Portal pametne poljoprivrede

Ekspanzija privatizacije poljoprivrednog zemljišta i drugih resursa u zemljama od Ukrajine do Papua Nove Gvineje nanosi štetu domaćem stanovništvu i siromašnima u ruralnim područjima, istovremeno povećavajući rizike povezane sa klimatskim promenama, zaključak je američkog istraživačkog centra – Oakland Institut.

Od porasta krčenja šuma u ​​amazonskoj prašumi, pritiska na zemljišne titule na Šri Lanki, do prestanka zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini, došlo je do „neviđenog talasa“ privatizacije širom sveta od 2018. godine, objavljeno je u izveštaju.

Kako zemlje nastoje da ojačaju ekonomije koje su poražene pandemijom koronavirusa, više resursa može biti privatizovano, što nanosi štetu seoskim zajednicama koje često nemaju formalne titule.

„To što je veći deo zemljišta, posebno na južnoj polulopti, javno zemljište ili zemljište u okviru uobičajenih sistema zakupa, prepreka je ekonomskom rastu“, rekao je Frederic Mousseau, direktor politike u Oakland Institutu i vodeći autor istraživanja. „Privatizacija zemljišta  preti ljudima i planeti u trenutku kada nam trebaju hitne akcije za suzbijanje emisija štetnih gasova i zaštitu sredstava za život“.

Daju njive na doboš kako bi dobili kredite MMF-a 

Globalne, autohtone i lokalne zajednice imaju više od polovine zemljišta pod uobičajenim pravima, ali imaju zaštićena zakonska prava do 10 odsto prema Vašingtonskoj zagovaračkoj grupi Inicijativa za prava i resurse. U Papua Novoj Gvineji, gde je skoro svo zemljište pod kapom starosedelaca, vlada otvara milione hektara za palmino ulje, rudarstvo i obradu drveta, napomenuo je Mousseau. U Brazilu je krčenje šuma ubrzano kod predsednika Jaira Bolsonara, a vladini podaci pokazuju da je od avgusta 2018. do jula 2019. u odnosu na isti period godinu ranije poraslo za više od trećine.

U izveštaju se navodi da je Ukrajina u martu okončala moratorijum na prodaju zemlje kako bi se kvalifikovala za kreditni paket od Međunarodnog monetarnog fonda od osam milijardi dolara.

Verovatno je i više takvih akcija jer vlade pokušavaju da povećaju oporavak od pandemije, rekao je Mousseau.

„Vlade širom sveta su pod pritiskom da sprovedu reforme „za biznis“ kako bi mogle da imaju pravo na finansijsku pomoć“, rekao je on fondaciji Thomson Reuters.

U izveštaju se navodi i da su tokom pandemije koronavirusa izbijali i sukobi oko zemljišta.

Ipak, moguće je zaštititi prava seoskih i starosedelačkih zajednica nad zemljištem i drugim resursima uz jačanje ekonomskog rasta, rekao je Michael Tailor, direktor Međunarodne koalicije za zemljište.

„Umesto privatnog korišćenja zemljišta, to znači podržavanje različitih ekonomskih mogućnosti. Takav je pristup složeniji, traje duže i možda neće odmah doneti porez vladama tih zemalja. Međutim, verovatno će biti održiviji, pravedniji, klimatski prihvatljiviji i otporniji na buduće šokove“, dodao je.

S. Kuprešanin