Portal pametne poljoprivrede

Albanija je na četvrtom mestu po dodatoj vrednosti od poljoprivrede, ribarstva i šumarstva u Evropi! Dodata vrednost poljoprivrede, šumarstva i ribarstva povećana je u Albaniji, od 2008, za 71,5 odsto a u Srbiji samo za 6,4 odsto

Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, u uporednoj analizi podataka koji se odnose na dodatu vrednost od poljoprivrede u evropskim zemljama, navodi da je Albanija po tom pokazatelju daleko ispred Srbije. Naša zemlja je 28. na listi na kojoj je 39 država. Najveću dodatu vrednost od poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, prema podacima Evrostata, imaju Island, Norveška i Finska, a iza njih je Albanija.

-Kada se pokupljenim podacima o dodatoj vrednosti po delatnostima doda i broj stanovnika, dobijamo nivo razvijenosti po stanovniku. Srbija ima samo 20 odsto dodate vrednosti po stanovniku u EU, ali kod poljoprivrede ima 81,5 odsto. Kod ostalih oblasti ima ispod 25 odsto, a najmanje kod profesionalnih, naučnih i sličnih usluga (12,9 odsto) i državne uprave, zdravstva i obrazovanja (13,8 odsto od proseka EU)).

Srbija je imala za 31,6 odsto veću dodatu vrednost po tekućem kursu od Albanije u 2019. (5.473 evra prema 4.160 evra) po stanovniku. Međutim, Albanija je imala 888 evra dodate vrednosti po stanovniku od poljoprivrede a Srbija, bez podataka za KiM, samo 406, navodi Zdravković.

Albanija je na četvrtom mestu po dodatoj vrednosti od poljoprivrede, ribarstva i šumarstva u Evropi! Island i Norveška na prva dva mesta imaju veliku vrednost ulova ribe i morskih plodova. Albanija ispred Holandije, Španije, Danske, Švedske i Irske po dodatoj vrednosti od poljoprivrede zvuči sasvim šokantno.

-To što po stanovniku Crna Gora ima veću dodatu vrednost od Švajcarske, niti teši prve, niti zabrinjava druge. Ni to što imamo veću dodatu vrednost od Hrvatske, BiH i Kosova i Metohije nije razlog za radost ukoliko još manju vrednost imaju Poljska ili Nemačka – ocenjuje ovaj ekonomista.

Navodi i da je dodata vrednost poljoprivrede, šumarstva i ribarstva povećana u Albaniji, od 2008, za 71,5 odsto a u Srbiji samo za 6,4 odsto. Nakon 2012, rast u Albaniji bio je za 41,3 odsto a u Srbiji 30,5 odsto.

-Znači, Albanija je imala brži rast u oba odabrana perioda. Ako se uzme u obzir da je 2012, bila katastrofalna za poljoprivredu i da je vlast promenjena sredinom godine, kada ni na koji način ne može da utiče na poljoprivredu, rast dodate vrednosti od 2013. do 2019. bio je samo 4,7 odsto, sa 2,7 na 2,83 milijardi evra – ukazuje Zdravković u analizi.

Podaci FAO za Srbiju i Albaniju su još nepovoljniji po Srbiju jer je Albanija imala konstantan rast proizvodnje, a Srbija pad od 2010, pa je Albanija imala 76,5 odsto od razvijenosti poljoprivrede u Srbiji u 2005-2007, a u 2014-2016 već je stigla na 119,4 odsto.

Statistički pokazatelji poljoprivrede Albanije i Srbije mogu se uporediti sa samo jedne stranice sumarnih podataka. FAO nije priznao Kosovo i Metohiju te je ono uključeno u poljoprivredne podatke Srbije. Sa sve KiM, u Srbiji je opremljeno za navodnjavanje 70 hiljada hektara, a u Albaniji 354 hiljada, navodi Zdravković.

On se poziva i na Svetsku banku čiji podaci kažu da je 15 puta veći udeo navodnjavanog poljoprivrednog zemljišta u Albaniji u odnosu na Srbiju: 19,6 odsto prema 1,3 odsto. Iako ima samo 34,4 odsto obradivog zemljišta Srbije (bez podataka za KiM) ima 5,2 puta veću površinu koja se navodnjava.

-Kada dodatu vrednost podelimo sa ukupnom poljoprivrednom površinom u 2016, dolazimo do podatka da je u toj godini dodata vrednost po hektaru u Albaniji iznosila 1.801 evra, a u Srbiji 726. Albanija je imala 2,5 puta veću dodatu vrednost od Srbije po jedinici obradive zemlje, ukazuje Zdravković.

S. K.