banner-image

Bakteroizna plamenjača dunje: Brzo se širi, a teško suzbija

Na terenu Srema u 2020. godine tokom cele vegetacione sezone beleže se jake zaraze bakteriozne plamenjače  u zasadima dunje. Zasadi dunje-sorta Leskovačka su jako zaraženi i pored tretmana bakarnim preparatima i redovnim uklanjanjem zaraženih grana i stabala i spaljivanja.  Pojava cvetova tokom cele sezone i povoljni uslovi za razvoj patogena doprineli su  konstantno ostvarivanje i širenje  infekcije. Obilaskom pojedinih zasada dunje još uvek  su prisutni simptomi na granama i stablima i ako je berba u toku. U ovom periodu – posle berbe, vrlo značajna mera je i uklanjanje zaraženih delova biljaka i dezinfekcija svih rezova preko 5 cm prečnika.

Erwinia amylovora prouzrokuje sušenje grana, stabala, cvetova, propadanje korena i trulež plodova. Može biti vrlo destruktivno oboljenje, koje može da dovede do krčenja zasada.

Simptomi bolesti: na cvetovima prvo uočava se pojava mrke, zatim crne boje (nekroza). U početku su cvetovi vlažni i venu, a potom se suše i izumiru. Lišće dobija crnu boju, suši se ali ostaje na granama. Nakon cvetanja karakterističan je simptom na mladarima, prvo venu, dobijaju mrku pa crnu boju -“pastirski štap”(mladari se suše i uvijaju u vidu pastirskog štapa). Od posebnog značaja i preporuka je u tom periodu,  dvadesetak dana nakon cvetanja, da se obiđu zasadi u cilju utvrđivanja prisustva bakterije. Posebnu pažnju treba obratiti u zasadima gde je ranije bilo simptoma.

Simptomi na granama su kora mrke boje koja se suši  i puca, a pojavljuju se i rak rane iz kojih curi bakterijski eksudat. Na mladim plodovima javlja se curenje  naranđžastog bakterijskog eksudata, plodovi se smežuravaju i crne.

Mogu biti prisutne i latentne infekcije, bez uočljivih simptoma.

Osetljivost sorte, ekspozicija terena i izbalansirana ishrana pogotovo sa azotom, u značajnoj meri mogu smanjiti napad ovog patogena.. Ako postoji mogućnost gajiti tolerantnije sorte i podloge (ali većina komercijalnih sorata i podloga su manje ili više osetljive na ovog patogena).

Suzbijanje je vrlo teško i podrazumeva integralni pristup i maksimalno primenu svih raspoloživih preventivnih mera.

Prognozno izveštajna služba daje signal za momenat tretiranja ili primenu određenih mera.

Suzbijanje: Erwinia amylovora – uspešna zaštita jedino moguća integracijom nekoliko mera, pravovremeno i dobro izvedenih, i to na širem području, sa ciljem da se prvenstveno uklone izvori infekcije i smanji rasprostranjenost patogena. Kada se registruje prisustvo ovog patogena preporučuje se, po suvom i toplom vremenu, mehaničko uklanjanje zaraženih biljnih delova uz osnovne higijenske mere:

  • redovno pregledati voćnjake i okolinu kako bi otkrili zaražena stabla odnosno rezervoar infekcije.
  • formiranje dezinfekcione barijere oko zasada
  • dezinfekcija alata, obuće i odeće radnika sa 10% rastvorom natrijum hipohlorita  ili 70% rastvorom etil alkohola
  • rez prilikom odstranjivanja zaraženih delova mora biti takav da zahvatiti zonu od 30-50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma na tanjim granama, odnosno 50-100 cm na debljim granama.
  • rane na drvenastom delu potrebno je dezinfikovati premazivanjem sa 3% rastvorom bakarnih preparata
  • odsečene delove nikako ne bacati na zemlju već ih stavljati u pvc vreće ili u prikolice obložene folijom
  • spaljivanje zaraženih biljnih delova
  • zaražena stabla obeležiti vidljivom trakom ili bojom i nakon 7 dana ponovo pregledati pa ukoliko je potrebno ponoviti postupak mehaničkog uklanjanja
  • nakon odstranjivanja zaraženih biljnih delova preporučuje se tretman preparatima na bazi bakra u nižim koncentracijama-tokom sezone, a u jesen u preporučenim dozama proizvođača.
  • Uklanjanje preostalih plodova, jer je utvrđeno da i oni mogu predstavljati izvore inokuluma u proljeće.

Prilikom rezidbe, potrebno je i obratiti pažnju na eventualno prisustvo obolelih biljaka gloga, vatrenog trna i dunjarice u blizini zasada i ukloniti ih.

Bakteriozna plamenjača je izuzetno destruktivan patogen i u vlažnim uslovima se veoma brzo  širi. Kod mladih voćaka može u jednoj vegetaciji izazvati potpuno sušenje stabala.

Gorica Kozobarić, PSS RUMA