Portal pametne poljoprivrede

„Oko 90 odsto vodovoda u Vojvodini napravljeno početkom sedamdesetih godina prošlog veka“

Kada otvorite česmu u domaćinstvu u Vojvodini, male su šanse da će iz nje poteći ispravna voda. Institut za za javno zdravlje Vojvodine izneo je podatak za Autonomiju da je prečišćena hlorisana voda za piće tokom 2018. godine bila dostupna stanovništvu u svega 16 od ukupno 45 opština u Vojvodini. Samim tim, stanovnici ostalih opština koriste neprečišćenu hlorisanu ili čak neprečišćenu, nehlorisanu vodu za piće.

“Ne pijemo vodu, prljava je, ponekad je bukvalno crna i oseti se jako neprijatan miris. Zabranjena je za piće.” ovako meštanka Titela, Mirjana Momirov, opisuje titelsku vodu sa česme.

Mirjana Momirov za Autonomiju kaže da se to dešava često, ako ne i svaki drugi dan, te da je niko u selu ne koristi. Po njenim rečima, situacija je takva sigurno tri ili četiri godine. Mirjanina sugrađanka, Milica Veljković, kaže da je njena porodica još pre devet godina počela da kupuje flaširanu vodu jer nije bilo moguće koristiti vodu za piće iz česme.

“Sa godinama je situacija samo još lošija, do te mere da jedva zube možeš da opereš i da se umiješ. Kupatilo, odnosno sanitarije moraš ribati svaki dan, jer ostaju žuti tragovi. Titelska voda ima i boju i ‘miris’ i ukus” – rekla je Milica Veljković za Autonomiju.“

Slučaj” Titela nije usamljen. Krajem prošle godine brojni mediji prenosili su vest o tome kako je voda za piće ispravna u samo devet od 42 kontrolisana uzorka. Istraživanje Instituta za javno zdravlje’“Dr Milan Jovanović Batut” pokazalo je da je u Srbiji najgora voda za piće upravo u Vojvodini.

Pokrajinska Strategija ostala „mrtvo slovo na papiru„

Šef odseka za humanu ekologiju iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Emil Živadinović za Autonomiju kaže da se situacija sa vodosnabdevanjem stanovništva zdravstveno ispravnom vodom već godinama ne menja, na šta su skrenuli pažnju i ostali sagovornici Autonomije.

Lekar specijalista higijene, Emil Živadinović ističe da jedino ako svi društveni činioci – što podrazumeva organe lokalne, pokrajinske i republičke vlasti, javna komunalna preduzeća, gradske uprave, javno-zdravstveni sektor, nevladin sektor, udruženja građana – pokažu volju i iniciraju izgradnju novih fabrika vode i vodovodnih mreža, a što zahteva značajna sredstva, tada će postati izglednije da celokupnom stanovništu bude dostupna zdravstveno ispravna voda za piće.

“Da bi se situacija promenila, dakle, potrebno je da se izgrade fabrike za prečišćavanje vode za piće za preostalih 29 opština na teritoriji AP Vojvodine. To podrazumeva velike investicije koje lokalne samouprave ne mogu same da finansiraju, dakle to je izvodljivo jedino ako i Republika i Pokrajina i lokalne samouprave zajedno izdvoje značajna sredstva”, rekao je Emil Živadinović za Autonomiju.

Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je 2009. godine naručio Strategiju vodosnabdevanja i zaštitu voda u Vojvodini. Krajem 2009. godine, zvanično je u Skupštini Vojvodine usvojena Strategija koju je kreirao Departman za hemiju sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Pomenuta Strategija je definisala prioritete koje je potrebno u ovoj oblasti rešavati u narednom periodu, a predviđeno je da se najveći problemi reše u narednih 20 godina. Nosilac projekta bio je tadašnji direktor Departmana za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, Božo Dalmacija, a istraživački i tehnički tim činilo je još 13 stručnjaka.

