Portal pametne poljoprivrede

Sve i da državi plaćaju poljoprivredno zemljište koje im je dato u dugogodišnji zakup, arapske firme u srpskom agrobiznisu, nanose štetu nacionalnom budžetu koja bi mogla premašiti 30 miliona evra, navodi se u analizi koju je Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE pripremio za NIN. Osim velikog finansijskog gubitka, zbog njih se dovode u pitanje i najvažnije vrednosti ruralnih sredina, opstanak sela i egzistencija brojnih poljoprivrednih domaćinstava koja više ne mogu da obrađuju njive u seoskim atarima jer su hiljade hektara u višedecenijsku arendu uzele firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Piše: Slađana Gluščević, VOICE 

U Srbiji posluje nekoliko kompanija sa arapskim vlasničkim i upravljačkim kapitalom, a pod kapom su dve firme iz Abu Dabija – Al Dahre i Elit agro (Elitte Agro LLC). Al Dahra je kupovinom imovine PKB-a došla u posed oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta nadomak Beograda, a Elit agro preko firmi AD Zobnatica i Al Ravafed dobila je od države vojvođanske njive u zakup. U opštinama Bačka Topola, Sombor, Apatin, Kula, Bač i Bačka Palanka AD Zobnatica i AL Ravafed, prema podacima Uprave za zemljište Ministarstva poljoprivrede, arapske firme obrađuju oko 5.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje im je u zakup dato na 15 ili 20 godina. Pored toga, Al Rafaved koristi i oko 3.500 hektara zemljišta Vojne ustanove Morović u Karađorđevu, i to na period koji može biti i do četiri decenije. Za tih 3.500 hektara ugovorom je definisano da se Vojnoj ustanovi Morović isplaćuje 20 odsto ostvarenog godišnjeg profita. Od Ministarstva odbrane i Vlade Srbije nikada nije stigla potvrda da se deo zarade ostvarene u bačkopalanačkom ataru uplaćuje u državnu kasu, ali je bilo najava da će ugovor biti izmenjen i da će se i ovde, umesto davanja dela profita, plaćati zakup njiva.

Kako se može videti iz godišnjih programa za uređenje poljoprivrednog zemljišta koje donose lokalne samouprave, njive su Al Ravafedu i AD Zobnatici izdate po 250 evra po hektaru. U svakom slučaju, zbog ovih aranžmana na gubitku su i lokalne samouprave i AP Vojvodina i Republika, a najgore u svemu prolaze vojvođanski poljoprivrednici jer im u sve većoj meri iz ruku izmiču njive koje su do juče obrađivali.

Arapima je data najkvalitetnija vojvođanska zemlja po daleko nižoj ceni od one koju plaćaju ratari u Bačkoj. Do pre par godina državne oranice ratari u ovom delu Vojvodine plaćali su 400 ili 450 evra po hektaru. Danas plaćaju upola manje. Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede je na osnovu raspoloživih podataka koji stižu iz lokalnih samouprava utvrdila za agroekonomsku 2019/2020. godinu prosečnu cenu zakupa u Srbiji 196,23 evra po hektaru. Ali valja imati na umu da taj prosek podrazumeva i livade i pašnjake, njive lošijeg kvaliteta. Bačke oranice koje su date Arapima u zakup su najkvalitetniji poljoprivredni resurs koji imamo. To su njive prve klase i nalaze se pored puta, traktorima se do njih lako stigne, a neretko su i pored kanala za navodnjavanje. Za takve njive u privatnom vlasništvu bački ratari arendu plaćaju od 300 evra do 550 evra po jutru, što znači da po hektaru daju i do 100.000 dinara. Poljoprivrednog zemljišta imaju sve manje na raspolaganju pa tako u mnogim selima u okolini Sombora, Kule i drugih mesta gotovo da ratari ne mogu da iznajme ni hektar – deo su, u skladu sa izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu, uzeli “investitori”, domaći i strani, na 30 godina, deo uzimaju stočari po pravu prečeg zakupa, deo je vraćen u procesu restitucije, deo je dat Arapima…

