Portal pametne poljoprivrede

Igor Prka spec. dr vet.med, direktor Centra za v.o. „Toplek“, Topola

Široko prisutna primena veštačkog osemenjavanja kao mere za unapređenje stočarstva ima i svoja ograničenja, od kojih je na prvom mestu relativno duži put do dobijanja životinja visokog genetskog potencijala, s obzirom na to da potomstvo dobijeno veštačkim osemenjavanjem nosi polovinu gena od oca, dok drugu polovinu čine geni koje je dobilo od majke, koja ne mora uvek biti visokog genetskog potencijala, a te svoje osobine prenosi i na potomstvo.

Zbog toga, za genetsko unapređenje životinja putem veštačkog osemenjavanja potrebno je nekoliko generacija životinja. Kako bi se zaobišlo ovo ograničenje i omogućilo brže unapređenje genetskog potencijala domaćih životinja, razvijena je biotehnološka metoda transplatacije ili prenošenja embriona, embriotransfer.

Embriotransfer omogućava da se za roditelje narednih generacija uzgajanih životinja odaberu najkvalitetnija grla, s najboljim proizvodnim i drugim osobinama, najčešće bikovske majke. Pored unapređenja stočarske proizvodnje u smislu poboljšanja proizvodnih osobina i povećanja proizvodnje mleka, mesa i drugih proizvoda, primena embriotransfera omogućava da se populacija životinja na farmi brzo ujednači po svojim karakteristikama, ali i ispunjavanje drugih ciljeva, kao što je očuvanje retkih i autohtonih rasa životinja.

Embriotransfer predstavlja biotehnološku metodu kojom se unapređuje genetski potencijal životinja. Zasniva se na prenošenju embriona iz jednih životinja u druge, u kojima se embrion dalje razvija tokom graviditeta i zatim dolazi na svet.

Životinje primaoci igraju ulogu “inkubatora” u kojem se razvija embrion nastao u organizmu druge životinje, što omogućava da životinje visokog genetskog potencijala daju veći broj potomaka u toku svog proizvodnog života i da se njihove osobine brže šire u populaciji gajenih životinja.

Uspešnost embriotransfera zavisi od izbora davaoca i primaoca embriona. Nisu sve krave pogodne da budu davaoci embriona. Krave davaoci embriona vrlo različito reaguju na hormonalnu stimulaciju, često smanjenim rezultatima ovulacije i samo sa polovinom dobijenih embriona, koji su sposobni za transport u svežem stanju ili za zamrzavanje. Brojni su faktori koji imaju uticaja kao što su vrsta tretmana, uticaj spoljašnjih faktora, godišnje doba, način držanja, ishrana, nega i dr.

Za primaoca se obično koriste polno zrele junice ili krave sa dva do tri teljenja sa zdravim reproduktivnim traktom, bez zaostalih posteljica, polno ciklična grla, sa jasno uočljivim polnim žarom sa jasno izraženim žutim telom na jajniku.

Prvi embriotransfer sproveo je Heape 1890.god. prebacivši embrione Angora kunića u matericu gravidne Belgian zečice. Dobijeno je mešano leglo Angora i Belgian zečeva.

Na svinjama i kravama, prvi je uspešno obavio embriotransfer Jim Rowson 1956.god. u Kembridžu, Engleska. U početku, embrioni su uzimani od krava vrhunske proizvodnje i hiruškim putem ubacivani u matericu krave primaoca. Tek razvojem nehirurških (konzervativnih) metoda, embriotransfer je počeo dobijati na svojoj popularnosti. Žensko tele raspolaže sa oko 150.000 potencijalnih jajnih ćelija, a muško tele gotovo nemerljivim milijardama spermatozoida. Prirodnim pripustom iskoristi se manji deo reproduktivnih svojstava i mužjaka i ženke. Prosečan bik može godišnje dati potomstvo od 25 do 70 teladi, a prosečna ženka tek jedno tele u godinu dana.

Ono što je veštačko osemenjavanje omogućilo za bika, embriotransfer omogućuje za visoko proizvodnu, genetski superiornu ženku – znatno brže i opsežnije širenje superiorne genetike i stvaranje daleko većeg broja kvalitetnih.

Pri odabiru krave davaoca vodi se računa da je krava zdrava u reproduktivnom smislu te da daje najveće moguće rezultate u proizvodnji. Krava davalac mora ispuniti sledeće kriterijume: da je prethodno bilo potrebno najviše dva osemenjavanja do steonosti, redovno traži bika u pravilnim vremenskim razmacima, između dva teljenja prošlo je oko 365 dana, nema vidljivih patoloških promena na polnim organima, pravilne je građe i eksterijera, nije imala teška teljenja ni carski rez, na potomstvo ne prenosi degenarativne mane, odgovarajuće je kondicije pošto  preterano mršave, kao i preterano debele krave mogu biti smanjene plodnosti.

Sledeći postupak je izazivanje superovulacije krave davaoca, odnosno dobijanje više jajnih ćelija tokom jednog polnog ciklusa. Krava davalac osemenjava se semenom vrhunskog bika.

Sedmog dana po osemenjavanju sledi postupak ispiranja materice krave davaoca. Krava pod epiduralnom anestezijom se ispira, i u toj tečnosti se nalaze oplođene jajne ćelije tj embrioni.

Prikupljeni embrioni se ocenjuju i samo oni koji udovoljavaju vrlo strogim kriterijimima ulaze u dalji postupak dok ostali bivaju odbačeni.

Sledi postupak pripreme za duboko smrzavanje, a potom se oplođena jajna ćelija duboko zamrzava čime joj se omogućuje, gotovo neograničen, rok čuvanja u tečnom azotu.

Oplođena jajna ćelija (embrion) prebacuje se u matericu krave primaoca (recipijenta). Idealno je da primalac bude junica (ili provotelka) što je moguće lošijeg genetskog potencijala, ali zdrava u reprodukcijskom smislu.

Krava primalac stoga je u stvari samo inkubator koji omogućuje rast, razvoj i rođenje teleta sa kojim nije ni u kakvom genetskom srodstvu.

Embriotransfer je metoda koja nam omogućava da na kravama niske proizvodnje, lošijeg eksterijera, koje prenose mnoga loša svojstva na potomstvo “proizvedemo” telad vrhunskih genetskih svojstava i proizvodnje, poput njihove prave (biološke) majke i oca.

Ukoliko na farmi postoji životinja vrhunskih svojstava, koja odgovara uslovima za kravu davaoca i čiju “genetiku” farmer želi proširiti unutar svoje farme, moguće je izvršiti embriotransfer i bez zamrzavanja embriona, direktno iz krave davaoca u matericu krava primaoca. Naravno, preduslov je da sve životinje budu sinhronizovanog polnog ciklusa. Na ovaj način cena embriotransfera se još više umanjuje jer se izbegava kupovina skupih, uvoznih embriona te postupak njihove pripreme, zamrzavanja i čuvanja.

Cena embriotransfera, po jednoj kravi zavisi od kvaliteta embriona, a grubo računavši, kreće se oko 500 evra po svakom embriotransferu. To je investicija koja se svakako isplati jer se dobije visoko kvalitetan podmladak, u poređenju sa cenom uvozne junice nižeg genetskog kvaliteta od oko 2200 evra.