Redovni profesor sa Katedre za hemijsku tehnologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Božo Dalmacija za Autonomiju kaže da je Strategija za vodosnabdevanje i zaštitu voda u AP Vojvodini dala 20 godina da se naprave svi vodovodi u Vojvodini, sa tim da je razmatrana i mogućnost pravljenja mikrovodovoda i makrovodovoda, to jest da se jedna ili dve opštine spoje i da se napravi jedno postrojenje koje će snabdevati celu tu oblast.

“To smo mi sve razradili i procenili da je potrebno blizu dve milijarde evra da se to sve napravi. Zato smo i odredili period za rešavanje ovih problema na dvadeset godina, sa perspektivom kako da se nabavi novac: nešto od Evropske unije, nešto kreditom, nešto od lokalne zajednice“, naveo je on.

Profesor Dalmacija dodaje da je realno da se situacija popravi, samo što političari treba da shvate da to mora da se uradi. On ističe da posle usvajanja Strategije, niko više o tome nije pričao, već je sve ostalo samo “mrtvo slovo na papiru”.

Dalmacija: Oko 90 odsto vodovoda u Vojvodini napravljeno pre pola veka

Profesor Dalmacija objašnjava da je voda u Vojvodini loša pre svega zbog njenih izvorišta. Pošto nikada nije uspela prirodno da se prečišti, u njoj je ostalo mnoštvo prirodnih, organskih materija, tako da u njoj ima puno i arsena, bora i natrijuma od Panonskog mora. Dalmacija dodaje da je oko 90 odsto vodovoda u Vojvodini napravljeno početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Samim tim što je prošlo skoro pola veka, te cevi su ostarile, promenio im se kvalitet i više nisu adekvatne.

“Naši vodovodi najčešće samo traže nove bunare da buše. Kada treba da se menjaju cevi, nema se novca za cevi. Tu se ja pitam, pa gde vam je amortizacija za ovih 20 godina? Što ste je pojeli? Što niste svake godine menjali jednu ulicu?” – rekao je Božo Dalmacija za Autonomiju.

On dodaje da u Vojvodini postoji “nonšalantan” pristup prema vodi za piće, te da je za to najviše zaslužan loš odabir nadležnih u vodovodima.

“Naši menadžmenti u vodovodima su pretežno jako loši. Raniji razlog je bio socijalizam, pa su morali da ćute, a sadašnji razlog je što se direktori stalno menjaju. Najćešće dolaze direktori koji nemaju veze sa sa vodom niti sa vodovodima. Dolaze programeri, profesori – ali ne i struka koja ima povezanost sa vodom ili neko inženjerske struke, neki tehnolog”, ukazuje on.

Nisu zdravstveni problemi posledica masne hrane, već loše vode

Lekar specijalista higijene, Emil Živadinović, kaže za Autonomiju da se problem sa ispravnošću vode za piće koju konzumira lokalno stanovništvo razlikuje od naselja do naselja.

“Ono što najčešće može da predstavlja opasnost u vodi za piće su mikrobiološke opasnosti, to jest prisustvo bakterija pokazatelja fekalnog zagađenja i bakterija pokazatelja sekundarnog mikrobiološkog zagađenja i hemijske opasnosti koje najčešće podrazumevaju prisustvo arsena, nitrata i nitrita u vodi za piće.” rekao je Emil Živadinović za Autonomiju.

Profesor Božo Dalmacija kaže da je on zajedno sa njegovim timom pre nekoliko godina, radio studiju o arsenu u vodama za piće u Vojvodini.

Po njegovim rečima, oni su analizirali svaki bunar i svaku tačku vodosnabdevanja, te je u studiji zaključeno da oko milion i 200 hiljada stanovnika Vojvodine pije vodu sa većim ili manjim količinama arsena. On naglašava da značajniji vodovodi nisugrađeni od perioda kad je rađena studija do danas, pa taj problem i dalje stoji.

