Portal pametne poljoprivrede

Afrika ima najveću stopu nataliteta i najmlađe stanovništvo, koje sada sa informatičkom erom mnogo brže prelazi faze razvoja za koje je državama na drugim kontinentima trebalo znatno više vremena. Među deset zemalјa u svetu sa najvećom stopom rasta sedam je afričkih. To su stope rasta od deset odsto i više, koje su u nekim državama poput Nigerije ili Angole omogućene proizvodnjom nafte. Srbija ima šanse da tržišne viškove hrane prodaje u bivšem nesvrstanom svetu

Branislav GULAN

Za početak, prema tržištu 49 podsaharskih država Afrike od milijardu stanovnika treba da pokažemo više ambicije i ojačamo političku saradnju. Među deset zemalјa u svetu sa najvećom stopom rasta sedam je afričkih.

Kakve poslovne poduhvate firme iz Srbije mogu da ponude državama podsaharske Afrike u kojima su nekada, za vremena Jugoslavije, uveliko radile i gradile? Tokom dugogodišnje pauze nestale su i firme po kojima smo u tom delu sveta bili dobro poznati, ali se uveliko promenio i taj deo Afrike. Sve češće se održavaju skupovi na kojima učestvuju predstavnici nekadašnjih nesvrstanih zemalja. Prijateljski su raspoloženi prema Srbiji, dobar deo njih je završio fakultete na prostorima nekadašnje SFRJ i žele da razgovaraju na njima razumljivom, srpskom jeziku. Sa setom se sećaju Jugoslavije, zemlje čije su firme nekada sa njihovim državama sarađivale, uspešno izvodile građevinske radove, pomagale u izgradnji hidromeliracionih sistema, proizvodnji hrane… Kada su u poseti Srbiji, gosti iz Afrike pozivaju predstavnike poslovnih zajednica iz Srbije da ulažu kapital i zarađuju u njihovim zemljama.

U 2016. godini Srbija je na ta tržišta izvezla robu vrednu 71,3 miliona dolara, a uvezla uglavnom sirovine za 96,3 miliona dolara.

Afrika je kontinent budućnosti. Ona  ima najveću stopu nataliteta i najmlađe stanovništvo, koje sada sa informatičkom erom mnogo brže prelazi faze razvoja za koje je državama na drugim kontinentima trebalo znatno više vremena. Među deset zemalјa u svetu sa najvećom stopom rasta sedam je afričkih! To su stope rasta od deset odsto i više, koje su u nekim državama poput Nigerije ili Angole omogućene proizvodnjom nafte. Mozambik je pak veliki proizvođač uglјa, pa je energetika sve bitnija oblast poslovanja.

Kada se pomenu sirovine kojima je Afrika prebogata obično se, kaže, pomisli se na rude, ali je podjednako reč i o drvetu i polјoprivrednom zemlјištu oko kog se nadmeću Kina, Brazil, Južna Koreja i bogate zemlјe Zaliva. Skoro dve trećine kontinenta, ili bar 60 odsto, predstavlјa izuzetno plodno zemlјište. Takva je JAR, Zimbabve, sve okolne države. Tu uspevaju kukuruz, pšenica, duvan, ali i drugi polјoprivredni proizvodi. Neke države poput Kenije su veliki izvoznici rezanog cveća za Evropu.

Bivši studenti u SFRJ, danas ministri…

Zato se deo naših mogućnosti za saradnju vidi upravo u oblasti polјoprivrede, posebno semenske proizvodnje, ali i u sferi informatike i kompjutera i u namenskoj industriji, tim pre što se oružje već nalazi na našoj izvoznoj listi. U Beogradu i na prostorima SFRJ nekada je bilo puno afričkih studenata. Analize pokazuju da je u SFRJ fakultete završilo 32.000 studenata iz bivših nesvrstanih zemalјa, prijatelja SFRJ. Zato se smatra da treba razmisliti i o saradnji na planu obrazovanja, a posebno u okviru Vojne akademije i pilotske škole u Vršcu.

Tehnološki i privredno najrazvijenija na afričkom kontinentu je JAR, čiji su poslovni lјudi, kako se napominje, mnogo bogatiji od naših, tako da su u tom slučaju pre moguća neka zajednička ulaganja u trećim zemlјama u okruženju. U tome bi, mogla da učestvuju naša preduzeća koja su sačuvala stručnost, pre svega u polјoprivredi i donekle rudarstvu, informatičkim tehnologijama, sistemima za vodosnabdevanje. To je ono što možemo i da im ponudimo.

