Kako falsifikatori vode ekonomiju i dele 100 evra
Bahate neznalice i falsifikatori guraju u sukob dva miliona svojih glasača protiv stotinak vrhunskih srpskih ekonomista. Huškaju ljude koji su neobrazovani a siromašni na ekonomsku struku kako bi opravdali sumanute ekonomske poteze.
Bezobrazluk kojim se služe Vučić i Mali nema granica pa tako treba tumačiti čuvenu rečenicu da nekima smeta svaki uspeh Srbije. Ponavljaju to papagaji u kontekstu rasta BDP-a kod nas i u EU kad im se kaže da pad nije rast. Da kad imate manje ne treba da budete sretni zato što komšija ima još manje od vas. Najmanji pad je korist samo za dokazanog falsifikatora Sinišu Malog. Zašto? Pa zato što ne kažu da je od 2012. godine pa naovamo Srbija među tri najgore države u ovom delu sveta po ukupnom rastu BDP-a. Oni mere šta njima odgovara pa i pad proglase za rast. Hrvatska ima rast od 8,8 posto ali Hrvatska od turizma napravi 20 odsto BDP-a. Pa kako oni tresnuše samo devet odsto, a mi koji turizma praktično i nemamo da nije Bosanaca padosmo samo 1,3 posto. Ozbiljna analiza bi pokazala razmere lagarija koje Vučić i ekipa prosipaju, ali koga interesuju ozbiljne analize u državi u kojoj je Pink najgledanija televizija, a Informer i Kurir najčitanije novine.
Nije to najgore. Najgore je što oni podstiču najgora osećanja kod ljudi. Da bi prikrili svu besmislenost poluistina koje prosipaju i štete koju prave.
Srbija ima najveći rast u Evropi. Taj let je u stvari pad. Ne radi se o rastu već o tome da Srija ima najmanji pad u Evropi. Kakva je tu korist za građane što ćemo imati manje nego lane? Pa nikava, ali to oslikava način na koji naprednjaci vode politiku i kako se vešto služe propagandom i poluistinama.
Zloba, pakost, mržnja i verovanje da će nama biti bolje zato što je drugima gore. Kako je to pad privrede doabar za građane? Pa nikako. Dva miliona Vučićevih glasača glasa za njega zato što upropaštava sve što valja. Što je oterao na hiljade doktora, inženjera, stručnjaka kojima je kad je došao na vlast plate srezao 10 odsto. Zato što je nastvnicima, i svim javnim službama skresao plate 10 odsto i penzionerima i to proglasio reformom. Sad deli i kapom i šakom. Oterao je državu u dug od 26,5 milijardi evra pa je i to proglasio uspehom i reformom. Sve bolnice i svi putevi ne vrede ni pola duga koju su pokvarenjaci napravili za devet godina vlasti. Šta su to glasači imali od smanjenja plata i penzija? Pa ništa samo to da je drugima lošije. Isto je i s pričom o najuspešnijoj zemlji na svetu, a otišli smo u minus.
Nije tačno da penzioneri glasaju za Vučića, nije tačno da zaposleni u javnom sektoru glasaju za naprednjake. Za Vučića glasaju samo oni koji navijaju da sve u ovoj zemlji propadne i svaka institucija bude devastirana i uništena.
Odakle onda dva miliona glasača i kako je 100 evra izazvalo takvo oduševljenje glasača. I ko su ti glasači. Pa nije baš najjasnije. Vučićeva istaraživanje pokazuju opravdanost njegove politike, ali koga istražuju i šta dobijaju? Ko su glasači?
Od plata i penzija u Srbiji živi oko 3,9 miliona ljudi, nezaposlenih zvanično imamo tek nešto oko 220.000, a paralelno s ovim epohalnim uspesima Aleksandra Vučića i Siniše Malog, pravo glasa na izborima imade čak 6,7 miliona ljudi. Dakle, sledi pitanje od čega živi onih 2,8 miliona iz glasačkog spiska.
Odgovor na ovo sitno i mnogima nebitno pitanje objašnjava i svu suštinu pokvarene naprednjačke demagogije i prevare.
Kako je moguće da je dobra mera i epohalni uspeh smanjenje plata i penzija za 10 odsto kad je javni dug bio 15 milijardi evra, a fantastičan uspeh podeliti svim građanima, čitaj glasačima 100 evra kad je javni dug 26 milijardi evra.
Što ne podeli sad 100 evra ako je to ekonomski genijalna mera?
Kad popijete brufen on će svaki put da vam smanji temperaturu. Kad jednom podelite 100 evra i to bude efikasno onda svaki put kad je kriza treba da bude efikasno. Laž, laž i laž, ali s najpodmuklijom namerom, jer je ljudima koji žive u bedi zaista teško obajsniti šta je tu loše što im je Vučić u sred krize dao 100 evra.
Uvek pomislite na onih 2,8 miliona misterioznih glasača i na zvanično dokazanu činjenicu da svaka treća porodica u Sbiji, to jest preko dva miliona ljudi meso ili ribu sebi ne može da priušti ni svaki drugi dan. Ne može. Nije da neće. Nisu na dijeti.
Milovan Lukić