Portal pametne poljoprivrede

Kajsije i breskve su bile na udaru mraza, zbog toga što prve cvetaju u proleće, ali niske temperature nisu uništile sav rod ovih voćki, kaže inženjer poljoprivrede Tanja Živković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Niš.

Paljenje guma ispod krošnji sadnica i orošavanje u zoru, prema njenim rečima, mogu biti zaštita od mraza, kao i tretiranje voćki preparatima na bazi aminokiselina.

Temperature nisu bile dovoljno niske da nanesu štetu svim vrstama voća zbog toga što se cvetanje ne odvija u isto vreme, tako da je delimična šteta načinjena samo kod voćki koje prve procvetaju u proleće, kao što su kajsije i breskve, objašnjava Živkovićeva.

Ovakvo vreme, prema prognozi RHMZ, uz jutarnje temperature ispod nule, zadržaće se do srede za kada je najavljen sneg, dok će od četvrtka temperature početi da rastu pa će sneg u nižim predelima preći u susnežicu i kišu.

Šteta od mraza na voću zavisi od toga koliki je on bio, a s obzirom da na jugu nisu bile izuzetno niske temperature, otprilike nekoliko stepeni ispod nule, mraz je samo proredio rod na kajsijama i ponekim breskvama, ali nije totalna šteta – naglašava Živkovićeva.

Dodaje da mraz nije jedini problem za voćare, jer se zbog blage zime, toplog i sušnog proleća, vegetacije koja je ove godine počela rano i prošlogodišnjeg prevelikog roda voća, ne očekuje veliki rod voća.

Kao prevenciju od mraza, ali i prvu pomoć voćkama od posledica koje mogu da izazovu niske temperature, Živkovićeva savetuje paljenje sporogorećih materijala u voćnjaku, tretiranje preparatima na bazi aminokiselina i takozvano orošavanje, koje se radi tek kada temperatura padne ispod nule.

Paljenje automobilskih guma i grana četinara ima efekta i to se radi u noći kada je najavljeno da će biti mraza. Oni se pale u zoru, kad su najniže temperature, ali na taj način može voće da se spasi od nekih slabijih mrazeva. Još jedan od načina je orošavanje voća, pri čemu se u zoru pre mraza, a kada je temperatura već ispod nule, rasprši voda na voće, koja se potom zaledi i na taj način led štiti voće od mraza – objašnjava Živkovićeva.

Upitno je koliko voćari mogu da reaguju na mraz, u situaciji kada postoji zabrana kretanja, pogotovo noću i pred zoru, kada i dolazi do mraza.

Podsetimo, kako bi mogli da obavljaju radove u polju, poljoprivrednici moraju da podnesu elektronske zahteve kojim se traži sloboda kretanja u vreme policijskog časa, a koji se šalju Upravi za zaštitu bilja i Sektoru za poljoprivrednu inspekciju.

Međutim, to ne važi za sve starosne kategorije, potvrđeno je Južnim vestima u Ministarstvu poljoprivrede.

Izvor: Južne vesti