A, pre svega, trebalo bi otkloniti probleme u transportu i ukloniti carinske i birokratske procedure. Mišlјenja su da nam nedostaje i ambiciozniji pristup svemu tome. Odnosno kompletnom tržištu bivšeg nesvrstanog sveta sa kojim je nakadašnja Jugoslavija uspešno sarađivala. I dok su se članice EU vratile u taj nesvrstani svet gde imaju dugoročnu saradnju, posebno u oblasti, hrane rukovodstva Srbije to nisu na vreme shvatila i nisu činila poslednje tri decenije. Ko je predlagao povratak na tržišta nesvrstanih važio je za recidiv prošlosti i socijalizma! Sva budućnost se videla u neoliberalnom kapitalizmu. Sad se uviđaju promašaji takve politike.

Primera radi, susedna Italija taj nesvrstani svet poziva na agrarni sajam svake godine u Rimini. U prošloj 2019. godini na sajmu je bilo čak 60 zemalja iz tog sveta! U Italiji se tovi oko 120.000 junadi. Najvećio deo, blizu 100.000 grla prodaje se baš u tom nesvrstanom svetu. Cena junadi u proseku je 2,10 evra po kilogramu žive mere. Stočari u Srbiji tri decenije su tovili junad samo za sopstveno tržište. Proizvodili smo godišnje oko 75.000 tona junećeg mesa. To je za sopstvenu potrošnju, od tek četiri kilograma po stanovniku godišnje. Proizvodnja je skoro ugašena jer nije bilo prodaje! U stajama se poslednjih godina nalazilo tek po 12.000 junadi. Posle tri decenije čekanja, na nagovor aktuelnih vlasti, počeo je novi tov junadi. Pre dve godine u Tursku je izvezeno oko pet do sedam hiljada tona junećeg mesa. Zbog kvaliteta, što ta junad nisu trošila GMO hranu, Srbija je tonu junetine prodavala čak za oko 33 odsto više nego drugi na tržištu Turske. Drugim zemljama je po toni plaćano oko 3.900 dolara, a Srbiji oko 5.400 dolara (oko 34 odsto više).

Svi su pomislili da je konačno stiglo blagostanje i za stočare koji hrane stoku svih 365 dana godišnje. I stočari su krenuli u Srbiji da pune staje. Međutim, to radovanje je kratko trajalo i danas je u stajama opko 12.000 do 15.000 junadi, težine preko 650 kilograma. Oni čekaju kupce, a svaki dan njihove ishrane predstavlja i tov gubitaka. Nije to veliki broj junadi. Ali, za početak, dovoljno. Samo Vojvodina bi trebala da ima u tovu 100.000 junadi, a i južno od Beograda u Srbiji bi trebalo da bude još toliko. To bi i uticalo na poboljšanje kvaliteta zemljišta. Jer, ukoliko se izgrade obećani zalivni sistemi, a ne bude prirodnog gnojiva, od žitnice će za tri decenije postati pustinja! To pokazuju analize zemljišta.

Junad opet čeka kupce

Za sposobne ekonomske ambasadore ili komercijaliste, to ne bi trebao da bude problem da prodaju na svetskom tržištu. Taj broj stoke bi doneo godišnje najmanje 20.000 tona ,,bebi bifa’’ za izvoz. Podsetimo samo da Srbija od 1996. ima dozvolu godišnje da izvozi u EU 8.875 tona ,,bebi bifa’’, ali da se niakda nije primakla toj cifri. Obećanja kreatora agroekonomske politike bila su da će Turska i Kina biti dugoročno tržište. Stočari su poverovali političarima, poslednjih godina počeli da pune staje i kada su junad pristigla za prodaju, znači težine 450 do 650 kilograma po jednom junetu, videli su da su opet prevarerni. Jer, ni onih koji su ih nagovarali na tov, uz obećanje da će se prodavati, a ni kupaca – sad, opet nema.

To potvđuju i najnovija zbivanja na tržištu stoke, gde su ogromni viškovi. I junad opet čeka kupce. Stoka mora svaki dan da se hrani, težina ne donosi novu dobit, a hrana postaje sve skuplja. Tako stočari sad tove nove gubitke! Kada se isprazne staje moraće opet da se čeka nekoliko decenija da se stočari ubede da ponovo krenu u ovaj posao, odnosno tov. Jer, do sad su već niz puta bili prevareni, pa će morati da prođe dosta vremena da im opet neko to obeća kao boljitak i da mu oni stvarno poveruju, odnosno krenu u novi tov.

