banner-image

Šta će seljacima pomoć kad će svakako posejati

Svi se čudom čude kako to da je država mimoišla seljake, poljoprivrednike i nije im predvidela pomoć ni za seme ni za gorivo ni za šta. Tu je steva, pomoć treba jer para uvek fali. Tu su i izbori jer glasova vladajućima uvek fali, tu je i ministar Nedimović koji je Srbiju spasao obezebdivši kvasca ko pleve, ali poljoprivrede nema ni u pismu ni u razglednici.

Čudno? A možda i nije. Šta će seljacima pomoć kad će svakako posejati, kaže logika vlasti i tvoraca programa.

Ko je pročitao makar i jednu knjigu o sociologiji sela zna zašto država za poljoprivredu nije odvojila ni jednu jedinu paru u okviru paketa pomoći protiv koronavirusa, ne računajući onih 100 evra za svakog punoletnog građanina. A mogla je i morala je. Odgovor je prost i naučno dokazan. Vekovima se zna da seljaci najviše seju kada je najteže, to jest u vreme kriza i ratova, a to je sada.

Što bi država nešto davala kad zna kako će seljaci raditi i da će sve biti posejano, kao da krize i nema. Ko ne veruje neka pročita bilo koju sociologiju sela.

Što se tiče glasanja, to u knjigama ne piše ali se između redova da se zaključiti da će poljoprivrednici i glasati kao da krize nije bilo ili je nema, jer će vlast na sva zvona hvaliti velika seljačka dela i činjenicu da su setvom spasili Srbiju.

Sve u svemu, kada je tako što bi seljacima nešto i dali. Dosta je valjda onih 100 evra po punoletnoj glavi i 5.200 dinara po hektaru za registrovane, a neregistrovane ko šiša.

Drugo važno pitanje koje se nameće da li je država mogla da pomogne. Pa mogla je. Javni dug će nam svakako porasti sa 50 odsto BDP-a na preko 60 odsto. Da bi se isplatilo po 100 evra po hektaru za prolećnu setvu potrebno je najviše 200 miliona evra, ako uračunamo sve što bi se ovog proleća trebalo i moglo posejati i posaditi te da je već obećano 5.200 dinara po hektaru za registrovane. Vučić je pre krize najavljivao da će država samo u vinarstvo uložiti 300 miliona evra. Tako da tih 200 miliona za setvu u paketu od pet milijardi evra nije veliki udeo. Pa gospodo odrešite kesu.

Ruku na srce, mora se priznati da je paket  države sem poljoprivrede, veoma dobar i možda najbolje što se u ovom trenutku i ovim uslovima moglo uraditi. Bolje uvek može, ali kako kaže narodna poslovica dobar konj ima hiljadu mana a loš samo jednu. To što je loš. Ovaj konj je dobar.

Samo hitno treba ubaciti i poljoprivredu i dodatne subvencije uz onih 5.200 dinara po hektaru. Kad može svim punoletnima, može i poljoprivrednicima.

Za one koji kukaju da će nam javni dug probiti plafon jedno pitanje. U čemu je razlika da li treba da vratimo 30 milijardi evra ili 30,2. Isto važi i generalno za dodatno zaduživanje države zbog mera pomoći. Da li ste dužni 25 milijardi evra ili 30 milijardi nije toliko važno. Mi ni jedno ni drugo nećemo nikad moći da vratimo. Imali smo mi javni dug i preko 70 odsto BDP-a. Na kraju, kako da pomognete zanatlijama, radnicima malih firmi i svim koji ne mogu da rade nekoliko meseci pa naravno i poljoprivrednicima a da se država ne zaduži. To je nemoguće.

Pa kada se daje svima ni 200 miliona evra za seljake u krizi nije neki veliki novi teret. Naravno, nećete dati pare Miškoviću, Kostiću, Matijeviću, partijskim pulenima koji su od države uzeli njive u zakup na 30 godina, stranim investitorima koji su takođe dograbili oranice… Samo seljacima.

Da li se mi zalažemo ovde za demagogiju suprotnu navodno dokazanoj ekonomskoj praksi? Kako će seljaci potrošiti tih 100 evra po hektaru? Da li će novci otići na potrošnju a ne na proizvodnju? Sva ta pitanja su na mestu kao i kontrapitanje – gde će punoletni potrošiti svojih 100 evrića?

Milovan Lukić