banner-image
banner-image

Srbija prva u Evropi po proizvodnji dunje, sedma u višnji…

Piše: Branislav Gulan

Prema podacima vlasnika voćnjaka, sa hektara pod kajsijom ostane 6.500 evra zarade. Ako od 10 hektara kajsije ostane 65.000 evra, 25.000 da daju zadruzi na konto zakupa i usluga, porodici ostaje 40.000 evra godišnje da živi i dalje ulaže. Onda će se i natalitet povećati, jer će ljudi rađati da bi tu zemlju zadržali.

Branislav Gulan

U Srbiji se obrađuje 3,47 miliona hektara i vrednost proizvodnje po hektaru je oko 1.000 evra. U Holandiji je 17.000 evra, Danskoj 14.000 evra… Zašto naša proizvodnja po hektaru ne bi bila vredna bar 5.000 ili 10.000 evra? Doprinos povećanju proizvodnje mogu da daju mali proizvođači udruženi u zadruge. Takvih gazdinstava koji imaju po dva hektara u Srbiji je oko 217.682. Značajan doprinos tome daje akcija ,,500 zadruga u 500 sela“. Međutim pravi rezultati će se videti tek za nekoliko godina da li će se proizvodnja povećati ili ne. U akciji osnivanja novih zadruga, koje osniaju zadrugari, dobro je i prihaćena.

U vreme posle Drugog svetskog rata i osnivanja zadruga, u njih se unosila imovina, koja je potom oduzeta, propala, nestala u pljačkaškoj privatizaciji koja je obavljena uz pomoć države, ali nije vraćena… Razlika između nekadašnjih današnjih zadruga je u tome što se nekad kroz udruživanje, u njih unosila sva imovina, a danas se unosi samo finalni proizvod kako bi se prodao i naplatio. Vrednost te oduzete imovine, čije se vraćanje čeka, ali do sada nije ništa urađeno jer živimo u siromašnoj državi, koja za to nema novca, procenjuje se na više od dve milijarde dolara!

