banner-image

Zasad borovnice ispati se za četiri godine, zarada po kilogramu tri evra

Poslednjih godina, pored malina i borovnice su postale svojevrsan brend naše zemlje, a u Evropi se raspoznaju po dobrom kvalitetu i specifičnom ukusu.

Života Bajkić iz sela Vlaški Do kod Smederevske Palanka već godinama se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, ali od kukuruza, pšenice i jabuka nije bilo zarade, pa se ovaj domaćin odlučio da posadi borovnice i nije se pokajao.

„Na 83 ara posadili smo ovo voće, pre pet godina. Prvobitna ulaganja su zaista velika, ali prvi rod stiže nakon tri godine i sve se to isplati. U četvrtoj godini još uvek isplaćujete ono što ste dali na početku, ali od pete godine imate čistu zaradu. Cena borovnica dobra je i stabilna, pa ove bobice zaista su pravo zlato“, kaže Života za RINU.

Prvi njegov rod bio je oko 520 kilograma, a sada očekuje i do 10 tona ovog voća. Sve što obere, Života kaže, da i bez problema proda, jer srpska borovnica izuzetno je tražena i na domaćem i na stranom tržištu.

„Voće plasiramo u hladnjaču, po ceni od četiri do šest evra po kilogramu. Najvažnija je veličina ploda, ne sme biti ispod 12 milimitera, a najbolji su plodovi koji dostižu veličinu od 22 milimetra. Naše podneblje izuzetno je pogodno za uzgoj borovnica, a plodovi iz Srbije u Evropu stižu kad vlada svojevrsan vakum na tržištu, jer dolazi posle borovnice koja rađa u Španiji, a pre onih koje stižu iz Poljske“, kaže Života.

U Srbiji se borovnica uzgaja na oko 1.500 hektara, a brojni su oni koji odlučuju da zasade upravo ovo voće zbog mogućnosti dobre zarade. Međutim, da bi sve to bilo izvodljivo i u praksi potrebno je mnogo truda i striktno praćenje upustava stručanjaka, jer samo tako uspeh i priliv novca neće izostati.

„To je definitivno voće budućnosti i biznis koji se ostavlja unucima. Biljka koja voli sunce i vrlo je otporna na mraz i vetar za razliku od drugih voćki, ali  zbog plitkog korena ne podnosi sušu i zato je neophodno u samom startu postaviti dobar sistem za navodnjavanje, jer su visoka vlažnost i redovno zalivanje od izuzetne važnosti. Neophodno je pre sadnje adekvatno pripremiti zemljište i izabrati kvaliteten sadni materijal“, izjavio Mile Radisavljević, ispred firme ATP Irigation.

Ako se sve uradi kako treba, prinosi po jednom hektaru su od 15 do 17 tona. Zarada na jednom kilogramu je u proseku oko tri evra, pa se prostom matematikom može izračunati zarada. Zbog svojih povoljnih uticaja na zdravlje izuzetno su traženo voće, a najzainteresovaniji za srpsku borovnicu već nekoliko godina unazad su Holanđani i Rusi. Svež program borovnice ima najbolju perspektivu izvoza, jer se na zapadu ona najčešće konzumira baš u takovom stanju.

Izvor: Glas Zapadne Srbije