Portal pametne poljoprivrede

Svetska trgovina vinom povećana je sa 20,3 na 31 milijardi evra u prethodnih 11 godina, što je rast 55,7 osto. Po izvozu vina Srbija se nalazi na 44. mestu u svetu, a ispred nje su od susednih zemalja Mađarska, S. Makedonija, Bugarska i Rumunija. U prethodnom periodu vinari iz Srbije pretekli su hrvatske i crnogorske, zbog sporijeg rasta prvih i usled pada drugih

Branislav GULAN

Svetska trgovina vinom povećana je sa 20,3 na 31 milijardi evra u prethodnih 11 godina, što je rast od 55,7 osto. Pošto je dolar  ojačao u odnosu na evro, svetska trgovina u dolarima je rasla sa 30 na 37,4 milijarde dolara. Polovinu svetskog izvoza drže Francuska i Italija, a iza njih slede Španija, Australija, Čile i SAD.

Kod vina je veoma važna cena koja se može postići prilikom prodaje. Francuska se prodaju po prosečnoj ceni od 6,4 evra po litru, italijanska po 3,1, a španska po 1,4 evra, pa je vrednsot izvoza inverzna u odnosu na plasiranu količinu. Španija ima izvoz od 2.059.000 tona, Italija 1.994.000 tona, a Francuska 1.466.000 tona. Još drastičniji primer predstavljaju Moldavija i Švajcarska: imaju sličnu vrednost izvoza, ali Moladavija izvozi 100 puta veću količinu (138.682 tone, prema 1.268 tona iz Švajcaske) po 100 puta nižoj ceni (0,80 prema 90 evra po litru). Pa onda, u Švajcarskoj se više radi nego u Moldaviji, pa su zato i bogatiji.

Po izvozu vina Srbija se nalazi na 44. mestu u svetu, a ispred nje su od susednih zemalja Mađarska, S. Makedonija, Bugarska i Rumunija. U prethodnom periodu vinari iz Srbije pretekli su hrvatske i crnogorske, zbog sporijeg rasta prvih i usled pada drugih. Izvoz vina iz Srbije povećan je sa devet na 17,1 miliona evra godišnje, što je rast za 9,1 odsto i brži je od svetskih proseka. Srbija je povećala prosečnu cenu sa 0,97 evra po litru u 2008. godini na 1,48 evra u 2018. godini. To je slično prosečnoj ceni rumunskih vina (1,7 evra po litru) što je više od od makedonskih (0,7 evra) i bugarskih (1,2 evra) ali niže od hrvatskih (2,9) i crnogorskih (2,2 evra po litru). Rast izvoza vina dogodio se najviše zahaljujući izvozu u Rusku Federaciju, jer je on povećan sa 261.000 evra u 2007. godini na 6.111.000 evra u 2018. godini. Po odbitku Rusije izvoz vina je povećan za 29,9 odsto što je daleko ispod svetskog proseka. Kod izvoza prosečna cena na rusko tržište je 1,2 evra po litru i niža je od samo kod izvoza u Hrvatsku – evro po litru. Najviša cena postiže se kod izvoza u Švajcarsku (7,9 evra po litru, SAD (4,1 evra) i Australiju 3,2 evra po litru).

Najjeftinije iz Severne Makedonije

Uvoz vina iz Severne Makedonije (152,4 milioan evra) u 2018. godini vredeo je više od srpskog izvoza u ceo svet! Ako tome dodamo i nabavku grožđa iz nje, da bi se proizvodila vina i da bi se jelo grožđe, dolazimo do mnogo većeg značaja Srbije za ovu novoformiranu državu od masovnog izvoza jeftinih vina. U Srbiju dolaze vina iz S. Makedonije po ceni od 0,8 evra po litru, ima i iz Moldavije po 0,9 evra po litru. Najskuplja su iz Francuske (9,4 evra po litru) i Hrvatske (5,7 evra po litru). Za hrvatska je to logično jer ova zemlja poseduje značajan deo srpskog tržišta maloprodaje, a za francuska govori o ogromnoj marži u odnosu na prosečnu francusku izvoznu cenu od 6,4 evra po litru.

Srbija ulaže 300 miliona evra u vinarstvo

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić otvorila je manifestaciju „Sveti Trifun na Savskom vencu“, koji je prvi put organizovao Savez vinara i vinogradara Srbije, 14. febraura 2020. godine. Tom prilikom najavila je da će uskoro biti usvojena strategija za razvoj vinarstva i vinogradarstva od 2020. do 2030. godine, koja predviđa da se u narednoj deceniji u taj sektor uloži 300 miliona evra. To je prvi put da se donosi desetogodišnja strategija koja će trasirati put za to kako da razvijamo ovaj sektor i kako da mu pružamo podršku da bi imali najkvalitetnija znanja i vina. Ova strategija će pomoći da se Srbija i srpska vina što bolje predstave u svetu.

 Vinarstvo je za Srbiju veliki potencijal koji ima rast sličan IT sektoru koji iznosi oko 26 odsto godišnje, dok izvoz vinarstva raste po stopi većoj od 20 odsto godišnje, rekla je premijerka, podsetivši na to da je izvoz vina 2018. godine bio oko 19 miliona evra, sa jakim uzlaznim trenedom, zbog čega očekuje da se on nastavi i narednih godina. U 2019. godini približili smo se vrednosti izvoza od preko 20 miliona evra.

Država već podržava sektor kroz podsticaje za nove zasade vinograda, kompenzaciju troškove laboratorija, subvencije za opremu i mašine, za geografsko poreklo, a podrška dolazi i iz EU fondova. Ovo je važan sektor i za turizam, jer je vinski turizam najbrže rastući segment turizma u svetu i preko Ministarstva turizma će se uložiti više novca u njegov razvoj. Ovaj sektor nam je pokazao da za dve godine može da se etablira kao jedna od vodećih u našoj ekonomiji, koja na pozitivan način predstavlja Srbiju. Savez vinara i vinogradara Srbije je 2019. godine osnovalo 12 udruženja vinara Srbije i postavilo kao krovnu instituciju između Vlade Srbije i vinara.