Dan planete Zemlje: Preskupo plaćamo napredak civilizacije
Dan planete Zemlje obeležava se svake godine 22. aprila. ustanovile seu ga Ujedinjene Nacije i proglasile globalnim datumom kako bi ljudskoj civilizaciji uputile opomenu da mora da promeni odnos prema našoj planeti koju sistematski uništava ugrožavajući i svoj opstanak.
Ovogodišnja tema su klimatske promene, kako je u svojoj izjavi rekao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan povodom Dana planete Zemlje, kao jedan od najvećih izazova čovečanstva. To je i poziv na pokretanje globalne akcije, iznalaženja kreativnih i inovativnih rešenja koja ne zagađuju planetu, prelaska na cirkularnu ekonomiju, na putu ka potiskivanju upotrebe fosilnih goriva i postizanju ugljenične neutralnosti.
Cenu napretka naše civilizacije, dodao je Trivan, koja je posebno u poslednjih dvesta godina oslonjena na tehnologije i energiju fosilnih goriva, „plaćamo“ povećavanjem zagađenja i koncentracije gasova sa efektom staklene bašte sa dugoročnim posledicama po klimu, biodiverzitet i životnu sredinu što direktno utiče na naše zdravlje.
Posledice klimatskih promena vide se u svim delovima sveta. Sve toplija klima topi polarne ledene sante, raste nivo okeana i mora, i sve su češće ekstremne vremenske pojave, intenzivniji toplotni talasi i suše, obilne padavine i poplave, oluje i uragani gde ih pre nije bilo.
Klimatske promene menjaju život na planeti, utiču na biodiverzitet, nestanak ili „selidbu“ na nova staništa brojnih biljnih i životinjskih vrsta. Zbog uticaja klimatskih promena i intenziviranja klimatskih ekstrema, posledice će trpeti većina sektora, od poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, transporta, industrije, turizma do zdravstva.
Budući da prosečna temperatura na svetskom nivou i dalje raste, svet se suočava sa nestašicom vode, rizikom ratova koji će se zbog toga voditi, kao i sa povećanim brojem klimatskih izbeglica.
Danas u vreme svetske pandemije, pitanje brige za zdravlje čoveka je više nego ikada aktuelizovalo pitanje zdravlja planete. Svetska zdravstvena organizacija je i pre pojave kovida 19 upozoravala da će klimatske promene uticati na pojavu i širenje zaraznih bolesti.
Vesti i satelitski snimci iz različitih delova sveta ovih dana svedoče da je planeta manje zagađena, da su čistije vode i vazduh jer je, zatvaranjem fabrika, smanjivanjem industrijske aktivnosti i saobraćaja, smanjeno emitovanje gasova koji utiču na zagađenje i klimatske promene. I to je svojevrsna opomena i zapitanost da li će kada sve ovo prođe, ljudska civilizacija moći da zadrži ove pozitivne promene.
Da li ?
Jesmo li naučili da izvlačimo pouke?
Bliska budućnost će to pokazati…
Srbija je započela promene u životnoj sredini, odlučna je da sistemskim i doslednim merama efikasno rešava ekološke probleme, i aktivno učestvuje u svim regionalnim i globalnim aktivnostima koje doprinose rešavanju klimatskih izazova. Izradili smo veliki broj projekata, poslali u Brisel Pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, završili i u proceduru uputili Nacrt zakona o klimatskim promenama.
U svojstvu potpredsednika učestvujemo u radu, UNEA -5 i COP-26 a u Beogradu je održana Ministarska konferencija zemalja Južne i Jugoistočne Evrope koja je imala regionalni i međunarodni značaj u traženju rešenja za ekološke probleme. Potvrdu posvećenosti rešavanju problema zaštite životne sredine dokazuje i investicioni plan „Srbija 2025“ koji predviđa i investicije u oblasti otpadnih voda. Planiranim pokretanjem velike akcije pošumljavanja sa „Egzitom“, sadnjom stabala Srbija će povećati svoju pošumljenost i inicirati proširenje ove aktivnosti na region, kao najefikasniji i najednostavniji način ublažavanja klimatskih promena.
Ovaj dan upućuje čovečanstvo da mora da promeni odnos prema planeti Zemlji. Vladin i nevladin sektor, privreda, akademska zajednica, mediji, svako od nas može da bude čuvar planete Zemlje.
Čuvajući našu planetu, sačuvaćemo zdravlje, ali ne samo čoveka, zaključio je Trivan.