banner-image
banner-image

Gazdinstvo Oluški iz Čoke: Lekovito bilje za primer celoj Evropi

Gazdinstvo porodice Oluški iz Čoke na više od 400 hektara u severnom Banatu i Potisju gaje lekovito, aromatično i začinsko bilje. Završeni su berba i  sušenje kamilice pod kojom je bilo 130 hektara, neguju se zasadi mente, melise, belog sleza i morača, dok kod ostalog bilja zastupljeni su još spanać i peršun lišćar. 

Lazar Oluški, tvorac fabrike Menta Padej

Najiskusniji u poslovima je Lazar Oluški (75) koji iako po struci ekonomista je 42 godine, čitav radni vek posvetio proizvodnji i preradi lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, najpre kao tvorac Fabrike za preradu lekovitog bilja “Menta” u Padeju kojom je od osnivanja rukovodio12 i po godina, da bi potom pre tri decenije nastavio u sopstvenoj porodičnoj firmi “Macval”, zaokruživši proizvodnju i preradu lekovitog bilja od njive do prirodnih čajeva prepoznatljivog brenda “Macval Tea”.

Višedecenijsko iskustvo u ovoj proizvodnji članovi porodice Oluški pretaču u poslovne uspehe ne samo na domaćem već i na inostranom tržištu, do kojih put nije lak. Oca Lazara u stopu prati sin Mirko Oluški.

Berbu kamilice Oluški su ove sezone obavili novim kombajnom koji zamenjuje svu mehanizaciju koja je prethodnih godina radila na ubiranju mirisnih cvetova. Lazar veli da se ove sezone ne mogu požaliti da je bilo problema u proizvodnji kamilice.

– Srećom nije bilo odviše niskih temperature i mraza, tako da nije bilo izmrzavanja, kao što se desilo prošle sezone, kada je zbog nedostatka vlage kamilica kasno nikla i jedan jači udar hladnoće polovinom februara obrao je kompletnu proizvodnju na površini od 250 jutara, pa nismo ubrali ni jedan cvet. Nešto skromniji rod kamilice bio je na parcelama na severu Banata, ali je u ataru Sente prinos nove uvozne sorte sa većim sadržajem bisabolola bio natprosečan, preko pet tona obranog cveta po hektaru, što je u bolje u odnosu na naše sorte koja su dugo u upotrebi, jer rode od tri do tri i po tone sirovog cveta po hektaru. Sa njive kamilica ide na sušenje u pogon u Padej, a temperatura ne sme biti veća od 40 stepeni da se ne bi uništio bisabolol, koji je veoma značajan u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji – objašnjava Lazar Oluški.

Berba kamilice kombajnom

Lazar ističe da je ovo podneblje povoljno za uzgoj kamilice, posebno sever Banata, jer je slatinasto zemljište za to bogom dano, ali napominje da se 80-tih godina prošlog veka pokazalo da to i nije neka prednost, pošto ukoliko je proleće sušno izostaje berba. Kamilica u suši ostane vrlo mala, pa se išlo na plodnija zemljišta, gde nema potrebe za navodnjavanjem u prosečnim agrometeorološkim uslovima tokom proleća, pa je ovog proleća u ataru Sente veoma bujna stabljika izrasla preko metar.

Prvi put gazdinstvo Oluški je berbu kamilice obavilo jednim samohodnim kombajnom, koji je pribavljen iz Hrvatske, pa se njime berba mirisnih cvetova kamilica obavlja efikasnije i uz znatne uštede. Dušan Kesić, čija je briga mehanizacija, dodaje da je do ove sezone žetva obavljana sa četiri kombajna vučena traktorima, a u ovogodišnjoj berbi samohodni kombajn je zamenjivao osam ljudi i četiri traktora, tako da je ušteda evidentna, a i posao se obavlja efikasnije i kvalitetnije.

Vučenim kombajnom se ne može proći kroz kamilicu a da je ne pogazi traktor. Za jedan dan samohodni kombajn kamilicu ubere sa pet hektara, ali pošto kamilica nakon ubiranja ne može u sirovom stanju da stoji više od 12 sati berba je usklađivana sa kapacitetom sušare.

Najveće plantaže lekovitog bilja u Evropi

Lekovito bilje koje proizvode i prerađuje gazdinstvo Oluški čak 80 odsto završava u Nemačkoj za poznatog kupca. Oluški su sa većinskim dvotrećinskim udelom suvlasnici firme “Euro Herbs” doo, dok 35 posto ima nemačka kompanija “Martin Bauer”.

