Portal pametne poljoprivrede

Branislav Gulan: Domaće sorte omiljenog povrća nestale su sa njiva naših poljoprivrednika. Uvozimo iz Holandije, jer nemamo ovakvu proizvodnju.  Srbija je povećala uvoz krompira sa 3,6 miliona evra u 2008 na 7,7 miliona evra u 2018. Krompir se u 2018 najviše uvozio iz Holandije (2,8 miliona evra), Francuske (2,2), Nemačke (jedan milion) i iz Rusije (0,94)

Za uvoz elitnog i drugog kvaliteta semena krompira Srbija godišnje troši oko tri miliona evra, jer kod nas ne postoji ustanova koja se bavi takvom proizvodnjom. Srbija je povećala uvoz krompira sa 3,6 miliona evra u 2008 na 7,7 miliona evra u 2018. Krompir se u 2018 najviše uvozio iz Holandije (2,8 miliona evra), Francuske (2,2), Nemačke (jedan milion) i iz Rusije (0,94). Vrednost izvoza smanjena je sa 1,2 miliona na 745 hilјada evra, a plasirao se u šest država i to u BiH (240.000 evra), Crnu Goru (240.000), S. Makedoniju (143.000), Albaniju (102.000), Bugarsku 14.000) i Mađarsku (šest hilјada evra). Dalјi rast uvoza pogodiće konkretna sela sa spiska koja su u većini u demografskom slomu, što će ga dodatno ubrzati.

Pored toga, zbog uvoza semena, domaće sorte krompira – jelica, dragačevka i univerzal – nestale su sa njiva naših proizvođača, pa tako danas svaka priča u trgovinama ili na pijacama o „ivanjičkom“ ili „dragačevskom“ krompiru – pada u vodu. Može se samo reći da je holandsko, ili u manjoj meri nemačko seme niklo na teritoriji Ivanjice i Dragačeva, ali nikako da je reč o domaćem krompiru.

Zahvaljujući Institutu za biološka istraživanja iz Beograda, genotipovi ovih domaćih sorti, stvorenih u Centru za krompir u Guči, sačuvani su u njihovim laboratorijama, a zbog prepoznatljivog kvaliteta, u svojim kolekcijama čuvaju ih i druge institucije širom Evrope. Postoje ideje da se proizvodnja semena zanovi u ovoj naučnoj ustanovi u Guči, čiji je račun zbog dugovanja od oko 90 miliona dinara godinama u blokadi, ali bez pomoći države, ističu nekadašnji radnici Centra, nema proizvodnje. Centar je lane preimenovan u Inovacioni centar i dobio je potpuno novi profil javno-privatnog partnerstva između države Srbije (koja je stopostotni vlasnik) i jedne privatne firme.

Ugašen centar za krompir

Bivši direktor Centra Milić Domanović kazao je da se pravni status mora rešiti, jer je imovina državna, a dugovi se nagomilavaju, i to pre svega za neisplaćene zarade radnicima koji su otišli kao tehnološki višak, kao i za poreze i doprinose.

Pored dugova koje ima, Centar ima i svoja potraživanja (oko 20 miliona dinara), koja ne može da naplati od firme „Seme“ a. d. Beograd, zbog kojih jeustanova i upala u krizu. Naš sunovrat je krenuo kada nam je zabranjen rad na našim parcelama na Goliji, koja je proglašena za prirodno dobro. Za to nam nije data nikakva nadoknada. Pokušali smo da promenimo lokaciju, da odemo na Pešter, ali tamo su bili ekstremniji uslovi, objasnio nam je Domanović. Centar je nuđen Agronomskom fakultetu u Čačku bez ikakvih obaveza, ali ponuda nije prihvaćena. Domanović smatra da su napravili grešku, jer bi ovde studenti mogli da dolaze na praksu i da parcele koriste kao ogledno dobro.

,,Već godinama uvozimo seme iz Holandije i zadovoljan sam prinosima. Ne kupujem seme od domaćih proizvođača, koji ga nude za manje novca, ali sumnjivog kvaliteta. Za svoju njivu uzimam isključivo deklarisano sem. Kupovao bih i domaće seme, ali kontrolisano, i da je, naravno, cena ista. Da je skuplje, sigurno ga ne bih kupovao, koliko god da sam patriota i da volim domaće.. Ja, ipak, živim od zarade’’, rekao nam je Milan Jelić, uzgajivač krompira iz Ivanjice.

Površine pod krompirom u Srbiji

Region Šumadije i Zapadne Srbije je, osim po malinama i drugom voću, poznat je i kao proizvođač krompira. Ukupno 62 odsto površina nalazi se u ovom regionu. Južna i Istočna Srbija imaju 22,1 odsto od ukupnih površina, Vojvodina 15,8 odsto, a Beograd samo 0,8 odsto. Moravička oblast (61 kvadratni kilometar), Zlatiborska oblast (54) i Južnobačka oblast (18) imale su zajedno više od polovine svih površina pod krompirom. Najmanje površine imale su Podunavska i Borska oblast. Opštine Ivanjica, Gornji Milanovac i Čačak su na vrhu liste opština ispred Leskovca i Nove Varoši. Sa druge strane 106 opština imalo je manje od 100 hektara pod krompirom.

Varoš u Bačkoj, Bečej je imalo 99 hektara i bio je prvom mestu u vreme polјoprivrednog popisa ispred Razgojne (95) i Donje Lokošnice (95) u opštini Leskovac. Guča je poznata po saboru trubača ali je manje poznata da je četvrta po površini pod krompirom. Mrčajevce je proslavio najpoznatiji pevač narodne muzike u Srbiji, ali su veoma poznati i po kafanama sa najbolјim roštilјem u našoj zemlјi. Mrčajevci su i peti u Srbiji po proizvodnji krompira. Slede Ursule (Sjenica), Lozanj (Gornji Milanovac), Bukovik (Nova Varoš) i naselјe Nova Varoš. Dragačevo ima još sela sa velikom proizvodnjom krompira poput Negrišora, Lisa, Kotraže i Viče. Rudno u opštini Kralјevo postalo je poznato kao vazdušna banja, ali je i među velikim proizvođačima krompira.

Prevaziđene sorte

Ozbiljni proizvođači krompira iz Dragačeva i Ivanjice ističu da su veliki skeptici kada je reč o starim srpskim sortama, jer su one, kako kažu, odavno prevaziđene. Dodaju da u svetu postoji oko 1.000 sorti i da se one zanavljaju na svake dve-tri godine, u zavisnosti od diktata tržišta. Nekada se krompiur u Srbiji proizvodio na 100.000 hektara na kojiam se dobijalo ido million tona ovog povrća. Danas se on gaji na trećini od tih površina.