Sve ovo govori da je Srbija je isuviše koncentrisana samo na naše okruženje, zemlјe Zapadnog Balkana i šire susedstvo, na Evropu. Na tom tržištu konkurencija za nas je velika i s njima nismo u mogućnosti da se takmičimo. Jer, stočari iz Srbije ne mogu da budu konkurentni sa drugima, pre svega, po cenama. Jer, tamo su prisutni i proizvođači iz EU koji imaju premije po hektaru od 480 do 900 evra, a kod nas se one kreću tek oko 45 evra po hektaru.

Potpuni zastoj u prodaji utovljene junadi više od 6.000 gazdinstava u Srbiji, koja se obimnije bave ovim poslom, dovodi do ekonomske propasti. Odgajivači jednostavno ne znaju kako da pokriju ostvarene troškove. Za ukupnu preradu i potrošnju po domaćinstvima u Srbiji se zakolje tokom godine najviše 86.000 različitih kategorija goveda, a ponuda je veća od 250.000 grla. Naša domaćinstva tokom godine po članu potroše najviše četiri kilograma goveđeg i junećeg mesa.

Po ovim podacima, samodovoljnost predstavlja ozbiljan problem za stočarstvo i očigledno je potrebno što pre pronaći izvozne puteve, jer bez toga će većina farmera odustati od ovog posla. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uspelo je da u tri navrata, uz pomoć Državnih robnih rezervi, sprovede razmenu junadi za merkantilni kukuruz. Po tom modelu farmeri su uspeli da za kilogram žive mere junadi dobiju 2,10-2,35 evra. Završena razmena je pokazala da je u ponudi za tržište bilo najviše kvalitetnih grla simentalske rase, a ponuđene su i rase angusa i šarolea. Na našem tržištu se još uvek pojavlјuje veći broj junadi holštajn rase. Farmeri znaju da u ovoj razmeni oni obavlјaju transport junadi i kukuruza. Junad su preuzimala i odmah isplaćivala farmerima klanice ,,Kotlenik“, ,,Divci“, ,,Bik Trade“ i ,,Kod Jordana“, dok nisu zadovolјni kako je to obavlјala klanica ,,Turković“ iz Sjenice.

Nakon nedavno obavljene razmene junadi za kukuruz, do sredine 2020. godine, prema spiskovima prijavljenih farmera, iako je klanicama isporučeno oko 3.000 junadi ostalo je još oko 6.000 bez izgleda da uskoro budu isporučeni. Međutim, već su pristigla i nova utovljena junad i trenutno se za tržište nudi više od 12.000 do 15.000 kvalitetnih grla. Ovako veliku ponudu klaničari i nakupci koriste za umanjenje cene žive junadi i najkvalitetniju robu plaćaju 1,85-1,90 evra (simentalac), a crno belu rasu 1,6 evra, što su i najniže cene za poslednjih pet godina.

Velike količine junadi za izvoz nude Hrvatska, Bosna i Hercegovina, kao i Poljska, dok Mađarska izvozi i dalje lakšu junad (do 400 kilograma) u Tursku i Izrael. Izvoz u Kinu i Tursku iz Srbije, i pored obećanja kreatora ekonomske i političke vrhuške u zemlji, je potpuno stao. Simbolična isporuka junadi iz Srbije se realizuje se u Italiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Kupci iz Kine ne kupuju više junetinu u Evropi, navodno zbog korone i prešli su na tržište u Brazil, iako je i tamo prisutna epidemija. U Brazilu je to imnogo jeftinije jer je stoka trošila GMO hranu. Dakle, u ovom aranžmanu reč je o nabavci jeftinije robe. Brazil i Argentina inače godišnje izvezu oko 700.000 tona junećeg mesa u Evropsku uniju.

Do potpunog gašenja tržišta junadi došlo je i zbog nestanka turističkih programa, ali u trenutku kada Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, sledeći svoja obećanja, podstiče nabavku kvalitetnih priplodnih grla. U toku je realizacija uredbe po kojoj gazdinstva mogu koristiti pet miliona dinara za nabavku priplodnih grla. Ovaj program prati kompanija ,,Hunland“ iz Mađarske, koja isporučuje goveda uz odloženu uplatu. Do sada je ovaj najveći trgovac govedima u Evropi sa našim stočarima sklopio ugovor za prodaju više od 1.000 komada junadi najkvalitetnijih rasa.