Partner i kupci iz Nemačke traže kvalitet usklađen sa strogim uslovima Evropske unije o zaštiti useva, a gazdinstvo Oluški ima najveću proizvodnju kamilice, mente, melise, morača i belog sleza ne samo u našoj zemlji, nego je i sa najvećom proizvodnjom u Evropi. Pored kamilice, menta se gaji na 150 hektara, melisa na 50, a od lekovitog bilja značajne su površine pod belim slezom i moračom.

Mirko Oluški

– Proizvodnja za poznatog kupca je po specifičnim i vrlo diktiranim i kontrolisanim uslovima. Celokupna proizvodnja se prati od setve do berbe i prerade, a koriste se veštačka đubriva, herbicidi i druga sredstva isključivo u saglasnosti sa standardima Evropske unije, odobrena od strane inostranog kupca. Dosta dugo radimo i svake godine postoje novi zahtevi i u toj razmeni informacija i saradnji koju godinama imamo, uspeli smo da dođemo do jednog nivoa da naša proizvodnja skoro stopostotno odgovara tim  zadatim standardima. Imamo i problema, zato što kod nas nije moguće nabaviti sve te preparate, herbicide i veštačka đubriva koji su u EU odobreni, a kod nas se malo kaska u toj regulativi pa ne postoju mogućnost za uvez, tako da onda pokušavamo koristiti ono što je najpribližnije. U tom delu imamo malo otežavajućih momenata, ali kada zatreba, u suzbijanje korova uvek je tu okopavanje motikama, da korigujemo ako nismo uspeli da primenimo ono što nam je preporučeno – predočava suvlasnik i generalni direktor firme “Euro Herbs” Mirko Oluški.

Možemo još više i bolje 

Od celokupne proizvodnje lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja samo jedan manji deo ostavlja se za domaće tržište, koje je prema rečima Mirka Oluškog realno gledano malo i količine koje se mogu plasirati na tržištu Srbije i zemalja u okruženju koje nisu članice EU su minimalne u odnosu na ukupnu proizvodnju koja se ostvaruje.

– Mislim da bi mogli našom godišnjom proizvodnjom u narednih pet godina snabdevati celo tržište Balkana. Zbog toga smo se i opredelili da gajimo lekovito bilje po određenim uslovima i standardima koje naš inostrani partner propisuje, upravo iz tog razloga da bi ga mogli prodati, uglavnom za Nemačku, a u dogovoru sa našim partnerom nešto malo ide i u druge zemlje. Sa suvlasnicima iz Nemačke se dogovaramo i oko tehnologije proizvodnje i oko plasmana tako da imamo zadovoljavajuću saradnju. Mislim da je to i jedini put, da na našim prostorima koristimo potencijale u proizvodnji lekovitog bilja koji su sada minimlno iskorišćeni. Nekada je sa prostora Vojvodine i ovog područja severnog Banata i Potisja izvoz lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja bio i do 20 puta veći nego sada – kaže Mirko Oluški.

Prerada i sušenje lekovitog bilja

Za veću proizvodnju i plasman lekovitog bilja na inostrano tržište, prema mišljenju Mirka Oluškog, podsticajne mere mogu s jedne strane da budu korisne i pospeše učinak, ali sa druge strane on ukazuje da je suština u tome da naši poljoprivredni proizvođači koji se bave ovom proizvodnjom prihvate načela i zahteve koje kupci iz inostranstva postavljaju.

U stalnom radnom odnosu Oluški upošljavaju stotinak radnika, a na sezonskim poslovima na okopavanju useva i drugim poslovima u uzgoju i preradi, prema potrebi agažuje se 80 do 100 ljudi.

– U proizvodnji lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja ima puno više posla nego kod klasičnih ratarskih kultura, a s obzirom na prisutna kretanja poslednjih godina, evidentan je problem sa nedostatkom radne snage za sezonske poslove jer je dosta ljudi otišlo iz zemlje. Kako će biti nadalje teško je reći, ali sve su malobrojniji oni koji se bave proizvodnjom lekovitog bilja, pa i sakupljanjem samoniklog lekovitog bilja. Za ispomoć u sezonskim poljskim radovima ljude angažujem iz šire okoline. Nedostatak radne snage je ograničavajući faktor, jer treba angažovati veći broj ljudi da bi parcele bile čiste, da ono što ne možemo da uradimo herbicidima uradimo kopanjem i angažovanjem ljudi da čiste parcele od korova. Drugi ograničavajući faktor je navodnjavanje, jer proizvodnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja bez vode ne ide, ne može se računate na drugi otkos mente, melise ili nekog drugog useva ukoliko nema uslova za navodnjavanje. Sve što se radi u ovoj proizvodnji od ulaganja u proizvodnju, zalivanja i radne snage zahteva mnogo veća ulaganja nego kod klasičnog ratarenja, ali ako ne uložite ne možete očekivati veću dobit – naglašava Mirko Oluški.

Irena Nađ