Kao što smo naveli, dve arapske firme – Al Ravafed i AD Zobnatica u dugoročnom zakupu imaju oko 5.000 hektara, a po posebnom ugovoru sa državom obrađuju još 3.500 hektara “vojne zemlje” za koju nadležni kriju podatke o prilivu u budžet i načinu na koji Arapi plaćaju korišćenje njiva. Uzmimo da za svih 8.500 hektara plaćaju 250 evra godišnje, to je 2.125.000 evra. Pod pretpostavkom da su u proseku oranice u zakup dobili na dvadeset godina, u budžet bi trebalo da nam se slije 42,5 miliona evra. Međutim, da je to državno poljoprivredno zemljište dato lokalnom stanovništvu, poljoprivrednicima koji od zemlje žive i plaćaju tržišne cene zakupa, zarada države bila bi znatno veća. Da tih 8.500 hektara seljaci plaćaju 450 evra po hektaru godišnje, za dvadeset godina zakupa država bi ubrala 76,5 miliona evra.

Država je, menjajući proteklih godina zakon o poljoprivrednom zemljištu kako bi omogućila dugoročan zakup stranim firmama, domaćim tajkunima i stočarima, usput promenila još neke propise koji su, pokazalo se, ugrozili i njive i selo i poljoprivrednike. Naime, od kraja 2015. godine, izmenama Zakona o budžetskom sistemu, ukinut je namenski karakter prihoda od zakupa poljoprivrednog zemljišta. To znači da lokalne samouprave, odnosno Pokrajina i Republika, nisu dužne da novac koji ubiraju na licitacijama državnih njiva troše na mere uređenja poljoprivrednog zemljišta već da ga mogu potrošiti u druge svrhe, da pokrpe rupe u oblastima koje nemaju veze s poljoprivredom, to jest sa zemljištem. Prema tome, više ne znamo gde završavaju pare koje po osnovu zakupa u agrarnu kasu uplaćuju ni arapske firme ni drugi zakupci.

Kako su Arapi stigli u srpski agrobiznis

Početkom 2013. godine tadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je da je u Abu Dabiju potpisan sporazum o ulaganju u poljoprivredu po kojem se tamošnja vodeća agrarna kompanija Al Dahra obavezala da investira 200 miliona evra u srpsku poljoprivredu, tako što će 100 miliona evra investirati u sisteme za navodnjavanje, a 100 miliona u preuzimanje udela u osam državnih poljoprivrednih preduzeća.

Iste godine donet je i Zakon o potvrđivanju sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, odnosno prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane naše zemlje Aleksandra Vučića i ministra spoljnih poslova UAE Abdulaha bin Zajeda al Nahjana.

Al Dahra se tih meseci pominjala kao spasilac posrnulih poljoprivrednih kombinata u Srbiji, dokrajčenih u privatizacionoj utakmici u kojoj su se nadmetali biznismeni danas osuđeni za teški criminal poput Darka Šarića, oni koji su svedočili tom kriminalu poput Mileta Jerkovića i oni koji su zatirali tragove brzorastućeg kapitala otvarajući firme na Kipru, Lihtenštajnu ili Liberiji.

Samo godinu dana kasnije Vlada Republike Srbije obnarodovala je ugovor koji se odnosi na ta preduzeća ali se u njemu Al Dahra nije pominjala. Pisalo je samo da je ugovor o zajedničkom ulaganju koji su u martu 2013. potpisali Republika Srbija i Al Dahra u vezi sa saradnjom u oblasti poljoprivrede “raskinut od strane Republike Srbije 4.jula 2014. godine”.

Istog dana donet je novi dokument – Ugovor o zajedničkom ulaganju između Republike Srbije i kompanije Al Ravafed internešnel investment (Al Rawafed International Investment“ L.L.C.). Tako je osnovano Zajedničko privredno društvo Al Ravafed Srbija d.o.o. Beograd, u kojem 20 odsto udela ima Republika Srbija, a 80 odsto kompanija Al Ravafed internešenel investment.