Kriza u prodaji junadi, prema procenama klaničara i trgovaca u EU, potrajaće do kraja septembra 2020. godine, kada očekuju otkupnu cenu od 2,0-2,20 evra po kilogramu žive mere, ali i značajan skok cena junećeg mesa u Brazilu i Argentini. Pojedine zemlje su ovih dana obustavile prodaju tovnog podmlatka upravo zbog ovih očekivanja.

Proizvodnja i potrošnja mesa

Jer, ono u Srbiji u BDP poljoprivreda učestvuje samo sa 30 odsto. Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja sveta. Stočarstvom u Srbiji, bavi se oko 440.000 gazdinstava i očekuju da se formira i agrarna banka u Srbiji. Od nje očekuju da pomogne razvoj stočarstva u Srbiji. Jer, ono je već tri decenije zapostavljeno. Dokaz tome je da se u Srbiji proizvodi najviše 440.000 tona svih vrsta mesa i da se troši godišnje po stanovniku oko 34 kilograma.

U toj potrošnji najmanje učestvuje goveđe meso, i to tek prosečno sa četiri kilograma po stanovniku godišnje. Da je proizvodnja i potrošnja mesa u Srbiji opala (godišnji pad je u proseku dva do tri odsto) u poslednje tri decenije je činjenica da se na raspadu SFRJ, 1990. godine na današnjim prostorima Srbije proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo oko 65 kilograma godišnje po stanovniku.

Ekonomija čeka politiku

Da bi se vratili na tržište bivešg nesvrstanog sveta gde se traži ovo meso, još uvek je saradnja intenzivirana na političkom planu sa zemlјama Afrike. Ekonomija čeka da politika uspostavi prve dogovore, pa da onda krenu naši novi ekonomski ambasadori koji se u prošlom vremenu nisu dokazali, pa su svi vraćeni u zemlju. Jer, taj politički potez i očekivanja su bila promašaj. Pre svega, u kadrovima koji su razmeštani partijski po našim ambasadama u svetu. Rezultata trgovine nema, jer se čeka politički ,,mig’’ i to je i prvi uslov da bi se vraćale i pokidane ekonomske veze sa tim delom svetga. A, to je deo sveta gde pojedinci imaju velike svote novca i ne žale ih za kupovinu hrane. To je i deo sveta gde vlada glad i postoji milijardi gladnih i neuhranjenih.

Dakle, po rečima kreatora agroekonomske politike cilj Srbije je da se prodaju svi tržišni viškovi hrane. Odnosno, to su sirovine za proizvdonju hrane što Srbija izvozi. A, obećanja su uvek bila da Srbija ima ogromne viškove hrane. Koliko je to ogromno, najbolji podatak je da je izvoz u 2019. godini bio vredan 3,62 milijarde dolara, a uvoz oko dve milijarde dolara. Poznavaocima agroekonomske politike jasno je da su ta obećanja bila samo očekivanja kada će se to obećano bolje sutra u poljoprivrednoj proizvodnji i dogoditi. I vreme pokazuje da su to opet obmane! Jer, to bolje sutra nikada da stigne danas. Jer, stočari sad nisu u mogućnosti da prodaju utovljenu junad (ima ih 12.000 do 15.000). Doduše vlada je htela da im pomogne pa su dobili pomoć u tovu novih gubitaka. U zamenu za junad stočarima su dali kukuruz kako bi hranili ostalu stoku u stajama dok čekaju kupce. Stoka troši kukuruz, pa se tako stvaraju novi gubici.

Kada je reč o tovu i prodaji junadi i ,,bebi bifa’’ najbolje ukazuju činjenice iz vremena raspada SFRJ. Te 1990. godine sa prostora SFRJ izvezeno je u svet 54.450 tona ,,bebi bifa’’. Od toga je iz Srbije bilo oko 30.000 tona. Posle toga dolazi do godišnjeg pada stočarstva od dva do tri odsto. Rezultat poslednjih pet godina je, da se u svet iz Srbije izvozi između 300 i 400 tona ovog najkvaltietnijeg crvenog mesa. Dakle, 100 puta manje nego pre tri decenije! A, govori se o uspešnom razvoju poljoprivrede u Srbiji. Zato se i postavlja pitanje kakav je to uspeh, kada je razvoj agrara u Srbiji u poslednje tri decenije koji godišnje iznosi samo 0,45 odsto!