U Tursku kreće 700 tona junećeg mesa
Proizvodna grupa udruženja Agroprofit okuplja 240 stočara, njih 160 sada odmah nudi za izvoz više od 6.000 junadi. Još uvek se čeka intervencija države, a to je hitan izvoz obećanih 2.500 junadi. To čekanje samo ublažava zastoj u prodaji. Nakupci su uspeli da po bagatelnoj ceni preuzmu više od 1.500 junadi, ali im je to pre par dana onemogućeno u Mačvi, Sremu i Banatu. Stočari su prihvatili preporuku udruženja da odustanu od prodaje.
Piše: Banislav Gulan
Klanica ,,Srem“ u Šidu počela je dnevno za partnera u Turskoj da kolje oko 150 junadi. Meso je namenjeno za izvoz prema ranije sklopljenom ugovoru. Po toj obavezi ostalo je da se isporuči za kupca u Turskoj 700 tona junećeg mesa. Klaničaru je za ovu realizaciju posla potrebno oko 2.350 junadi. Kako smo saznali, ,,Srem“ Šid će za ove potrebe prvo na liniju klanja dovesti junad iz sopstvenog tova i manjeg broja od njegovih stalnih partnera.
S obzirom da klanica obrađuje svoju robu, Udruženje tovne junadi Srbije, koje okuplja oko 240 članica, predlaže da farmeri još par dana odustanu od prodaje, a do tada će se znati i detalji oko izvoza u Kinu i prodaja žive junadi za druge zainteresovane partnere. Tokom minule nedelje farmeri su odbili niske cene nakupaca i sasvim je izvesno da će imati dovoljno mogućnosti da odustanu od trenutne prodaje.
Udruženje ,,Agroprofit“ koje okuplja stočare koji se bave ovom delatnošću u Srbiji se obratilo Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Vladi sa predlogom da uvedu pored postojeće premije od 15.000 dinara po isporučenom junetu novu dodatnu premiju od 20.000 dinara, što bi znatno omogućilo trgovinu. Ta mera bi dobro došla klaničarima i farmerima. Većina odgajivača smatra da je realna cena žive mere junadi 2,0 – 2,10 evra po kilogramu žive mere, a da se u otkup uključe sve rase i grla teža od 400 kilograma. Proizvodna grupa udruženja ,,Agroprofit“ okuplja 240 stočara, njih 160 sada nudi više od 3.000 junadi, a grupi su se priključile i dve farme sa po još 3.000 junadi. Stočari u svojim oborima najviše tove simentalsku rasu i meleze (holštajn i simentalac).
Još uvek se čeka intervencija države, a to je hitan izvoz obećanih 2.500 junadi. To čekanje samo ublažava zastoj u prodaji. Od najave da će država pomoći tovno govedarstvo, zbog zastoja u prodaji junadi, prošlo je skoro 20 dana i izuzev najave za pomoć o tome nije doneta nijedna odluka, a u međuvremenu je ponuda utovljene junadi porasla, dok je cena u otkupu pala do 1,20 evra po kilogramu žive mere. Nakupci su uspeli da po bagatelnoj ceni preuzmu više od 1.500 junadi, ali im je to pre par dana onemogućeno u Mačvi, Sremu i Banatu. Stočari su prihvatili preporuku udruženja da odustanu od prodaje.
,,Upravni odbor udruženja, koje okuplja 240 farmera, članova Proizvodne grupe tovljača, ostalo je pri preporuci da se i dalje obustavi prodaja svim kupcima koji nude manje od dva evra po kilogramu žive mere. Potvreda za takvu odluku je Hrvatska koaj ima u tovu oko 120.000 junadi. Više od 100.000 njih izvozi u bivši nesvrstani svet i cena nije ispod 2,10 evra po kilogramu žive mere izvezene stoke“, kaže Čedomir Keco, predsednik Udruženja za tov junadi koji okuplja oko 240 članica.