 Voće razvija agrar

  • Republika Srbija je među vodećim zemlјama u svetu po proizvodnji šlјive, maline i višnje;
  • Srbija je u 2010. godini proizvela ukupno 1,6 miliona tona voća, godinu dana kasnije to je bilo za 200.000 tona više (1,8 miliona tona), zatim zatim 2012. godine 1,4 miliona tona, a 2019. godine taj rod je bio 1,25 miliona tona. Treba da ostane zabeleženo da je 2013. godina bila  rekordna sa dva miliona tona voća. Zahvalјujući voću  te godine bilo je proizvedeno i rekordnih devet miliona tona meda i izvezeno je 4,5 miliona tona za 14 miliona dolara. Tada je od izvoza meda više prihodovano nego od mesa! U 2014. godini proizvedeno je 1,45 miliona tona voća, zatim  2015. i 2016. godine proizvedene su količine na tom nivou (blizu 1,5 miliona tona). U 2019. godini rod voća je bio 1,25 miliona tona! Ta visina roda se postiže u prosečno rodnoj godini;
  • U Srbiji rast agrarne proizvodnje za poslednje tri decenije iznosti samo 0,45 odsto. U razvoju se najdalјe otišlo u voćarstvu, ali je i to još uvek tradicionalno. To znači da imamo zastareo sortiment pojedinih vrsta voćaka. To je posledica nedovolјne koordinacije između nauke i struke;
  • Voćarstvo s kojim se dičimo ima stihijsko zasnivanje zasada voćaka, često u uslovima gde ne postoje ni elementarni uslovi za njihovo uspevanje. Sad se recimo u Vojvodini vade zasadi malina. A, samo pre nekoliko godina ti zasadi su bili podignuti, uz očekivanje da će doneti bogatstvo vlasnicima;
  • Karakteriše ga nedostatak kvalitetnog sadnog materijala, pojava bolesti i štetočina, neadekvatni uslovi transporta, čuvanja i skladištenja;
  • Nedostatak ili nedovolјno korišćenje prerađivačkih kapaciteta.
  • Srbija je prva u Evropi po proizvodnji dunje. Iza nje je Španija… U svetu se po proizvodnji ovog voća Srbija nalazi na desetom mestu. Sveže dunje predstavlјaju malo izvozno tržište vredno svega oko 30 miliona evra gde Turska i Holandija zajedno učestvuju sa dve trećine u ukupnom svetskom izvozu. No, i na tako malenom tržišnom segmentu Srbija se nalazi na 14 mestu;
  •  Srbija je na sedmom mestu u svetu po proizvodnji višanja, čak na trećoj poziciji prema vrednosti izvoza ovog voća. Svetsko tržište višanja je malo, a Srbija se zajedno sa Rusijom, Polјskom, Turskom, Ukrajinom i SAD našla među najvećim svetskim proizvođačima i izvoznicima. Među 20 najvećih u svetu od zemalјa sa kojima se graničimo nalaze se i Mađarska, Albanija, Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Iako je sedmi proizvođač višanja, Srbija zauzima treće mesto prema vrednosti izvoza, nakon SAD i Mađarske;
  • Po podacima RZS-a, najzastuplјenija voćna vrsta u Srbiji je šlјiva s učešćem od 39 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.024 Po proizvodnji šlјiva Srbija se nalazi na trećem mestu u svetu. Slede jabuke i maline s 14 procenata učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. Ukupne površine pod jabukama su 25.134 hektara, a pod malinama 21.861 hektara. Višnje učestvuju s deset odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima s ukupno 17.566 hektara; Prvi izvozni posao Srbije  u SAD bio je 1893. godine kada je izvezeno oko 30.000 tona suvih šljiva. To je tada donelo oko 37 miliona dolara, što je uz izvoz 250.000 svinja u Austrougasku, Srbiji omogućilo da ima suficit u trgovini sa svetom;
  • Sve tri voćne vrste, šlјive, jabuke i maline najzastupenije su u Regionu Šumadije i zapadne Srbije. Ti regioni učestvuju čak 89 odsto u ukupnim površinama pod šlјivama u Srbiji, 39 odsto u ukupnim površinama pod jabukama i 69 odsto u ukupnim površinama pod malinama; U 2019. godini iz Srbije je u svet izvezeno zamrznute malien u vrednsoti od 234 milioan dolara. To je za tridesetak miliona dolara više nego prethodne godine;
  • Najzastuplјenije jabuke u Srbiji su sorte grupe „ajdared”, koja učestvuje sa čak 41 odsto u ukupnim površinama pod jabukama. Druge po zastuplјenosti su jabuke grupe „ostale sorte”, a na trećem mestu je sorta „zlatni delišes”, koja u ukupnim površinama pod jabukama zastuplјena sa 14 odsto. U 2019. godini izvezen je svežih jabuka u vrednosti od 119 miliona dolara (godinu dana ranije taj izvoz je bio 101 miliona dolara);
  • Više od polovine površina pod kruškama u Srbiji čine sorte grupe „vilјamovka” – 58 odsto, dok je najmanje zastuplјena sorta grupe „konferens” – tri procenta ukupnih površina pod kruškama. Breskve žutog mesa predstavlјaju 88 odsto ukupnih površina pod breskvama, a breskve ,,belog mesa“ 12 procenata;
  • U ovom trenutku u Srbiji na birou za zapošlјavanje imamo oko 25.000 nezaposlenih agrarnih stručnjaka, a od toga je oko 5.500 agrarnih inženjera. Njihovim zapošljavanejm mogli bi značajno da unapredimo ovu proizvodnju kroz zadrugarstvo;

Rodna površina, proizvodnja i prosečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini. I ostale godine su nalaze približno na tom nivou, kako po površinama, tako i po rodu.