Po tom ugovoru arapska firma došla je u posed ili do prava korišćenja njiva državnih njiva koje su pripadale Vojnoj ustanovi Morović, te kombinatima Bačka iz Sivca, Jadran iz Nove Gajdobre, Mladi borac iz Sonte i Agrobačka iz Bača. Po njemu, Vojna ustanova Morović trebalo je da dobija 20 odsto profita od zemljišta u vlasništvu VU, a zemljište koje zajedničko preduzeće uzima u zakup prvih 10 godina je trebalo da se plaća 250 evra po hektaru. U narednih deset godina može se prilagođavati stopi inflacije, ali ne može preći iznos od 370 evra, navedeno je u tom dokumentu. Rečeno je i to da će se važenje od 20 godina automatski produžiti na još 20 ako se implementira početni investicioni plan – 115 miliona evra u sisteme za navodnjavanje i agrotehnički razvoj u prve četiri godine.

Ugovor je predviđao i prodaju zemljišta u vlasništvu firmi Jadran iz Nove Gajdobre i Bačke iz Sivca, po ceni 10.000 odnosno 7.000 evra po hektaru.

Istovremeno, a nezavisno od aranžmana države sa Al Ravafedom odvijali su se pregovori i sa preduzećem AD Zobnatica, nekada čuvenom vojvođanskom ergelom i poljoprivrednim dobrom. “Zobnaticu” je 2014. kupilo novoosnovano preduzeće Jugo elit agro (Yugo Elite Agro), iza kojeg stoji Elit agro iz Abu Dabija. Jedan od prvih poteza arapskih investitora po dolasku u „Zobnaticu“ bio je rasprodaja svinja i zatvaranje farme koja je u okviru agroturističkog kompleksa postojala decenijama i godišnje isporučivala 11.000 tovljenika. Umesto toga, na oko stotinu hektara zasađene su borovnice. Kako se navodi na sajtu „Zobnatice“, koji je samo na engleskom jeziku i ne daje mnogo informacija o vlasniku i poslovanju, trenutno se borovnica gaji na oko 250 hektara i to je najveći zasad borovnice u Srbiji i regionu. Da li su borovnice donele profit AD Zobnatici, odnosno preduzeću Jugo elit agro iz zvaničnih finansijskih izveštaja o poslovanju se ne vidi. Prosto, ni jedna ni druga firma nisu Agenciji za privredne registre (APR) dostavile izveštaje za 2019. godinu premda je rok za blagovremeno slanje finansijskih dokumenata ove godine, zbog epidemiološke situacije, bio duži – do 4. avgusta (uz plaćanje naknade uvećane po osnovu neblagovremenog dostavljanja mogu da ga prilože do kraja 2020.).

Isti slučaj je i kod Al Ravafeda – APR nije do tog datuma dobio izveštaj o poslovanju za prošlu godinu. I Al Ravafed i Jugo elit agro 2018. godinu završile su negativno – AD Zobnatica imala je gubitak od 230.206.000 dinara, a Al Ravafed nešto više, 247.897.000 dinara.

Osim toga što se ne zna kako sad posluju i što javnosti nisu dostupni podaci o tome da li su Arapi ispunili ugovorne obaveze u pogledu izmirivanja obaveza za zakup zemlljišta, uplate dela profita u budžet Republike Srbije i ulaganja u irigacione sisteme, indikativno je i to da nijedna od tih firmi nema korporativne sajtove na kojima bi se videli osnovni podaci o kompaniji, menadžmentu, ciljevima, zaposlenim… Na pitanja postavljena preko kontakt formi i mejlova niko ne odgovara.

Pregrupisavanje snaga unutar arapskih redova

Al Ravafed i AD Zobnatica, odnosno Jugo elit agro od prošle godine imaju istog gazdu – Elit agro.