Na osnovu analize informacija iz regiona, mnogi farmeri koji su po niskoj ceni prodali junad ne razmišljaju o obnovi ove proizvodnje. Da se setimo samo da se na obnovu stočnog fonda i tova junadi čekalo pune tri decenije. Stočari su bili prevareni kada su ispraznili staje. Aktuelni političari protekle tri godine su ih nagovarali da tove junad, obećavajući im brzu i prodaju po ceni koja neće biti niža od 2,1 evro po kilogramu žive mere. I kada su napunili staje i ponudili junad na prodaju, koja su stigla 650 kilograma po komadu, sve je ostalo na obećanju. Država je malo pomogla preuzimanje nekoliko hiljada junadi za kukuruz. To je u životu bilo samo gašenje požara u stočarstvu. Odnosno, to je bila pomoć stoačrima za novi tov gubitaka. Jer, kukuruz koji je dobijen za junad, potrošen je za dalji tov stoke, koja se nalazi u stajama. A, svaki dalji tov junadi, koja su stigla 650 kilogama po komadu, je bio tov novih gubitaka. Na taj način stočari su opet prevareni.
A, tri decenije su ubeđivani da krenu u tov junadi i da nesvrstani svet, koji je prijateljski raspoložen prema Srbiji (zbog nekadašnje Jugogslavije) samo čeka da im se ponudi junad tovljena ovim prostorima. Do prodaje nije došlo jer oni koji su davali obećanja nisu sposobni da nešto urade u tom svetu kako bi se prodala utovljena junad. Govorili smo nekada o obrazovanju i stvaranju ekonomskih ambasadora. Moćnici su odabrali kadrove po Srbiji, nazovi partijski opredeljene, i uputili su ih u ambasade širom sveta na školovanje. Skupo je to bilo njiohovo školovanje, znanje minimalno, pa kada su im mentori to uvideli, vratili su ih u zemlju. Sad je došlo vreme da se to njihovo znanje i priemni u praksi, ali čekajući ih ponovo da se pronađu gde se nalaze, junad se pretovi pa kupcima ni ne trebaju u toj težini, većoj od 650 kilograma po grlu. Jer, je to onda i lošiji kvalitiet mesa.
Inače, EU koja je značajano tržište za juneće meso, godišnje iz Brazila i Argentine uvozi oko 700.000 tona ovog mesa. Meso proizvedeno u Srbiji je znatno boljeg kvaliteta jer junad nisu hranjena GMO proizvodima. To su potvrdile i cene dosadašnjeg minimalnog izvoza kada su svi dobijali po 3.900 dolara po toni u Turskoj, a izvoznici iz Srbije po 5.400 dolara. Turska je u toj turi uvezla 54.000 tona junetiene, a iz Sribje je bilo u tome više od 3.600 tona. Stav proizvođača je da sada oni odmah dobijaju novac od izvoza, a ne da pare idu preko nakupaca, prekupaca ili klaničara. Procena udruženja je da na otkup za izvoz trenutno čeka 15.000 junadi u zemlji, dok vlasnici junadi iz Mačve tvrde da ih ima čak 25.000!
,,Udruženje je pre 20 dana zamolilo Vladu da intervenišu sa dodatnom premijom za junad da bi se ublažila niska otkupna cena i omogućila obnova tova. Sve računice Udruženja su pokazale da se sa dva miliona evra pomoći farmerima na duži period može da stabilizuje ova grana govedarstva. Ukoliko bi klaničari platili cenu veću od 1,65 evra po kilogramu, ovaj iznos pomoći države bio bi znatno manji, ali bi „doveo” otkupnu cenu do 2,10-2,15 evra po kilogramu. S obzirom da je u odnosu na sva izdvajanja vezana za ekonomske neprilike prouzrokovane pandemijom ovaj iznos manji, očekuje se realno učešće države u ovom poslu“, navodi Keco.
Upravo zbog tog očekivanja intervencije države farmerima se ne preporučuje da prodaju junad po nižoj ceni od dva evra po kilogramu žive mere. Jedini izvoznik i klaničar za sada je ,,Srem“ u Šidu, povećao je cene u otkupu na 1,85 evra po kilogramu žive mere, ali se neće baviti većim utovarom, pošto će za nastavak izvoznog posla u Tursku (700 tona junećeg mesa) prvo klati junad sa svoje farme i od višegodišnjih partnera u okolini.