Kad jaganjci utihnu
Posle koronavirusa ništa na ovom svetu neće biti isto, a velike promene u bliskoj ili malo daljoj budućnosti pretrpeće i kompletan lanac u ishrani proizvodima životinjskog porekla. Samim tim i poljoprivreda neće biti zaobiđena.
Problem korone nije posledica „sukoba“ ljudi i virusa, medicine i bolesti, vakcine i zaraze već pre svega, a možda i isključivo odnosa ljudi i životinja. Sve zaraze u našoj istoriji, sve pošasti koje su pogađale civilizaciju i ljudski rod stizale su na ovaj ili onaj način od životinja, to jest od činjenice da su ljudi živeli i zavisili od životinja. Isto onakako kao što je i činjenica da bez poljoprivrede i domaćih životinja čovečanstva i naše civilizacije ne bi ni bilo.
Dok je čovek zavisio od lova na planeti, jedva da je bilo stotinak hiljada ljudi. Kad je zasejano prvo seme pšenice i pripitomljena prva svinja i krava, počela je najveća i najzanačajnija revolucija i put na mesec. Bez pšenice i svinjetine ne bi bilo ni Ajnštajna… Veštačko đubrivo bilo je dodatna injekcija za razvoj poljoprivrede i porast stanovništva na svetu sa milijarde na sedam milijardi duša. Više hrane za ljude, više hrane za životinje. Farme su postajale sve veće i veće, a životinje za klanje i klanice odgajane u sve mizernijim uslovima.
Sve vreme i sve vekove ljude i životinje pratile su i zarazne bolesti i virusi. Kuga, velike boginje, korona, ptičji, grip, svinjski grip… Sve je to stiglo preko našeg saživota sa životinjama, pticama. I preko naše ishane. Oni koji sada mudruju kako nisu krive domaće životinje već slepi miševi za koronu, pacovi za kugu, u suštini pojma ni o čemu nemaju.
Zbog suštine problema stiže nam nova revoluciju koja će se sigurno desti. Kao što je naša civilizacija prešla na veštačko đubrivo tako će preći i na veštačko meso. Hteli mi to ili ne, najbolje da se polako za to spremamo. Ko hoće može da bude i vegetarijanac, vegan ili šta god bilo drugo a ko hoće meso moraće da se opredeli za ono iz epruvete. Odgajanje životinja da bi smo ih ubijali i jeli polako će odlaziti u istoriju i zbog virusa i zbog etičkih razloga. Zašto je pas kućni ljubimac, a jagnje nije. Zašto je normalno štititi pudlicu, a jagnje zaklati i pojesti. Ova civilizacija neće i ne sme biti ista kao do sada.
Nauka je napredovala i meso možemo da jedemo, a da ne mora ni jedno jagnje da utihne.
Naravno da s prestankom uzgoja životinja za klanje neće nestati svi virusi, ali će njihova pojava i mogućnosti širenja biti daleko više limitirani. Izbeći ćemo da neko za nekoliko godina ili decenija, pojede zajedno sa supom ili mesom nešto mnogo opasnije što bi nas moglo zadesiti Korona je možda samo poslednje ili pretposlednje upozorenje pred nečim što bi moglo biti neka nova kuga ili španska groznica.
Ova civilizacija to neće sebi smeti da priušti te će upotrebiti sve preventivne mere koje su joj na raspolaganju, a veštačko meso je jedna od ključnih. Prelaz će biti postepen, a naše i svetsko stočarstvo će morati da se prilagođava i gasi u hodu. Za deset, 50 ili 100 godina, ali neće biti potpuno ugašeno.
Krave će proizvoditi mleko a mi kajmak, ali će krave na pašnjacima i umirati prirodnom smrću.
Milovan Lukić