banner-image

Stare rase opstaju na Staroj planini

Sa željom da sačuva domaće rasa životinja poput balkanskog magarca, balkanske koze, karakačanske ovce i domaćeg brdskog konja, Sergej Ivanov veterinar iz Dimitrovgrada i vlasnik porodičnog gazdinstva, od 2005. godine vodi porodično gazdinstvo, jedno od retkih zahvalujući kojima ove vrste još uvek možemo videti na našim prostorima.

Komercijalizacija poljoprivrede, veliki pritisak tržišta i profita, doveo je do toga da su autohtone – domaće rase potpuno zanemarene i gotovo izumrle. Na farmi porodice Ivanov, trenutno se nalazi oko 260 životinja. Sve životinje žive slobodno i neometano se kreću, dok su na ispaši.

Zbog čega je očuvanje ovih rasa životinja posebno značajno?

– Pre svega, moramo znati da su ovo rase koje su do pre stotinak godina bile veoma zastupljene na ovim prostorima. Važan su deo tradicije i kulture koju smo nasledili od naših predaka. Karakačanske ovce su vrlo otporne i nezahtevne životinje, daju kvalitetno mleko, a njihova vuna, karakteristične tamno braon do crne boje, ima izuzetna termoizolaciona svojstva. Odevni predmeti poput džempera proizvedeni od vune karakačanskih ovaca daleko su topliji od vune uvoznih rasa koje se gaje u Srbiji. Balkanski magarac je društvena životinja, koja daje vrlo kvalitetno, zdravo mleko za koje se veruje da jača imunitet, objašnjava Sergej Ivanov.

Na koji način se vanredno stanje odrazilo na brigu o životinjama na farmi?

Mere koje ograničavaju kretanje najviše su uticale na naš rad. U periodu dok nismo imali dozvolu, bili smo prinuđeni da životinje ranije dovodimo sa ispaše i zatvaramo u objekte. Kasnije, naše porodično gazdinstvo je dobilo dozvolu za kretanje u periodu policijskog časa, što nam je donekle omogućilo da obavimo sve radove sa životinjama na farmi. Dozvola nam je bila neophodna, jer moja porodica živi u gradu, dok su životinje na dve lokacije – prva se nalazi u neposrednoj okolini grada, a druga na planini.

Usled zabranje kretanja, naši kupci koji su najvećim delom iz većih gradova Srbije, ali i iz susedne Bugarske, nisu bili u mogućnosti da dođu do farme i obave kupovinu. Mleko prodajemo uglavnom na farmi, a na to su kupci navikli jer su tako sigurni da dobiju sveže pomuženo mleko.  Zahtevi za našim proizvodima, pre svega za magarećim mlekom, značajno su opali. Ljudi su trenutno u takvoj situaciji da mogu da obezbede samo ono najosnovnije za svoju porodicu.

Na domaćem tržištu značajno je opala i cena jaganjaca – poređenja radi u odnosu na prošlu godinu cena po kilogramu žive vage niža je za 30%. Većina poljoprivrednih domaćinstava u ovom delu Srbije, koji je inače jedan od najslabije razvijenih područja države, prolaze kroz slične probleme.

Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

Nadamo se da će se situacija sa pandemijom korona virusa uskoro smiriti i da ćemo ponovo moći da otvorimo vrata naše farme svim ljudima koji cene kvalitetne proizvode od balkanskog magarca i karakačanske ovce. Tu pre svega mislim na naše verne kupce sa kojima godinama imamo odličnu saradnju.

Takođe očekujemo da će na jesen uslovi ponovo biti dovoljno bezbedni za kontrolisane posete manjih grupa turista iz Srbije, Bugarske i drugih evropskih zemalja, koje smo u prethodnom periodu morali da otkažemo. Domaći i strani turisti se na našoj farmi mogu upoznati sa životinjama koje će retko gde imati priliku da vide, da provedu vreme u prirodi i saznaju nešto novo o tradicionalnom, planinskom stočarstvu. Želimo da budemo u mogućnosti da im to obezbedimo i u narednim mesecima.

Izvor:ORCA