“Arsen je kancerogena materija koja izaziva rak kože, nadbubrežne žlezde i slično. Ranije se nije znalo ni analizirati arsen, pa je sve do 2005. godine u izveštajima pisalo da nema arsena u vodi za piće. Kad smo uradili studiju, tek je tada bilo jasno da stvarno imamo problem sa arsenom. Na primer, Subotica ima oko 100 mikrograma arsena, pola Subotice prečišćava vodu i uklanja arsen, dok se druga polovina Subotice ne snabdeva s tom vodom. Sa druge strane, Zrenjanin ima od 50 do 250 mikrograma. Po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, arsen ne treba da prelazi 10 mikrograma”, upozorava profesor Božo Dalmacija.

Međutim, arsen nije jedini problem vojvođanskih voda sa česme. Profesor Dalmacija napominje da oni koji imaju problema sa žutom vodom, uglavnom imaju previše natrijuma u vodi. Previše natrijuma u vodi može da podnese stariji čovek, ali to može biti veoma opasno za malu decu jer njima nisu dovoljno razvijeni bubrezi, pa ih tako mogu oštetiti.

“U celoj Srbiji najviše obolelih od krvnih sudova je u Vojvodini. Uvek se kaže: to je zato što Vojvođani jedu masnu hranu. Nema to veze sa tim, već ima veze sa vodom. Pojava raka debelog creva takođe može biti posledica vode, jer u vodi ima puno arsena. U Vojvodini je takva situacija da se buše bunari, pa kažu da nema arsena. Ima ga manje, ali i dalje je u nedozvoljenim količinama. Onda se u medijima piše da je izbušen novi bunar, da je poboljšana situacija sa vodom – a samo je poboljšan kvantitet, ali ne i kvalitet. Skoro niko ne razmišlja o fabrikama vode, koje bi u stvari rešile probleme“, napominje on.

Kokot: Za stadione ima novca, a za fabrike vode nema

Predsednik Upravnog odbora Građanskog preokreta iz Zrenjanina Dušan Kokot za Autonomiju kaže da postrojenje za prečišćavanje vode sada u Zrenjaninu radi. Voda je vizuelno drugačija u odnosu na onu kojom je Zrenjanin ranije bio snabdevan. Međutim, pored svega toga i dalje ne postoji dokaz da je ona ispravna. Po njegovim rečima, Zavod za javno zdravlje je odbio da da saglasnost da je voda zdravstveno ispravna, te je veliko pitanje da li to postrojenje proizvodi zdravstveno adekvatnu vodu.

“Mi sada u slavinama imamo vodu koja izgleda normalno, ali je i dalje zabranjena za piće. Sa tog stanovišta se ništa nije promenilo. Zvanično čekamo vodu 17-18 godina, od kada je doneta odluka da je voda zabranjena za piće i za pripremu hrane. Nezvanično, mnogo duže. Taj isti problem imaju i ljudi iz drugih mesta. Sličnu vodu, gotovo identičan bazen, koriste građani Kikinde, Bečeja i drugih, tako da u ovom delu Banata manje-više svi imaju problem sa vodom”, navodi Kokot.

Dušan Kokot napominje da se na kraju sve to pretvorilo u ozbiljan biznis. Po njegovim rečima, samo građani Zrenjanina troše oko 20.000 evra svaki dan na kupovinu vode.

“Ja ne verujem da izgradnja jedne fabrike ili mehanizma koji bi nam obezbedio vodu košta više od nacionalnog stadiona. Međutim, stadion ćemo verovatno da gradimo, iako fudbal više ne znamo da igramo. A vodu i dalje nećemo piti”, dodaje on.

Šef odseka za humanu ekologiju iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine Emil Živadinović podseća da je Svetska zdravstvena organizacija vodosnabdevanje i bezbednost vode za piće svrstala u dvanaest osnovnih pokazatelja zdravstvenog stanja stanovništva jedne zemlje.

“Treba uvek imati u vidu da je voda uslov života, te je obezbeđivanje dovoljne količine zdravstveno bezbedne vode za piće čovekovo osnovno pravo”, ukazuje Živadinović.

Sanja Kosović, Autonomija