polovini godine
• Cena stočne hrane je na konstantnom srednje niskom nivou već duži niza godina i očekuje se da će tako i ostati
• ASF će ostati u granicama kontrole i Srbija neće imati velike direktne gubitke kao posledica velikog broja žarišta
• Srbija neće uvoditi potpune mere zabrane uvoza svinja, svinjskog mesa iz EU
• Nastaviće se trend širenja ASF po Evropi i novi regioni će biti obuhvaćeni zabranom uvoza u Srbiju

Procena godišnje cene žive vage svinja kretaće se od 139 do 145 Eura i prosečno će iznositi 142 Eura. Imaće trend rasta u prvoj polovini godine. Povećavaće se proizvodnja zbog dobre cene (ali ne preterano zbog skupih prasadi) koja će dovesti do veće ponude nego tražnje (ali ne značajno da će biti velik pad cene). Cena u EU će biti viša nego u Srbiji ali su očekivanja da će i u EU da cena padne u poslednjem kartalu a onda se očekuje pad kao posledica stabilizacije.

KROMPIR

Procena cene je zasnovana na sledećim pretpostavkama

• Tržište krompira se odlikuje velikim oscilacijama i nestabilnostima
• Proizvodnja ima negativne trendove koji će se nastaviti
• Visoka cena proizvodnje i velike neizvesnosti oko kretanja cene motiviše sve više proizvođača na prelazak u druge proizvodnje
• Nedostatak skladišnih kapaciteta je već godinama jedan od dominantnih problema
• Vodeće zemlje proizvođači EU su zemlje koje imaju najviše skladišnog kapaciteta i one uglavnom najveći profit ostvaruju na kraju perioda čuvanja sa očuvanim visokim kvalitetom (primer Holandija)
• Pritisak maloprodajnih lanaca za poštovanje strogih uslova i obavezno uključivanje u „akcije“ dovodi do nestanka srednjih proizvođača, a i veliki sve više napuštaju ovu proizvodnju

Ne može se prognozirati jedinstvena cena krompira, jer varijacije postoje u zavisnosti od mesta prodaje. Procena godišnje prosečne cene krompira na domaćem tržištu za narednih godinu dana (februar 2020-februar 2021) iznosi 52 dinara po kilogramu, odnosno 0.44 evra. Cena će se kretati, u zavisnosti od doba godine od 47 dinara u sezoni do 58 dinara van sezone.

PAPRIKA

Procena cene je zasnovana na sledećim pretpostavkama

• Može se očekivati rast proizvodnje koji je vođen visokim cenama nekoliko prethodnih godina
• Rastom ponude može doći do manjeg pada cene na domaćem tržištu, sa druge strane taj uticaj neće biti presudan jer će rast ponude prouzrokovati rast izvoza
• Srbija sve više zauzima prostor na regionalnom tržištu koji nastaje padom izvoza Makedonije, Albanija se bori za isti prostor sa Srbijom
• Prednost na izvoznim tržištima je visoka konkurentnost kvalitetom
• Rast izvoza zamrznute paprike će se nastaviti, važna izvozna tržišta su Slovenija, BiH, Austrija, Nemačka
• Rast tražnje na domaćem tržištu vođen rastom potrošnje prerađevina, pre svega ajvara će se nastaviti. Očekuje se dalji rast broja malih i srednjih preradnih kapaciteta. Plasman prerađevina je pre svega na domaće tržište i region

Kod paprike se ne može pričati o jedinstvenoj ceni na tržištu ali za potrebe ove prognoze napravljena je prosečna cena za koju je prognozirano kretanje cene. Cena u velikoj meri zavisi od mesta prodaje (na zelenoj pijaci, na kvantašu, od kuće, iz njive…), vrsti paprike (babura, šilja, ajvaruša…), nameni paprike (za svežu potrošnju, preradu, zamrzavanje, industriju…).

Procena godišnje prosečne cene paprike na domaćem tržištu za narednih godinu dana (februar 2020-februar 2021) iznosi 213 dinara po kilogramu, odnosno 1.8 evra. Cena će se kretati, u zavisnosti od doba godine od 90 dinara u sezoni do 320 dinara van sezone.

MALINA

Na cenu maline u 2020 najveći uticaj će imati 

• Pad tražnje zamrznute maline u EU 15 koji ima dalji trend pada što se ogleda u malim brojem upita za malinom iz Srbije
• Precenjena cena u 2019. koja je bila posledica smanjenog roda, različitih metoda pritiska MPŠV na otkupljivače, pritiska proizvođača i javnosti. Na osnovu prosečne cene izvoza u 2019., velike su šanse da će sektor prerade biti na gubitku i da je izvesno da će se ponoviti scenario iz prethodnih godina kad nisu imali prostora da plate cenu koju su platili prethodinih godina (u ovom slučaju 2019).

Analize pokazuju da prosečna otkupna cena je 50 – 70% prosečne izvozne cene što bi u trenutnim vrednostima izvozne cene činilo 0.8 do 1 evro. U januaru 2020. određene kompanije koje imaju delimično ugovorenu i proizvodnju i prodaju zaključilvale su  ugovore na avanse od 1.22 evra/kg.

BOROVNICA

Nema signala promene tj smanjenja tražnje borovnice na globalnom ili EU15 tržištu. Na osnovu trenutne tražnje, cena će ostati na nivou cena iz perioda 2017 – 2019. godine tj. cene na  kvantaškoj pijaci su se kretale od 400 do 1000 dinara. Cena otkupa kod hladnjača je išla od 190 do 300 dinara.

ŠLJIVA

Trenutno, nema indicija da će se tražnja za šljivom vrste P. domestica povećati, pogotovo na tržištu sveže šljive na kojoj prevladava vrsta P. insitita zahvaljujući vrlo konkuretnim sortama koje se stvaraju u privatnim kompanijama u okviru rivatnih oplemenjivačkih programa i postaju konkurentska prednost na tržištu. Super marketi tj prodaja voća u supermarketima u najvećoj meri je dopinela ovoj diverzifikaciji i stalnim promenama sorti koje odgovaraju na zahteve i navike potrošača. S druge strane izvestan je dobar trend tražnje zamrznute šljive. Očekivanja su da će prosečna otkupna cena šljive ostati na nivou od 0.5 do 0.6  USD. Naravno treba imati u vidu da je proizvod pod imenom šljiva kao proizvod ne postoji. Svaka ponuda šljive na tržištu razlikuje se kao što je pomenuto u zavisnosti dali se radi  o svežem voću ili prerađenom. Nadalje, cena zavisi ii od vremena ponude, sorte, kvaliteta, kanala prodaje itd.