Krajem januara 2019. godine Elit agro podneo je Komisiji za zaštitu konkurencije prijavu koncentracije i u skraćenom postupku mu je već 5. marta odobreno da preuzme Al Ravafed holding i posredno, njegovo zavisno društvo Al Ravafed investment internešnl. Rešenje Komisije izdato je 5. marta 2019. godine. Međutim, već dan ranije je došlo do promena u Agenciji za privredne registre – u preduzeću Al Ravafed Srbija u kojem 80 odsto udela ima Al Ravafed internešnl, promenjeni su predsednik i članovi nadzornog odbora.

Elit agro LLC kupio je 100 odsto udela u Al Ravafed holdingu i time ostvario posrednu kontrolu nad zavisnim društvom Al Ravafed internacional investment koje ima udeo od 80 odsto u preduzeću Al Ravafed Srbija doo.

Elit agro takođe nije APR-u dostavio finansijski izveštaj za 2019. godinu. Godinu dana ranije zabeležio je neto dobit od oko 278.000 evra.

Elit agro, do preuzimanja Al Ravafed holding, nije bio značajan igrač na globalnom agrobiznis tržištu, a imajući u vidu dostupne podatke, to nije postao ni nakon kupovine Al Ravafeda. Sudeći po informacijama sa sajta kompanije, Elit agro je najvećim delom okrenut proizvodnji voća i povrća, a plantaže, odnosno plastenike ima u Emiratima, Maroku i u Mauritaniji. Na sajtu ove kompanije nema podataka o površinama pod voćem, povrćem ili drugim kulturama ili pak obimu proizvodnje i prodaje. Uglavnom, preuzimanjem Al Ravafed holdinga dobio je 50 hektara organske proizvodnje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, 180 hektara palmi i 20 hektara vinograda u Namibiji i oranice pod ratarskom proizvodnjom u Srbiji.

Pomenimo i to sva preduzeća koja u Srbiji posluju pod kapom kompanije Elit agro – AD Zobnatica i Al Ravafed Srbija i Jugo elit agro imaju istog direktora – to je Saeed Humaid Salem Bin Bader Al Suwaidi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Povratak Al Dahre

Al Dahra je, sudeći po pompeznim najavama iz 2013, u Srbiju trebalo da uđe na velika vrata. Međutim, to se nije desilo, baš kao što po istom sporazumu iz Abu Dabija nije došla ni Mubadala da proizvodi čipove. Ni tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić ni bilo ko od njenih predstavnika koji su u Abu Dabiju dogovarali posao sa Al Dahrom, nije našao za shodno da obrazloži zašto je Srbija raskinula ugovor o zajedničkom ulaganju sa ovom kompanijom.

Ipak, Al Dahra se još tad “uvukla” u Srbiju preko Rundap Agrara – kompanije koja je još 2010. godine najavila ogroman projekat podizanja plantaže voća na 500 hektara na Fruškoj gori, u iriškoj opštini, ali nije odmakla od prve faze i od 130 hektara. Direktor i vlasnik Rudnap Agrara u to vreme bio je biznismen Vojin Lazarević. Al Dahri je 2014. Lazarević prodao 51 odsto vlasništva, a 2015. godine arapska firma postala je stopostotni vlasnik iriškog preduzeća.

Nakon toga, Al Dahra se pojavljuje ponovo 2018, kao kupac PKB-a. Pre toga, ovaj kombinat obilazili su kineski i drugi strani kupci, a konkretnu ponudu od 100 miliona evra dali su zajedno srpski biznismeni Petar Matijević i Miodrag Kostić. Međutim, uslovi koje je država propisala bili su nedokučivi za domaće kupce – trebalo je, naime, da su samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarili prihod od najmanje 400 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini, što je daleko od mogućnosti naših kompanija.

Kao kupac PKB-a ispred Al Dahre iz UAE prvo se pojavila kompanija Al Dahra Irig, koja je imenovala Vojina Lazarevića za direktora beogradskog kombinata.

