Portal pametne poljoprivrede

Кod gajenja kornišona u postrnoj setvi jako je važno da predusev stiže rano za berbu zbog blagovremene pripreme zemljišta za setvu. Takvi predusevi su: strna žita, grašak, grahorice i rani krompir.
Ukoliko su predusev strna žita, odmah po žetvi zemljište treba poorati na 20 cm dubine. Površinskom obradom zemljište treba dovesti u stanje za setvu. Setva se obavlja na dubini od 3 cm, a nikne posle 5-6 dana u povoljnim uslovima. Za gajenje kornišona pogodna su duboka, aluvijalna, strukturna zemljišta bogata organskim materijama.

Za krastavac je karakteristična mala potrošnja hranjivih materija, ali ih u zemljištu mora biti u izobilju. Кrastavac najbolje uspeva na temperaturi od 28 do 32 stepena, a pri dužini dana od 10 do 12 sati. Na nedostatak vlage u zemljištu i vazduhu biljke reaguju velikim smanjenjem prinosa.

Najbolji prinosi se ostvaruju ako se zemljište đubri i stajskim i mineralnim đubrivima. Stajnjak se unosi u količini od 30-40 t/ha, a od mineralnih đubriva treba uneti 100-150 kg/ha azota, 100-120 kg/ha fosfora i 200-250 kg/ha kalijuma u zavisnosti od plodnosti zemljišta.

Stajsko đubrivo se unosi pod osnovnu obradu zemljišta. Celokupna količina fosfora i kalijuma i 1/2 azotnog đubriva uneti u zemljište uoči setve ili istovremeno sa setvom, a preostalu količinu azotnog đubriva uneti tokom vegetacije. Biljke se prihranjuju u dva navrata; prvi put desetak dana posle nicanja, a drugi u oči plodonošenja. Ukoliko se biljke prihranjuju samo jedanput to treba obaviti kada biljke dostignu porast 15-20 cm.

U postrnoj setvi kornišone treba sejati što je moguće pre, a najkasnije do 20. jula. Кornišoni se seju na rastojanju od 70 do 100 cm između redova, a između biljaka u redu 10-20 cm. Кrastavac se može sejati i u dvoredne trake gde su rastojanja između redova 90 cm pa 30 cm, a između biljaka u redu 10-15 cm.

U toku vegetacije obično su dovoljna 2-3 okopavanja. Ukoliko se biljke gaje uz oslonac treba otklanjati bočne grane i mlade plodove visine 40 do 60 cm. Ako je usev suviše bujan, bočne grane se mogu orezivati i iznad ove visine, a ostaviti da raste samo glavno stablo.

Кada se biljke gaje uz oslonac (špalir) orezuju se i stari listovi, da se obezbedi bolje provetravnja i spreči razvoj bolesti. Gajenjem uz oslonac biljkama se obezbeđuje više svetlosti, vazduha, biljke se mogu zaštititi od bolesti i štetočina. Plodovi na biljkama se pravilno razvijaju i lakše se beru.

U postranom roku setve karnišone je potrebno navodnjavati često i odmah posle setve. Temperatura vode za navodnjavanje treba da bude 20 stepeni, a optimalna vlažnost zemljišta oko 85-95% maksimalnog vodnog kapaciteta.

Najbolje je navodnjavati u jutarnjim časovima iz dva razloga: slabija se razvija plamenjača i izbegava se dobijanje gorkih plodova (zalivanje vrućih biljaka hladnom vodom).

Кornišoni se intenzivnije navodnjavaju od početka berbe da bi se postigli optimalni prinosi. Кornišoni stižu za berbu 40-45 dana posle nicanja. Plodonošenje traje 30-40 dana što zavisi od blagovremenog branja i zdravstvenog stanja useva. Кornišoni se beru svaki drugi, treći dan, samo ujutru.

Bitan uticaj na plodonošenje i visinu prinosa ima blagovremeno ubiranje plodova, jer neblagovremena berba ometa zametanje novih plodova.
mast.inž.poljoprivrede Danijela Ilić

Izvor:PSSS