banner-image
banner-image

Oranice na jugu Bačke od 8.500 do 27.900 evra

Tržište nekretnina se oporavilo u trećem kvartalu ove godine, posle oscilacija u drugom tromesečju, pokazuje tromesečni izveštaj Republičkog geodetskog zavoda – za juli avgust i septembar.

Kako piše Dnevnik, prvi put geodeti su napravli kvartalni izveštaj uz objavljeni polugodišnji izveštaj. Mada su pratili tržište nekretnina na celom području zemlje izneli su podatke samo za četiri grada – Novi Sad, Beograd, Niš i Kragujevac. U trećem ovogodišnjem kvartalu javni beležnici i osnovni sudovi su Republičkom geodetskom zavodu dostavili 43.535 ugovora, što je nešto više od 14.500 mesečno. U odnosu na isti period 2019. godine to je 652 ugovora više.

Gledano po većim gradovima, Novi Sad, Niš i Kragujevac prate taj trend, dok je za sada u Beogradu registrovano oko 400 ugovora manje nego u istom kvartalu lane.

Posmatrajući kako se kretala kupoprodaja njiva, geodeti su zabeležili da se oranicama trgovalo manje, ali samo dva odsto u odnosu na treći kvartal 2019. godine i da trgovina poljoprivrednim zemljištem u ukupnom prometu nekretnina ima udeo od 15 procenata.
Gledano po gradovima, u Novom Sadu je promet porastao 25 odsto, a u Beogradu 15 odsto, dok je u Kragujevcu i Nišu zabeleženo smanjenje, i to od osam odnosno 36 procenata.

Cene poljoprivrednog zemljišta su stalno u blagom porastu – najskuplje su ornanice u Južnobačkom okrugu, a najmanje vrede u južnoj i istočnoj Srbiji, piše Dnevnik.

U Južnobačkom okrugu raspon se kreće od 8.500 evra do čak 27.900 po hektaru. U Sremskom okrugu cene hektara u trećem kvartalu ove godine bile su od 8.500 evra do 21.400. Na severu Banata i Bačke njive su jeftinije i mogu se kupiti od 3.000 evra do 14.500, odnosno od 6.000 evra do 17.950 u severnom delu Banata.

U južnoj i istočnoj Srbiji hektar zemlje košta od 3.450 evra do 14.800, u Beogradskom regionu vredi od 10.000 evra do 22.650. Kupoprodaje su se završavale isplatom u gotovini u 99 odsto ugovora.
Kada je reč o ceni zemljišta namenjenog za industrijsku gradnju, na prvom mestu su opet Šimanovci u opštini Pećinci i grad Novi Sad, pa se može reći da zemljište na tim područjima ima vrednost jer je u tim mestima i u polugodišnjem izveštaju RGZ-a bilo najskuplje.

Zemljište za industrjsku gradnju u Novom Sadu prodato je za 93.067 evra, a u Šimanovcima jedna parcela je vredila pola miliona evra, a druga 270.000. Najviša cena kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta postignuta je na području grada Novog Sada – Kaću – 722.750 evra, a najviša ugovorna cena u Kuli.