Kada se uzme u obzir Al Dahrinih 17.000 hektara koliko je bilo u sastavu PKB-a, te oko 10.000 hektara kojima gazduje Elit Agro preko Al Ravafeda i Jugo elit agro, ispada da su Arapi, posle Petra Matijevića koji obrađuje oko 30.000 hektara, drugi najveći igrač na srpskim oranicama.

Al Dahra LLC je preko svojih zavisnih društava (Al Dahra Holding SP LLC i Al Dahra Capital SP LLC) prisutna na našem tržištu gazdujući u šest firmi. To su Al Dahra Srbija d.o.o. Padinska Skela koja se bavi uzgojem muznih krava, Al Dahra Rudnap d.o.o. Irig, koja ima voćnjake, Veterinarska služba Al Dahra Srbija d.o.o. Padinska Skela, Eko-Lab d.o.o. za upravljanje kvalitetom, PKB Agroekonomik d.o.o, te Društvo za savetodavne i stručne poslove u poljoprivredi Padinska Skela.

Za razliku od Al Ravafeda i Jugo elit agro – AD Zobnatice, firme u sastavu Al Dahre podnele su APR-u finansijske izveštaje za 2019. godinu. Međutim, oni nisu sjajni – najveća od njih, Al Dahra d.o.o. Padinska Skela prikazala je neto gubitak od 1.671.626.000 dinara, a Al Dahra Rudnap d.o.o. Irig u gubitku je 545.216.000 dinara za prošlu godinu.

Zašto su poljoprivrednici ućutali

“Sva otkupna mesta drže SNS lokalci. Bojim se da mi neće uzeti kukuruz ako budem pričao”, rekao nam je poljoprivrednik iz kulske opštine koji do par godina unazad nije izbegavao razgovor s novinarima na ovu temu.

Na zid ćutanja smo naišli listom kod svih poljoprivrednika koji u svojim mestima imaju problem da dođu do zemljišta u zakup, a koje smo pozvali za komentar, niko nije želeo da imenom i prezimenom stane iza onog što nam je rekao u neformalnom razgovoru.

Sve do 2016. godine, kada je u Vojvodini došlo do smene vlasti, paorski protesti na vojvođanskim drumovima bili su česta pojava. Traktorima se išlo do prestonice. Poslednji put to se desilo 2015, upravo zbog zakona o poljoprivrednom zemljištu. Pre toga žestoko su se bunili zbog dolaska Arapa na vojvođanske njive. Samo u Kuli, prema podacima Uprave za zemljište, arapska firma zakupljuje 2.309 hektara. Ranije je tu zemlju obrađivalo 400 lokalnih poljoprivrednika. Paori su tražili da se te firme kao i svako drugo pravno lice pojave na licitaciji i zakupljuju zemlju pod istim uslovima kao i oni – ne po 250 evra nego po 400 i 450. Druga stvar je domaćinski odnos prema najvažnijem resursu kojeg imamo – obilazeći unazad nekoliko godina njive koje obrađuju Arapi i mi smo se uverili da se prema njima zakupci ne odnose kao naši poljoprivrednici. Mnoge su zakorovljene, agrotehnika se ne primenjuje na vreme, prinosi su lošiji. Na sve to, subvencije za poljoprivednike nikada nisu bile niže, sa 14.000 dinara svima koji obrađuju do 100 hektara u 2010. i 2011, spale su na mizernih 5.200 dinara (uključujući i pomoć za gorivo), do 20 hektara. Pa opet, tek tu i tamo poneko javno digne glas.

“Nekima je zaprećeno vrlo otvoreno, nekima ne tako otvoreno, ali im je zaprećeno. Oni koji kažu nešto loše za rad ministarstva ili vlade bivaju proglašeni za neprijatelje države. Tako ljudi odustaju, ne žele da učestvuju u tom cirkusu”, komentar je jednog od naših sagovornika iz paorskih redova.

(Tekst je u celosti preuzet iz lista NIN)