banner-image
banner-image

Kabinet Krkobabića: Ulažite u voćarstvo – isplati se

Povodom nedavnog poziva kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministra Milana Krkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima iz inostranstva da ulažu u svoju otadžbinu, stigla su mnoga pitanja iz zemlje i inostranstva sa širokim tematskim interesovanjem. Najčešća su ona – u koju proizvodnju se isplati ulagati i u koje krajeve Srbije valja investirati.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije u serijalu koji će uslediti narednih dana, a počinje danas, odgovoraće na pitanja naših sunarodnika prema tematskim oblastima. Prva je voćarstvo.

Posle konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, ministar Krkobabić i akademik Škorić ističu da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema. U toj oblasti još nismo iskoristili agroekološke uslove koje imamo i u voćarstvo vredi investirati.

Ministar Krkobabić, tim povodom, ističe: „Prvi izvozni posao Srbije u Ameriku je bio izvoz suvih šljiva 1893. godine, kada je izvezeno 30.000 tona šljiva, inkasirano 37 miliona dolara i – Srbija je izbegla finansijsku krizu. Voleo bih da i danas izvoz voća i voćnih prerađevina bude zlatni posao Srbije!“

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ističu da, prema međunarodno priznatom iskustvu profesora Zorana Keserovića, jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od: 2 hektara borovnice, 3,5 do 4 hektara malina, od 2,5 do 3 hektara jagoda i trešanja, ako zasadi kupine, jabuke i kruške na 5 hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara. Velike šanse za finansijski uspeh postoje i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje sledeće sorte voća. Šljive: čačansku lepoticu, čačansku rodnu, stenlej i svakako požegaču kao najbolju sortu za preradu, a crvenu ranku kao veoma pogodnu za proizvodnju rakija. Od novih sorti odlične su toptejst i prezenta. Od jabuka predlažemo sorte: zlatni delišes i gala sa svojim klonovima, greni smit, fudži. Među višnjama prepoznatljiva u Evropi kao najbolja za preradu je oblačinska, ali treba saditi i krupnoplodne sorte kao što je šumadinka stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, kao i mađarske sorte erdi botermo, erdi jubileum i ujfertoška grozdasta. Dunja je veoma perspektivna, a trebalo bi saditi leskovačku i vranjsku ali i bugarske sorte asenica, hemis i trijumf. Više prostora trebalo bi posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti – kruški karamanki, ali bi svakako trebalo saditi viljamovku, australijsku sortu pakams trijumf i italijanske turandot i karmen. Među jagodama, sorta kleri je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične alba i džoli.

Šansa da povratnici iz inostranstva investiraju u voćarstvo i zarade za pristojan život svoje porodice postoji u svim krajevima Srbije.

U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja. Fruškogorski je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja. Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija. Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške. Zapadnomoravski rejon – Kraljevo, Čačak i Užice – pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu. U Južnomoravskom regionu – u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju: višnja, jagoda kruška i borovnica.U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije tri voćne vrste: malina, jabuka i višnja se nalaze među prvih deset izvoznih proizvoda.

U poslednje 3-4 godine u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda, voće i prerađevine od voća, nalaze se na prvom mestu sa više od 600 miliona dolara.

Voćarstvo je kroz istoriju imalo vrlo važnu ulogu u razvoju ekonomije Srbije. U kriznim trenucima zahvaljujući izvozu voća više puta spasavana je srpska ekonomija.

Tako je i danas. I aktuelni projekat obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500“ sela je pokazao da su voćari dobro organizovani. Upravo su zadruge iz pomenutog projekta koje se bave isključivo proizvodnjom ili preradom voća po uspešnosti ubedljivo na prvom mestu. Od četiri složene zadruge u Srbiji, dve su voćarske: „Naši Voćari“ u Milićevu selu, pored Požege sa težišnjom proizvodnjom malina i „Složni voćari“ u Novom Slankamenu, opština Inđija, koja najviše proizvodi jabuke.

Povratnicima iz inostranstva preporučuje se da kontaktiraju zadružne saveze Srbije i Vojvodine, i Nacionalni tim za preporod sela Srbije gde će dobiti neophodne informacije.

B. Gulan